GPS navigacija mobilnim telefonom – osnove

GPS navigacija mobilnim telefonom – osnove

Updated: 11/11/2019.

Glavni cilj ovog članka je da omogući čitaocu da samostalno koristi tuđe, a i kreira svoje rute za navigaciju, kao i da se može samostalno “uputiti u nepoznato”, koristeći navigaciju sa mobilnog telefona. Sa krajnjim ciljem da se ljudi sa više samopouzdanja odvaže u šetnje (i bicikliranje) po šumama i planinama. Ne obavezno isključivo oslanjajući se na GPS i tehnologiju.

Ovo je radna verzija. Sve sugestije za dodatke, a pogotovo za pojednostavljenje objašnjenja (bez da se nešto izostavi, ali da bude što lakše za čitanje i razumevanje) su više nego dobrodošle. Tekst koji ćete pročitati je rezultat decenija planinarenja i korištenja različitih uređaja za GPS navigaciju. Autori su se potrudili ponuditi “sažvakanu” verziju – kako biste što lakše, sa što manje truda, mogli samostalno raditi sve što želite. Ova prva verzija je uzela nekoliko dana, a trudićemo se još je unaprediti – prvenstveno u smislu još veće jednostavnosti i čitljivosti.

Sadržaj:

  1. Uvod
    1.1. Osnovna ideja
    1.2. Savet
    1.3. Početak – Šta nam je cilj
  2. Osnovni pojmovi
    2.1. Mapa
    ….2.1.1. Vektorske i rasterske mape
    ….2.1.2. Online i Offline mape
    2.2. Track i Route (Trag i Ruta), Waypoint (POI, Landmark, Placemark, Međutočka), format datoteka gpx i kml(kmz) i Overlay i Layer (Slojevi)
    ….2.2.1. O rečima (i o tome kako dodatno zakomplikovati da bi se pojasnilo)
    ….2.2.2. Track (Trek – Trag)
    ….2.2.3. Route – Ruta
    ….2.2.4. Overlay i Layer (Slojevi)
    ….2.2.5. Waypont (POI, Landmark, Placemark, Međutočka)
    ….2.2.6. Lista datoteka u Folderu i Pogled u Bazu


1. Uvod


1.1. Osnovna ideja

Osnovna ideja ovog uputstva je da u što manje koraka postavi osnovu planiranja neke šetnje i njenog praćenja na mobilnom telefonu. Osnovu koja se kasnije može nadograđivati na mnogo načina. Napisano je u najboljoj nameri i nadam se da će vam biti i korisno, ali ne krivite uputstvo, ili autora, ili mesto na kome ste ga pronašli ako se negde izgubite u šumi.

Za početak se nadam da se nećete izgubiti u njemu pa je na početku dat mali prikaz rute koju ćemo zajedno pratiti (sadržaj). Proći ćemo i zadržaćemo se na nekoliko bitnih i, nadam se, intresantnih tačaka. Kroz našu šetnju ćemo skupljati mrvice znanja koje će nam na kraju, nadam se, dati potpunu i jasnu sliku.

Ako čitate na papiru slobodno obeležite i podvucite nešto. Taj će vam trag pomoći ako se ponovo vratite na ovu našu šetnju.

Uz put ćemo videti i mrežu drugih staza koje vode proširivanju znanja, a koje ćemo dodirnuti ili se sa njima ukrstiti i kojima ovaj put nećemo ići, ali za koje znamo da postoje i da je moguće i tuda poći.


1.2. Savet

Ovaj je tekst ispao malo duži nego što je bio planiran i prvo bih vam dao jedan mali savet i zbog vas i zbog mene: ne plašite se.

Taj savet je zbog vas jer sve što se nekad zaista želeli da shvatate u tome ste i uspeli, zar ne?

A i zbog mene je jer je to opravdanje meni da ako i ne stignete do kraja ovog teksta, to nije zbog moje neumešnosti objašnjavanja nego je do vas.

