Hosting - Pravljenje WordPress sajta [03]

“…I živeli su sretno do kraja života…” – ovo je otprilike priča koju ljudi očekuju da dožive kada biraju web hosting. Na žalost, nije toliko jednostavno. Zato ću u ovom članku dati kratak spisak hosting provajdera koji su dobri i sigurni (da uštedim ljudima vreme). Nakon toga ću objasniti i zašto ih preporučujem, za one koji žele uložiti trud i vreme da shvate kako to radi.
Troškovi hostinga nisu jedini – ovde sam pisao o svim troškovima vezanim za WordPress sajtove.

Sadržaj:

Hosting provajderi koje preporučujem za WordPress sajtove
Dužno objašnjenje za moje preporuke hostinga
2.1. Kako da izaberem dobrog hosting provajdera?
2.2. Top 10 hosting provajdera, preporuke WordPress.org…
2.3. Je li bolji i brži VPS od shared hostinga?
2.4. “WordPress hosting”
2.5. Telefonska podrška, ili tiketi?
Zaključak

1. Hosting provajderi koje preporučujem za WordPress sajtove

Kvalitetan shared, ili reseller hosting.

Pošto se kvalitet provajdera vremenom menja (bilo na bolje, bilo na gore), pogledajte moje aktuelne hosting preporuke.

Kada izaberete hosting, dobićete od provajdera nameservere koje treba da podesite za svoj domen (ako ne koristite poseban DNS servis).

Dodatne informacije za procenu ponuda web-hostinga:
Koliko hosting resursa (RAM, SSD prostor itd.) je potrebno za WordPress sajt?

– Sadržaj –

2. Dužno objašnjenje za moje preporuke hostinga

Podrobno ću obrazložiti svoje preporuke i način razmišljanja, koga zanima. Kao i sticanje bilo kojeg drugog znanja, to će tražiti dosta vremena i truda od vas. Ono što mogu da uradim je da se potrudim da bude što je moguće sažetije, kao i da sve bude lepo struktuirano, pa da možete preskočiti direktno na delove koji vas zanimaju. Da nešto prodajem, ovo bi izgledalo potpuno drugačije. Ovako – samo suve činjenice i zdrava logika, ko želi znanje radi veće samostalnosti i moći da bolje sam za sebe izabere.

Drugim rečima: nemojte mi verovati na reč. Pročitajte, proverite sve informacije koje sam izneo, pa odlučite za sebe.

Ograda: sve navedene informacije su tipa “najbolje što ja znam” – ni više, ni manje od toga. Ako iznosim lično mišljenje/stav, to će biti eksplicitno naglašeno sa “moje lično mišljenje”.

Sad kad smo to sve izneli na čistac, ovde ću diskutovati o sledećim dilemama koje ima većina ljudi:

“Kako da izaberem dobrog hosting provajdera?”
“Čuo sam / čitao top 10 reviews da je ovaj hosting odličan, preporučuje ga i WordPress.org!”
“Zar nije bolji VPS za zahtevne projekte, VPS je brži?”
“Zar nije bolje da uzmem ‘WordPress hosting’?”
“Ja volim da mogu telefonom pričati sa tehničkom podrškom, zar nije to bolje od dopisivanja tiketima?”

Pre prelaska na pomenute teme, mislim da bi bilo dobro objasniti i sledeće pojmove, koje sam detaljno obradio u zasebnim člancima:

Vrste web hostinga (shared, reseller, VPS…).
Detalji hosting paketa (RAM, CPU, IOPS, unlimited…) – i ono što piše sitnim slovima u ugovorima.

– Sadržaj –

2.1. Kako da izaberem dobrog hosting provajdera?

Ukusi, prioriteti i vrste sajtova su različiti. Ono što odgovara meni, ne mora odgovarati vama. Zato bih preporučio čitanje celog ovog članka, kao i članaka koje ću linkovati iz ovog članka. Da, mnogo je. Ipak, to će vam uštedeti mesece istraživanja i učenja. Ne zato što ćete mi slepo verovati na reč, već zato što ćete shvatiti šta sve treba da proverite i na šta da obratite pažnju.

