Pisao sam o elektronskom bankarstvu u Srbiji uopšteno. Ovo je moje iskustvo sa Komercijalnom Bankom (link ka njihovom zvaničnom sajtu). Korisnik sam njihovih usluga oko 20 godina (od 2002. godine).
Napomena: podaci i iskustva koja iznosim u ovom članku su na osnovu mog znanja i iskustva. Shvatiti u smislu: “koliko ja znam”, ili “po mom iskustvu”. Ništa više, niti manje od toga.
1. Uvod – osnovne informacije
Komercijalna banka posluje oko 50 godina. Počeli su kao banka u vlasništvu države. U periodu od 1990, do neke 2010. godine, pravili su neke prilično sumnjive “poslovne” poteze. Od davanja kredita na štetu banke preduzećima bliskim režimu, do jagode na šlagu torte u vidu čuvanja heroina u svojim sefovima, deponovanog od strane službe državne bezbednosti (Srbija – drugi imaju mafiju, kod nas mafija ima državu).
Uz to, većina državnih službenika je “ohrabrivana” da otvara račune i prima plate preko Komercijalne banke.
Verovatno zahvaljujući ovome, to je banka sa velikim brojem klijenata i verovatno najvećim brojem ekspozitura u svakom mestu u Srbiji. Kao i sa puno bankomata. Što je veoma praktično za klijente.
2020. godine otkupila ih je slovenačka NLB banka (Nova LJubljanska Banka) – tako da su sad u većinskom privatnom vlasništvu.
2. Bezbednost
U vreme pisanja ovog članka, kao i velika većina ostalih srpskih banaka, ne omogućavaju 2FA zaštitu naloga za elektronsko bankarstvo. Verovatno sa dobrim razlogom, kako sam objasnio u članku o e-bankarstvu u Srbiji.
Maksimalna dozvoljena dužina lozinke je dosta ispod 20 karaktera, uz dozvoljeno korištenje specijalnih karaktera i brojeva. Možete postaviti i svoje “nasumično” korisničko ime, što pruža nešto dodatne sigurnosti.
Procedura za reset promenu i reset lozinke je dosta loše urađena – ne radi kako bi trebalo. Može se “isplivati” na kraju, ali to bi morali bolje uraditi, a isto tako i bolje objasniti.
3. Usluge e-bankarstva Komercijalne banke
Korisnički interfejs je vidno dizajniran kao mobile-first. Nije loš, ali mogao bi biti bolji.
Slika 1
U odnosu na mnoge druge srpske banke, spada među bolje. Aplikacija za mobilni je dosta dobra.
Sve uplate i isplate na računu se prikazuju unutar e-bankarskog interfejsa gotovo istog momenta, što je super, možete sve pratiti čim se ulogujete. Takođe dobijate odmah i SMS obaveštenje na telefon, za svaku uplatu, ili isplatu sa računa.
Za vreme pisanja ovog članka, plaćanja u stranim valutama, preko Interneta, se obračunavaju u dinarima, što znači da se gubi na kursnim razlikama (tipično za srpske banke – opširnije objašnjenje bankarskih konverzija valuta). Ovo je glavni razlog iz kojeg ne koristim usluge Komercijalne banke za on-line plaćanja.
Druge banke ne rade ove konverzije za uplate u evrima (za ostale valute ih rade i one). Dodatni trošak za plaćanje u američkim dolarima na primer je oko 2,5%. Ako koristite PayPal, izađe oko 8%, ali o tome u posebnom članku, kad stignem.
Politika banke nije bila uvek takva, pa sam je bio koristio za on-line plaćanja. Ipak, poslednjih godina je ovako, zbog čega koristim drugu banku za kupovinu preko Interneta. Do sad je to bila Banca Intesa, a od relativno skoro Raiffeisen banka (zbog mog iskustva sa Bankom Intesa).
Nema provizija na plaćanje računa on-line (struja, komunalije i sl.).
Plaćanje na neki tekući račun u Srbiji traži da se preko telefona aktivira primalac (ako već ne postoji u “imeniku”), što malo komplikuje stvari, ali nije strašno. Pretpostavljam da je to bezbednosna mera.
Održavanje tekućeg računa košta ispod 3 evra mesečno. Održavanje deviznog računa je besplatno, ali se ne dobija kamata na devize deponovane u banci (tako da je cena koja se plaća u stvari efektivna stopa inflacije za valutu).
Ažuriranje: ako uzmete nov telefon, nije moguće aktivirati aplikaciju preko Internet-a. Instrukcije su nedovoljno jasne i posle kraćih peripetija sam dobio poruku da će mi se neko iz banke javiti u vezi toga… I javili su se, prvog narednog radnog dana. Intesa je gora po ovom pitanju, dok u Raiffeisen banci sve radi odlično, potpuno automatizovano, kako bi i trebalo.
4. Moje iskustvo kao klijenta banke
Generalno sam veoma zadovoljan. Tokom prethodnih decenija banka je menjala politiku par puta, tako da sam koristio i prestajao koristiti neke usluge (kada je nešto nepovoljno, tražim drugu banku za to). Ipak, što je veoma važno: ispune ono što je dogovoreno (što nije uvek slučaj pri poslovanju u Srbiji).
Imaju ekspoziture i bankomate na puno mesta, što je veoma praktično. Ljubazni su i predusretljivi (što često nije slučaj sa šalterskim službenicima u Srbiji).
Klijentima nude relativno povoljne dinarske gotovinske kredite. Koristio sam to jednom – na osnovu moje računice, nije bilo smisla da trošim svoj novac pored kredita sa takvom kamatom.
Koristio sam ovu banku za plaćanja preko Interneta, za putovanje u inostranstvo, i redovno je koristim za plaćanja u zemlji. Dobra je banka, radi, klijent sam Komercijalne banke već oko 20 godina. U principu, sve što mi nudi Komercijalna banka imam i u Raiffeisen banci čiji sam isto klijent, ali posle toliko vremena dobre usluge, nekako mi se još uvek ne ostavlja pouzdana banka, barem za primanje plate i plaćanja u zemlji, a i zgodno je imati bankomat za podizanje gotovine na praktično svakom ćošku. Jedini trošak koji imam zbog ostajanja sa bankom je mesečno održavanje računa od ispod 3 evra.
Zgodno je i što mogu, u slučaju nužde – ako imam problema sa platnom karticom druge banke (što nije retka pojava u Srbiji), iskoristiti Komercijalnu banku za plaćanje preko Interneta, uz pomenutu nešto veću “proviziju” (kako sam objasnio u 3. poglavlju).
Ažuriranje avgust 2021: podigli su cene održavanja računa i smanjili broj plaćanja računa online bez provizije. Tako da sam zatvorio račun i u potpunosti se prebacio u Raiffeisen banku.