Uputstvo će imati dve celine. Prva je teorijska i nadam se da će pružiti osnovu za bolje razmevanje svega što će kasnije biti konkretno pokazano kroz jedan celovit primer. U njoj sam pokušao da stvari objašnjavam onako kako bih voleo da sam imao nekoga da ih objasni meni.

A pokušaću i da taj primer u drugom delu bude takav da se može ponoviti i bez kompletnog razumevanja ovog prvog dela za one koje obeshrabruje pogled na bilo koji tekst duži od sms ili twiter poruke.


1.3. Početak – Šta nam je cilj

Želim da se prošetam terenom na kome nisam nikada bio. Imam samo dobru volju i mobilni telefon.

  1. Kako da pronađem i odaberem kojom rutom da prošetam?
  2. Kako da tu želju pretvorim u datoteku koju mogu preneti na mobilni?
  3. Koju aplikaciju da koristim na mobilnom?
  4. Voleo bih da u toj aplikacija na šetnji imam neku mapu na kojoj vidim i teren i svoju pripremljenu rutu i ako može i mrežu staza koje su mi na raspolaganju ako želim da ipak malo skratim ili produžim prvobitni plan.
  5. Voleo bih i da dok šetam naravno vidim i gde sam trenutno ali i da se vidi trag odakle dolazim i da to mogu kasnije snimim i sačuvam, a i pokažem drugima.


2. Osnovni pojmovi


2.1. Mapa

2.1.1. Vektorske i rasterske mape

Mapa će biti podloga koju ćemo u našoj aplikaciji stalno imati pred očima i u zavisnosti od njenog kvaliteta (u smislu informacija) imaćemo više ili manje detalja na njoj.

Postoje dve vrste mapa: rasterske i vektorske.

Vektorska mapa je smeštena u jednu datoteku u kojoj je na „matematički“ način zapisano sve što nam treba. Velličina te datoteke je drastično manja u odnosu na „rasterski komplet“ koji nam treba da pokrijemo istu površinu, a objsnićemo i zašto.

Reč „matematički“ je upotrebljena u smislu da kada zumiramo deo te mape, želeći da vidimo manju površinu ali sa više detalja, ona sve što joj treba da bi nam prikazala taj novi nivo detalja pronalazi unutar te jedne datoteke gde je sve zapisano u obliku „matematičkih formula“ i samo proračunava šta će nam u tom trenutku nacrtati pred očima ali je to uvek oštra slika.

Rasteska mapa je slika. Može to biti zaista i fotografija kao što su to satelitski snimci zemlje ili nacrtana. Mi ćemo na terenu gotovo uvek koristiti nacrtane mape ali ću proces zumiranja i razlog zašto je u pasusu iznad iskorištena fraza „rasteski komplet“ objasniti na satelitskim fotografijama.

Zanemarite na čas fiziku i zamislite da smo u balonu koji je leti visoko iznad zemlje. I zamislite da je Zemlja ravna ploča. I slikamo jednu fotografiju cele te ravne Zemlje. Naša slika u sebi ima onoliko tačkica kolika je rezolucija našeg najprostijeg fotoaparata na mobilnom. I dok želimo da gledamo Zemlju tako celu ona nam izgleda lepo.

Rasterska slika cele Zemlje
Rasterska slika cele Zemlje
Slika 1

Međutim, ako želimo da pogledamo samo malo bolje neki deo, recimo Evropu, ono što možemo učiniti je da jedan deo te jedne jedine forografije koju imamo uvećamo tako da vidimo samo Evropu. To naravno možemo, ali će biti mutno do neupotrebljivosti i već kada bismo hteli samo celu Srbiju a kamoli neke detalje Fruške gore.