Ipak, ukratko ću dati neke smernice za one kojima se ne čita baš sve:

Krenite sa hostingom koji nije baš jako loš (kako ne biste imali previše glavobolje i problema sa hakovanjem, virusima i sl). Provajderi navedeni u 1. poglavlju su dobri za početak.
Obezbedite WordPress sajt i pratite ima li napada, ili izmena fajlova. Kako obezbediti WordPress sajt.
Pratite koliko resursa sajt koristi – ima li uskih grla. Primer testiranja resursa koje sajt koristi (samo to linkovano 5. poglavlje pročitati).
Pre promene hostinga, optimizujte sajt. Serija članaka o optimizaciji WordPress sajta. Da, to je baš dosta domaćeg. Naravno, uvek se možete ispružiti za 200 $ mesečno i uzeti managed dedicated server. Samo što, u zavisnosti od problem, može se desiti da ni to ne pomogne, pa da se sajt svakako mora optimizovati. Tako da vam ostaje: izuzetno skup hosting, plaćanje nekog da optimizuje i održava sajt za vas, ili da naučite to uraditi sami.
Ako i posle optimizacije imate problema, bilo tehničkih, ili vezanih za bezbednost, tražite plan sa više resursa, ili drugog hosting provajdera.
Tehnička podrška je posebna priča koju sam naširoko obrazložio ovde: Tehnička podrška hosting provajdera.
Zapisujte sve što vam smeta i sve probleme s kojima se susretnete, kako biste znali na šta obratiti pažnju pri izboru hostinga.

Znam, još uvek nisam odgovorio na pitanje: “kako naći dobrog hosting provajdera?” Na celom Internetu nisam uspeo naći jedan sajt za koji mogu reći: “ovo je stvarno dobar spisak preporuka, stao bih iza svake od njih”. Upravo zbog toga što su svačiji prioriteti različiti.

Ono kako ja to radim je oslanjanje na tuđa iskustva i lično istraživanje, pa probanje lično da potvrdim valja li to za mene. Moja lista preporuka za hosting. Uz dobru listu na digitalfaq sajtu. Čitanje ovog članka do kraja sa sve linkovanim člancima će vam pomoći da sami budete informisani, upućeni i bolje izaberete. Iako će vas u početku samo još više zbuniti. Zato sam odmah u prvom poglavlju dao preporuke, a ovo možete proučavati polako, usput, da sve “lepo legne” i shvatite šta je šta.

– Sadržaj –

2.2. Top 10 hosting provajdera, preporuke WordPress.org…

O ovome sam pisao u posebnom članku. Savetujem da pročitate prva dva poglavlja sa ovog linka: BlueHost, EIG i hosting reviews.

Je li sad jasnije?

– Sadržaj –

2.3. Je li bolji i brži VPS od shared hostinga?

Na većini sajtova, foruma i uživo čućete nešto poput ovoga:

“Ako ti treba više snage i brzine, uzmi VPS.”
“VPS je brži, a ne puno skuplji od shared hostinga.”
“Na shared hostingu svi dele iste resurse.”

Ljudi koji ovo izgovaraju, u najmanju ruku ne znaju kome to preporučuju, a u gorem slučaju ne znaju baš tačno o čemu pričaju (moje lično mišljenje).

Šta je to VPS (eng. Virtual Private Server)?

Uprošteno rečeno, jedan fizički server izdeli se na više manjih, pomoću nečega što se zove virtuelizacija. Tako da puno manjiih servera postoji i radi na jednom velikom fizičkom serveru. Virtualizacija kada se uradi kako treba, VPS-ovi su izolovani jedni od drugih, gotovo kao da je svaki na posebnom serveru. Glavna razlika je što, ako disk crkne, na primer, svi VPS-ovi ostaju bez diska (i praktično padaju).

Šta je sa resursima?

Za primer da uzmemo fizički server sledećih specifikacija:

Procesor (CPU): Intel® Xeon® E-2176G 6 jezgara, 12 threadova
Memorija (RAM): 64 GB

Nagradno pitanje: koliko VPS-ova od po “2 vCPU jezgra i 2 GB RAM-a” hosting provajder može da proda sa jednim ovakvim serverom?

Plašim se da na ovo pitanje ni jedan VPS hosting provajder neće dati nedvosmislen odgovor (tipa: “na fizičkom serveru sa ovakvim specifikacija, trenutno je prodato X VPS-ova”). Ali možete očekivati da je broj između 20 i 40, ili više (64 je sasvim realno za očekivati, rekao bih).

Nešto više informacija na ovu temu, koga zanima (na engleskom):
– Overcommitting with KVM (fedorapeople.org link)
– Predictive Analytics for Resource Over-Commit in IaaS Cloud (ieee.org link)

Da li se ovo puno razlikuje od “shared servera gde svi dele resurse”? Možete platiti puno više za nešto što se zove “dedicated VPS”. U takvom okruženju, gore pomenuti fizički server biće podeljen na 6 VPS-ova, tako da svaki dobije barem dva threada fizičkog CPU da koristi 100% sve vreme ako treba. S tim što ovo košta puno paprenije od onoga što se obično prodaje kao “VPS”.