"Uveličan" ("zumiran") deo slike 1, koji prikazuje Srbiju sa okolnim zemljama
“Uveličan” (“zumiran”) deo slike 1, koji prikazuje Srbiju sa okolnim zemljama
Slika 2

Druga opcija je da se balonom spustimo malo niže i slikamo samo Evropu. Imamo ponovo jednu sliku iste rezolucije kao ona prva (to je kako slika aparat), ali sada ona pokriva samo Evropu pa nam je lepa i oštra kada posmatramo samo Evropu. Za nijansu manje ali i dalje će biti neupotrebljiva ako želimo da gledamo Srbiju i Frušku goru.

Dakle što želimo manji deo teritorije da posmatramo detaljnije, mi se spuštamo niže, slikamo slike iste rezolucije, ali koje prikazuju manji deo terena.

Zoom 1 - slika iste rezolucije kao slika 1, ali prikazuje manju oblast - lepa i oštra
Zoom 1 – slika iste rezolucije kao slika 1, ali prikazuje manju oblast – lepa i oštra
Slika 3

Zadatak aplikacije koja će nama prikazivati mapu neće dakle biti da uvećava onu jednu početnu sliku cele Zemlje, nego da nam, kada mi poželimo da se “spustimo niže” tj. da zumiramo, podmetne novu sliku koja je idealna za tu našu želju.

Mala digresija: Ono što bi bilo primamljivo kao ideja bi bilo da se sve slike cele Zemlje slikane na najnižoj visini spoje u jednu veliku sliku i da se ona u svojim delovima onda može uvećavati, ali bi ta slika bilo toliko velika da bi bila neupotrebljiva i zbog svoje veličine i vremena potrebnog bilo kojoj aplikaciji da je obradi.

Neka je pogled na celu Zemlju ono što ćemo nazvati Zoom 0. Da bismo videli Evropu i Aziju, to neka bude Zoom 1.

Dakle za celju Zemlju treba nam jedna forografija. Kada pređemo na Zoom 1 nivo, cela Zemlja će biti slikana sa 4 slike sa niže visine.

Kada pređemo na Zoom 2, svaka od te 4 slike će biti zamenjena sa 4 nove detaljnije. Dakle, za nivo Zoom 2 imamo ukupno 16, a za Zoom 4 256 slika koje zajedno pokrivaju celu površinu Zemlje.

Svaki dodatni nivo zuma deli postojeću sliku na 4 manje
Svaki dodatni nivo zuma deli postojeću sliku na 4 manje
Slika 4

Obično je na mapama maksimalni nivo zumiranja Zoom 18. Nama će za naše potrebe biti dovoljno da skinemo Zoom 16 (minimalno 15, a maksimalno 17), a šta to tačno znači pojasnićemo u poglavlju o Offline i Online mapama.

I evo jedno namerno sasvim neprecizno i ublaženo, ali slikovito poređenje:

Vektoska mapa cele Zemlje bi zauzala recimo svu memoriju vašeg telefona i procesor telefona je taman dovoljno brz da sa njom barata (zumira).

Da bismo skinuli sve layer-e jedne rasteske karte za celu Zemlju (tj. milone malih sličica), potrebna bi bila hiljadu puta hiljadu puta veća memorija, ali bi procesor mogao biti 1000 puta sporiji, jer skloniti jednu malu sliku i zameniti je drugom malom slikom nije nešto zahtevno (zato ćemo skidati samo mali deo koji nas baš zanima).

Ako bismo imali samo jednu veliku rastesku sliku cele Zemlje, trebalo bi upola manje mesta nego kada je podeljena po nivoima zuma, ali i 1000 puta brži procesor jer je veoma zahtevno baratati tako velikom slikom (stoga ova treća opcija nije u igri).

Mapa koju ćemo obraditi u našem primeru u ovom uputstvu će biti nacratana, a ne fotografisana iz satelita (ili našeg balona), ali je sve ostalo isto.

2.1.2. Online i Offline mape

Vektorska mapa staje u jednu datoteku prihvatljive veličine. Trebalo bi je nabaviti (kupiti), imati uređj koji razume taj format (i one mogu biti u više formata) i instalirati je na njega.

Potom nam je ona tu zauvek i bez potrebe da se ide na Internet ako se želi gledati bilo koji njen deo.

Ako postoji mogućnost da se takva mapa nađe i instalira na uređaj za željenu teritoriju to je svakako dobra opcija. Ono što je uvek upitno je koliko je ona kvalitetna u onom smislu informacija koje su nama potrebne: staze, mesta od intresa…

Primer za vektorsku mapu bi bili svi Garmin uređaji za koje se instalira određena mapa koja je u Garmin vektorskom formatu i ona je za to područje uvek u uređaju. Ta se mapa ubaci jednom u uređaj i on ne mora ni imati mogućnost veze sa Internetom.

Tu istu mapu bismo mogli instalirati i na mobilni uređaj ako bismo imali aplikaciju koja bi znala da je čita. Aplikacija Orux koju ćemo odabrati da je obrađujemo u ovom uputstvu može da čita i vektoske formate. U našem primeru ćemo ubaciti dve vektoske mape od kojih će jedna biti u Garminovom formatu.

Vektoske mape su uvek dobrodošle ako ih imamo ali ono što nam je uvek na raspolaganju su besplatne rasteske mape koje možemo koristiti online, ili ih skinuti na naš uređaj.

Ako naš uređaj ima konekciju na Internet sve će lepo raditi, ali da vidimo kako to radi.

Recimo da krećemo sa pogledom na celu Zemlju. Aplikacija prevuče onu jednu sliku cele Zemlje za Zoom 0. Zumiramo ka Evropi. Aplikacija će prevući onu jednu sliku (od ukupno 4 slike koje zajedno pokrivaju celu Zemlju) na kojoj su Evropa i Azija za nivo Zoom 1. Ako se ono što želimo da vidimo nalazi na dve od one 4 slike za nivo Zoom 1, ona će prevući obe, ali sigurno neće prevući one druge dve na kojima nema ni jedan delić Evrope. I tako redom dalje – na nivou Zoom 2 ima 16 slika, a mi ćemo prevući samo 1, ili 2 ako je ono što nas zanima baš na granici te dve, a ostalih 14-15 sigurno nećemo.

Ovaj način rada kada računamo na vezu sa Internetom kao sigurnu se zove Online.

Drugim rečima aplikacija u Online režimu prevlači samo ono minimalno što nam treba i to obično ostaje u kešu uređaja, pa bi baš te slike tj. delove mape na različitim nivoima zuma mogli da vidimo i kasnije ako bi se veza sa Internetom prekinula. Ali sve ostale koje do tada nismo pogledali ne bi mogli da vidimo.

No šta ako znamo da tamo kuda idemo nećemo imati vezu sa internetom?

U većini aplikacija koje se koriste moguće je unapred pripremiti mapu za rad u Offline režimu. Šta bi to značilo?

To znači da u trenutku kada imamo vezu sa Internetom obeležimo neku oblast recimo 10 puta 10 kilometara (naravno mi ćemo obeležiti oblast koja je nama od intresa) i skinemo sve slike za sve nivoe zuma tako da se one nalaze na našem uređaju uvek i da nam time više kasnije ne treba veza sa Internetom.

U zavisnosti od toga koliku teritoriju obeležimo i do kog nivoa zuma želimo da skidamo slike, toliko raste i prostor koji će zauzeti ta gomila slika koje ćemo skinuti. Zato ćemo i birati da skidamo slike do onog spomenutog nivoa od Zoom 16 (ili 15, ili 17 u zavisnosti od toga koliki površinu želimo da skinemo i koliko mesta u memoriji možemo da odvojimo za ovu potrebu).