Ovo se zove “overselling” i samo po sebi nije ništa loše. Situacija je slična i sa shared hostingom, naravno. Koga zanimaju detalji (tj. zašto je ovo u stvari dobro za korisnika), može pročitati moj članak: Overselling i overloading.

Dodao bih još da shared hosting provajderi koji koriste CloudLinux, omogućavaju kontrolu koliko resursa koristi koji nalog (tj. ograničavanje), tako da su u tom smislu vrlo blizu VPS provajderima.

Softver?

Većina ljudi je navikla na neku vrstu kontrolnog panela, da ne moraju baš sve kucati iz komand prompt-a. Često (ne uvek, ne sa svakim VPS provajderom) samo managed VPS-ovi (koji su dosta skuplji) dolaze sa preinstaliranim kontrolnim panelom. Za ostale morate sami platiti licencu i sami instalirati (i podesiti) kontrol panel.

Ako želite LiteSpeed server, kao najbolji način za ubrzavanje rada WordPress sajta (dobrim keširanjem), moraćete doplatiti za licencu (barem 10$ mesečno). Besplatni OpenLiteSpeed ne može da radi sa kontrol panelima. Eventualno, ako ćete na VPS-u držati samo jedan sajt i nećete koristiti više od 2 GB RAM-a, možete uzeti Free licencu LiteSpeed-a, ali te resurse možete opušteno dobiti na bilo kojem boljem shared hostingu.

Slično važi i za CloudLinux. Ako na VPS-u imate više od jednog sajta i želite sprečiti da hakovanje/virus na jednom sajtu zarazi ostale, moraćete platiti CloudLinux licencu i instalirati ga na VPS.

Naravno, bilo bi dobro (obavezno) instalirati i neku vrstu antivirus zaštite na serveru. Troškovi licenci za antivirus isto padaju na vas. Postoje i besplatne alternative, sa svojim prednostima i manama, koje obično traže više vremena i znanja za postavljanje, konfigurisanje i ažuriranje.

Kod shared i reseller hostinga, provajder plati jednu licencu za ceo veliki server, sa svim korisnicima, pa se svi ti troškovi “prebiju” na stotine korisnika i ne izađu mnogo.

Zaštita?

Da li znate šta znače sledeći pojmovi, bez guglanja: “WAF” i “mod_security“?

Ako je odgovor negativan, najbolje da gledate samo skuplje, managed VPS-ove (cene kreću od 30ak dolara mesečno). U suprotnom rezultat će, po pitanju bezbednosti, biti kao da nekom ko nije držao šrafciger u ruci date da vam popravi kočnice na automobilu.

Ovo ne pišem da bih nekoga obeshrabrio da uči i isprobava, naprotiv, samo nemojte stavljati “žive” sajtove na servere koji nisu dobro obezbeđeni. Najgori mogući scenario je da vas hakuju, a da ne budete ni svesni.

Nadziranje (monitoring)

Kod managed VPS-a, hosting provajder će brinuti o bazičnoj zaštiti, apdejtima i pečevima. Ipak, to je daleko od ažurnog i dovoljno budnog (da ne kažem savesnog) monitoringa. Takva usluga košta dodatno, počevši od oko 10$ mesečno.

VPS je server. Mali, virtuelni, ali ipak server. Održavanje servera traži dosta znanja i vremena. To je posao. Želite li da budete web dizajner, ili sistem administrator? Ako nemate alate za automatizaciju i ne nadzirete puno servera, tada administracija servera nije baš isplativ posao.

Ako vas to zanima, želite da naučite – svakako probajte. Samo nemojte očekivati da ćete uštedeti novac. Osim ako imate baš jako puno slobodnog vremena sa kojim ne znate šta ćete.

Može naravno i naša tradicionalna “valjda neće”. Uzmete VPS, postavite sajt(ove) i imate sreće – neko vreme, ili ni ne skontate da ste hakovani. Ja ne volim da se kockam, ali mnogi vole. Svako bira sebi i za sebe.

Bekapi

Naravno da ćete bekapovati svoje sajtove. Moj omiljeni alat za automatizaciju bekapa je JetBackup – licenca košta oko 6$ mesečno. Mnogi shared hosting provajderi ovo nude “besplatno”, tj. uračunato u cenu hostinga.

Ako ste se pomučili oko setapa i instalacije VPS-a, ne bi bilo loše i ceo server (ne samo sajtove) bekapovati, kako ne biste morali raditi sve iz početka u slučaju problema. Kako, gde, kojim alatom? Na vama je da skontate i uradite – ja zaista ne znam.

Resursi 2

Kod shared hostinga, većina gore navedenih funkcija i aplikacija su briga provajdera i oni svi rade na celom velikom serveru, služeći svakog klijenta po potrebi. Kod VPS-a, sve to treba da radi na VPS-u, za taj VPS. Hoće li onda tih 2 vCPU i 2 GB RAM zaista biti bolji & brži od shared hosting naloga sa sličnim limitima resursa?

Da bežim od VPS-a?

VPS je fenomenalan koncept i odlična stvar. Koje su prednosti VPS-a i kada je dobar izbor?

Glavna prednost VPS-a je mogućnost prilagođavanja. Na shared/reseller hostingu postoji jedan setap servera. Prilično univerzalan i radi sa svim standardnim stvarima, ali ako vam je potrebno nešto malo drugačije za sajt, ili aplikaciju, trebaće vam sloboda koju daje VPS – da instalirate šta i kako hoćete na “svom” serveru.

Druga prednost je dosta manje izražena nakon pojave CloudLinux shared servera, ali i dalje postoji u izvesnoj meri: veći nivo separacije u odnosu na ostale korisnike na serveru.

Konačno, managed VPS kod dobrog provajdera (KnownHost, Namecheap, ili neki drugi pouzdan VPS provajder – affiliate linkovi) vas u velikoj meri lišava gore navedenih briga – samo košta puno (od 100$ mesečno ako hoćete i cPanel i CloudLinux, LiteSpeed, proaktivni monitoring sajta…).

VPS zaključak

VPS je dobar zbog slobode prilagođavanja setapa servera i stepena separacije, ne zbog brzine/snage.

Odličan je izbor kada vam to treba. Kada vam nije neophodno, često možete dobiti ono što vam treba u smislu resursa za puno manje novca (i glavobolje oko menadžmenta) preko dobrog “Semi-dedicated (ili Enterprise) Shared” naloga.

Koga zanima još na ovu temu, odlični članci (na engleskom) od vlasnika digitalfaq.com sajta:

– Sadržaj –

2.4. “WordPress hosting”

Velika većina hosting provajdera sada nudi nešto što zovu “WordPress hosting”. Šta je ovo, je li dobro za WordPress sajtove?

Objasniću ovo analogijom:

Zimi vozim bicikl sa rukavicama za motor. One su sasvim OK za tu namenu, ali nisu ono što bih zvao “zimske biciklističke rukavice”. Prave biciklističke rukavice treba da budu savitljivije, a nepotrebno im je ojačanje na zglavku.

Sad zamislite da svi proizvođači rukavica prodaju i motociklističke i biciklističke i obične zimske rukavice kao “biciklističke rukavice”, jer je biciklizam cool i popularan. Takva je danas situacija sa “WordPress hostingom”.

Dakle, iako sada svi provajderi nude “WordPress hosting”, ne obezbeđuju svi ono što bih nazvao ” Pravi WP hosting™ “

Šta podrazumevam pod ovim pojmom? Mogu biti dve stvari, i to tako da jedna ne isključuje obavezno drugu.

Prva se tiče optimizacije servera za WordPress. Što u praksi znači, bez ulaženja u detalje, da će se sa istim hardverom moći opslužiti više WordPress sajtova. OK, to može da se podeli kao ušteda za provajdera i za klijenta, ali i ne mora (“WordPress hosting” obično košta više od “običnog” shared / reseller hostinga). Može se iskoristiti i za bolje performanse (tj. da se ne povećava broj sajtova na jednom serveru). Zavisi od provajdera. Uz eventualno CDN, što mnogi ovakvi hosting paketi nude – ovo je dobro.

Druga stvar je briga o WordPress instalaciji klijenata. Neki provajderi će ograničiti, sprečiti vas da instalirate plagin koji je štetan, ili uzima previše resursa. Trebalo bi da svakako očekujete bolju pomoć tehničke podrške za podešavanje tema, plagina i rešavanje problema koje imate sa WordPress-om. Naravno, ovo, ako se radi kvalitetno, mora koštati puno više od “običnog” shared hostinga, gde provajder brine samo da server i svi servisi budu ispravni i on-line, a WordPress je vaša briga.