Ukoliko ne skinemo slike za određeni nivo zuma, a na uređaju krenemo da zumiramo dublje, aplikacija će onu poslednju najkvalitetniju sliku kreniti da uvećava baš kao običnu sliku, pa će detalji postaji krupniji, ali mutinji.

U našem primeru skinućemo i jednu kartu za nama intresnatnu površinu za rad u Offline režimu.


2.2. Track i Route ( Trag i Ruta), Waypoint (POI, Landmark, Placemark, Međutočka), format datoteka gpx i kml(kmz) i Overlay i Layer (Slojevi)

2.2.1. O rečima (i o tome kako dodatno zakomplikovati da bi se pojasnilo)

Puno reči i izraza. Priznajem. Pri tome ima i reči koje različito zvuče, a znače isto, ali da bi bilo zanimljivije ima i da poneki izraz može biti sasvim regularno protumačen na različite načine. Ali pre polaska u avanturu razmršivanja tog klupka da prvo vidimo zašto bismo ih u opšte i koristili.

Zamislite da stojite ispred papirne karte sa raznobojnim flomasterima u rukama. Karta nije baš najnovija pa svakako da ima ucrtane veće puteve i neke staze i neka od zanimljivih mesta, ali znate da u realnosti ima još puno toga što nije prikazano na njoj.

Šta biste mogli poželeti da nacrtate (ili zateknete nacrtano) na njoj?

1) Obeležene neke intresnatne tačke (klupa, vidikovac, izvor, pećina…).

2) Linije.

  • a) Mrežu tragova u vidu linija kojima su prošli drugi ljudi (to su sigurno, ili bar verovatno staze, ili bar znamo da je prohodno).
  • b) Ucrtanu liniju planirane rute za tu našu šetnju.
  • c) Liniju jednog traga koja označava da ste baš tuda prošli taj dan do tog trenutka.

3) Išrafirane površine (recimo površina minskog polja, ili vašeg budućeg placa).

4) Neku sliku u slobodnoj umetničkoj formi (recimo raspored kretanja armija u tenkovskoj bici kod Kurska, nekog smajlija, ili nečiji broj telefona).

OK i kad smo već kod zamišljanja i ove papirne mape, zamislite još nešto. Trebaće nam za kasnije. Zamislite da smo ipak, umesto da smo šarali direktno po mapi, crtali po providnoj foliji iznad mape. Zapravo zamislite za sada tačno tri providne folije iznad mape. Posle ćemo se dogovoriti šta crtamo po kojoj. Takođe ćemo kasnije videti da se donje dve najbliže mapi mogu podeliti na još neke podslojeve.

Tri folije - sloja koje koristimo za crtanje preko mape
Tri folije – sloja koje koristimo za crtanje preko mape
Slika 5

No, sada kada znamo zašto pokušaću da objasnim suštinu kako je ta zamšljena, ali opipljiva ideja crtanja po kartama preneta u digatalni svet računara i telefona.

U tu svrhu, a s obzirom na već pomenutu zbrku u izrazima, a što je sasvim logično, uvešćemo neke naše pojmove koji nigde ne postoje(ali i da nam se drugi ne bi smejali bilo bi zgodno da ne napuste ove stranice – kada pohvatate konce onog klupka i suštinu možete ih slobodno zaboraviti).

Osnova svega je Tačka.

Tačka ima svoje koordinate koje joj određuju položaj. To je njeno osnovno svojstvo.

Da bismo mogli nekako one 4 želje za crtanjem po karti da prevedemo u rečnik računara uvešćemo tri nova naša i samo naša pojma za tri naše vrste tačaka:

  1. Interesantna Tačka
  2. Mrvica tačka
  3. Matematička tačka

1. Interesantna Tačka

Slovo T u Interesantna Tačka je napisano velikim jer to zaista i jeste Tačka. Mesto koje je interesantno. Želimo baš njega da obeležimo i to su ona klupa, vidikovac, izvor, pećina…

Osim svog osnovnog svojsta (da je određena svojim koordinatama), njoj možemo pridružiti i ime, opis, ikonicu koja će je prikazivati na karti(u Orux aplikaciji može i fotografija, čak i audio zapis).

2. Mrvica tačka

Slovo t u Mrvica tačka je napisamo malo jer ih ima mnogo i jedna sama po sebi nam ne znači mnogo. Tek sve zajedno imaju smisao.

Hajde ponovo jedan poziv da zamislite još jednu, ali ovaj put bajkovitu sliku. U nepoznatoj smo šumi i želimo sigurnost da ćemo moći da se vratimo u polaznu tačku. Jedino što nam pada na pamet je da bacamo one mrvice hleba iza sebe označavajući trag kojim smo došli.

Svaka mrvica je jedna tačka određena svojim koodinatama. Sve zajedno one čine naš trag kojim smo prošli tj. jednu izlomljenu Liniju. To liči na stavku 2c iz onog spiska naših želja.

Ako ispred nas vidimo takvu Liniju sastavljenu od mrvica koje čine Rutu koju želimo da pratimo baš ovaj dan – to već liči na želju zavedenu u spisku naših želja pod 2b.

A za stavku 2a, pa neka to bude isto tako mreža tragova nastala od mrvica koje su ostavili drugi ljudi.

I samo dve male napomene:

Prvo – Da, slobodno možete zamisliti umesto mrvica kamenčiće (ili ako smatrate da sinergija čula pomaže da se bolje zapamte stvari, i baš to želite, možete i nešto drugo zamisliti). Ali zamislite i trake na zemlji koje ih sve spajaju i to neka budu u tri boje …recimo crvena za trag koji mi ostavljamo, plava za rutu koju želimo da pratimo i žuta za mrežu tragova koju su ostavili drugi ljludi(neće obavezno te boje biti na prikazu na ekranu ali u ovom primeru će nam pomoći).

Drugo – Znam da su mi neke reči boldovane. To je zato što se nadam da ćete ovaj tekst pročitati bar dva puta, a sledeći put kada dođete na ovo mesto trebalo bi da bude jasno i zašto su takve odnosno da od početka teksta pokušavam da ih koristim dosledno objašnjenju koje tek sledi.

Znam i da su u onoj našoj listi želja i neke reči bile i podvučene, ali to je samo da budete sigurno da nismo neku zaboravili: Tačka, Linija, Površina, Slika.

Nadam se da smo Tačku i Liniju nekako pojasnili, a za pojašnjenje Površina i posebno Slika poslužiću se malo magijom tj. matematikom.

3. Matematička tačka

Slovo t u Matematičkim tačkama je malo da se na njima ne bi baš puno zadražavali i prepustimo im da, u okviru ovog uputsva, svojom magijom rešavaju kako da se crtaju i one Površine (zovu se Poligoni) i na neki način učesvuju i u prikazu svih ostalih Slika koje bismo mogli poželeti na onim našim folijama.

Evo samo mala demistifikacija: recimo da želimo označiti površinu u obliku trougla. Njega određuju tri tačke. I to su te naše Matematičke tačke (sa svojim koordinatama) koje, uz Uputsvo uz njih, u kome piše da nas ne zanima da se one spajaju linijama kao da su Mrvične tačke nego da nas zanima površina između njih, definišu sve što je potrebno.

Time smo spomenuli sve naše i samo naše tri tačke i videli da se sve što smo poželeli možemo sačiniti samo od njih kao jedinog gradivnog materijala(‘ajde neka stoji u zagradi da nije jedini jer recimo trebaju nam i sličice za neke stvari ali je sigurno ubedljivo najvažniji). Plus Uputsva kako tumačiti te tačke. Uputsva – Italik. Znam. To je zato što nam je i ta reč važna, ali samo privremno dok je ne zamenimo za stručniju.

Jedan deo osnove smo postavili, ali pre nego što se pojavi neki pojam iz naslova ovog poglavlja još jedna mala priprema terena.