Meni su se ovakvi “WordPress hostinzi” uvek činili nepotrebno skupim. To što treba da se podesi oko samog WordPress-a me je svakako zanimalo da naučim sam raditi i volim malo više slobode. Ipak, ako se ovo kvalitetno uradi, može biti super rešenje – tj. “Pravi WP hosting™”. Kao da platite nekom da vam zakrpi bušnu gumu na biciklu, umesto da je zakrpite sami, da se poslužim biciklističkom analogijom s početka poglavlja.

– Sadržaj –

2.5. Telefonska podrška, ili tiketi?

Hosting provajderi koje sam preporučio na početku ne nude telefonsku tehničku podršku, već isključivo putem sistema tiketa. Puno ljudi voli “da može da nazove, da priča sa čovekom”. Pošto imam dosta iskustva sa “obe strane” tehničke podrške, objasniću zašto su tiketi u stvari bolji.

Ako želite da radnik tehničke podrške prekine sve što radi, priča samo sa vama i rešava samo vaš problem, to oduzima puno vremena – tj. puno košta. Šta se dešava kada napišete tiket umesto poziva?

Sam čin pisanja tiketa će vas naterati da koliko-toliko konzistentno objasnite svoj problem. To možda vama oduzima malo više vremena na početku, mada je i to upitno jer prelazite odmah na stvar – nema “dobar dan, kako ste, imam problem, jesam dobio tehničku podršku, drago mi je…”
Ljudi puno brže čitaju, nego što slušaju – što znači da će tehnička podrška brže moći da shvati o čemu se radi. Ako ne verujete, probajte čitati na glas ovaj tekst, umesto u sebi. Možete štopovati vreme na nekoliko paragrafa, pa uporediti.
Sve što napišete i što vam teh. podrška odgovori ostaje zapisano, u hronološkom redosledu. Tako da se lako može utvrditi gde je zapelo, ako dođe do neke komplikacije – što olakšava rešavanje problema.
Niko ne zna sve, ali uvek ima neko ko zna. Radnik tehničke podrške može lako zamoliti kolegu (ili više kolega) da pogleda tiket broj #3049292 i da savet, ili odmah reši problem. Što je puno efikasnije od objašnjavanja o čemu se radi iznova i iznova.
Konačno, ako postoji 10 problema, od kojih 9 traže po 1 minut, a deseti traži pola sata, tiketi omogućavaju da se 9 problema reši za 9 minuta, a deseti za pola sata, što ukupno vreme čekanja klijenata skraćuje, tako da samo klijent sa komplikovanim problemom koji traži 30 minuta za rešavanje čeka 39 minuta.
Zamislite da se radi telefonom i da prvi nazove onaj sa problemom koji traži 30 minuta za rešavanje! Ovo bi značilo da će svih 10 klijenata čekati preko 30 minuta.
Više linija? Može, ali to traži više zaposlenih u tehničkoj podršci, dakle viši troškovi, pa klijenti (rekao bih nepotrebno) plaćaju više.

Sad, postoje hosting provajderi koji nude telefonsku podršku, ili uživo čet. Ali, da bi uštedeli na troškovima, neće platiti iskusne inženjere da se javljaju na telefon/četuju. To obično rade manje iskusni ljudi (za manju platu, 1. nivo tehničke podrške). Tako da ćete dobiti odmah odgovor, ali će to biti tipa “hvala, radimo na tome…”. Dok 1. nivo teh. podrške onda to ne prenese iskusnijem kolegi – što traži vreme.

Da li želite četovati 20 minuta, ili čekati 10 minuta na odgovor tiketa, ali da taj odgovor glasi: “rešeno je, javite ako imate još neki problem”?

Ako vas zanima, napisao sam poseban članak o tehničkoj podršci hosting provajdera.

– Sadržaj –

3. Zaključak

Pronalaženje dobrog hosting paketa koji vam odgovara nije lako. Ako je budžet “tanak”, postaje gotovo nemoguće. Koliko god hvalisavo zvučalo, moram preporučiti da krenete od moje liste preporučenih hosting provajdera. Zapisujte sve probleme, sve što vam se ne sviđa, istražujte tržište, slušajte iskustva od ljudi kojima verujete i gledajte dalje (ako vam ništa od ponuđenog ne bude odgovaralo).

I definitivno pravite bekape i budite spremni da migrirate sajt ako dobar hosting provajder promeni politiku i postane loš za vas.

Korisni izvori:

– Sadržaj –