Tačkama i Uputstvimakako ih tumačiti možemo sve. Dobro – recimo da ste mi poverovali.

Uzmimo jedan Primer:

Šetali smo i naš telefon tj. naša aplikacija nam je obezbedila dve stvari: mogućnost da snimimo kordinate tačaka za naš trag i uputstvo kako da se one spreme da bi se mogle kasnije protumačiti baš na taj način.

Imamo 100 Mrvičnih tačaka sa svojih 100 koordinata koje povezane čine naš trag tog dana i 5 Interesantnih tačaka sa svojih 5 koordinata koje smo sami obeležili u toku šetnje.

Tačke i uputstvo zajedno čine tu jednu našu inforamaciju o šetnji – Informaciju.

Ali postavljaju se dva pitanja.

Prvo je u vezi tih uputstava.

Tačke su tačke – imaju svoje koordinate i to je to. Ali da li postoji jedinsven način zadavanja tih uputstava ili bi recimo proizvođači različitih uređja mogli imati svoje sopsvene načine zapisivanja te iste Informacije. U daljem tekstu ću ta uputstva zvati Format. Znači pitanje je:

Da li postoje različiti formati zapisa?…Odgovor znate…Da, naravno – zašto bi nešto bilo jednostavno i jedinstveno kada može biti šaroliko i komplikovano. Ali ne brinite – iz svega toga mi ćemo izvući minimum nama potreban.

I drugo pitanje, delimično vezano za prvo, je gde se fizički može nalaziti zapisana ta Informacija.

Jedno očigledno i sasvim opipljivo mesto koje ćemo svakako puno koristiti je Datoteka.

Našu ćemo Informaciju zapisati (i pronalaziti i koristiti tuđe Informacije) u datoteke koje imaju ekstenziju gpx ili kml(kmz) – to su obične tekstualne datoteke i pojašnjnje o njima i će uslediti malo kasnije, a na ovom mestu samo dogovor da kada napišem da koristimo datoteku sa gpx ekstenzijom to znači da se umesto nje ravnopavno može koristiti i kml(kmz), a kada dođemo do toga zašto će nam na jednom mestu biti potrebna kml(kmz) datoka, onda ćemo i pojasniti malu razliku (ovde još samo da pojasnim, pošto bi mene kopkalo zašto je kmz u zagradi – kmz je isto što i kml samo zipovan).

Dakle gpx datoeke ćemo pronalaziti svudge na internetu, download-ovati ih na računar ili mobilni, upload-ovati ih kojekude, čak neke i sami praviti u ovom uputstvu preko besplatnih online alata.

No, ovde i sada želim da istaknem nešto drugo. Neke aplikacije, kao što je to Orux, imaju svoj unutrašnji prostor u koji po svom nekom Formatu zapisuju Informaciju. U Orux-ovoj terminologiji to se zove njegova interna Baza (Database). Dakle Informacija postoji u njoj, mi je možemo videti i svašta sa njom raditi, ali ona nije obavezno vidljiva u nekoj opipljivoj gpx datoteci. Ako je Informacija nastala u okviru rada aplikacije, a želimo da imamo i gpx datoteku koju ćemo deliti sa drugima, mi radimo export te Informacije iz Baze u gpx datoteku. Ako nam, pak, treba Informacija koja se nalazi u nekoj spoljašnjoj gpx datoteci, mi je iz nje importujemo u Orux-ovu Bazu. Ne brinite – nije tako komplikovano kako možda (tj. sigurno) zvuči.

Ukratko: bitna je Informacija (a mali spoiler, tj. da vam malo pokvarim iznanađenje na kraju – biće ih dve vrtse:track-ovi i waypont-ovi). U Orux okruženju ona je zapisana u njegovoj Bazi (format nas ne zanima), a sa spoljnjim svetom komunicira razmenjujući datoteke u gpx formatu.

Verovatno je upadljivo da sam koristio reč Informacija umesto bar neke od onih silnih reči iz naslova poglavlja. I znam da nas one sad već nestrpljivo čekaju, ali pre toga još samo jedan dogovor oko pisanja, izgovora i prevoda tih reči.

Bez obzira na to što sam na početku ovog teksta spomenuo zapetljanost raznih reči i izraza, dobra vest je da nama suštinski treba samo nekoliko ključnih reči. Ja ću ih koristiti i objašnjavati u kontekstu Orux aplikacije tj. šta tačno njemu znače ti izrazi. U govornom jeziku su odomaćeni engleski termini koji manje-više odgovaraju načinu kako ih koristi Orux u verziji na englesom jeziku i stoga ću koristiti baš njih.

Pisaću ih u originalu (lomeći se posle oko padeža), ali ću sad na početku navesti i kako se izgovaraju. S obzirom na to da u Orux-u nakon instalacije lako možete prebaciti jezik na hrvatski, daću i nazive koji su odbarani u toj verziji. Da bi ovo uputsvo bilo što doslednije i do sada sam koristio izraze iz tog prevoda: “Trag” i “Ruta“, na mestima i na način na koji smatram da će pomoći u razumevanju, naročito ako budete ovaj tekst čitali bar još jednom.

Mali rečnik – izbor naših ključnih reči:

  • Track [Trek (tako se u govoru koristi)] – Trag (hrvatski prevod)
  • Route [Ruta] – Ruta
  • Waypoint [Wejpoint] – Medjutočka (skraćeno MT)

I malo manje ključne reči, ali koje će nam trebati malo kasnije:

  • Overlay [Overlej] – Sloj prekirvanja
  • Layer [Lejer] – Sloj

I jedna laka ključna reč koja može malo da zbunjuje u hrvatskoj verziji prevoda uputstva i aplikacije:

  • Map [Mapa] – Mapa (u smislu Karta)

i to je sve jasno ali na hvrskom se i reč

  • Folder [sinonim za Direktorijum] prevodi kao Mapa

Primer kako to može zvučati zbunjujuće:

Mape (u smislu karte) se nalaze u mapi (u smislu direktorijuma) oruxmap (ime direktorijuma na kartici).

Ok pošto je bio daleko iznad da se podsetimo naslova ovog poglavlja:

Track i Route (Trag i Ruta), Waypont (POI, Landmark, Placemark, Međutočka), format datoteka gpx i kml(kmz) ) i Overlay i Layer (Slojevi).

Iako sada već pomalo i imate osećaj o čemu ćemo dalje pričati i nekako je logično da prvo spomenemo Waypoint, njega ćemo ostaviti za kasnije. Krenućemo od mrvica.

2.2.2. Track (Trek – Trag)

Sećate se mrvica? Track bi bio zaista trag – putanja kojom je neko prošao, snimio je mrvicu po mrvicu tj. tačku po tačku na svom nekom uređaju (koji ima GPS prijemnik i aplikaciju koja to ume da uradi) i smestio tu Informaciju ili direktno u neku gpx datoteku, ili u slučaju Orux-a u njegovu intrernu Bazu. Ta Informacija se za Orux zove Track, ima svoje ime, koje se automatski (ako ga mi ne izmenimo) sastoji od vremena kada je snimanje započeto.

Pogled na spisak track-ova u našoj, tj. Orux-ovoj bazi, izgleda ovako ako nismo svakom track-u dali ime što bi bilo i logičnije i preglednije:

Lista track-ova u Orux bazi
Lista track-ova u Orux bazi
Slika 6

Ne brinite – u drugom delu ovog uputstva će biti detaljne slike i načini kako dolazimo do različitih ekrana. Za sada još uvek objašnjavamo šta ćemo i zašto, a posle ćemo kako.

U Orux-ovoj bazi postoje samo dve vrse Informacija: jedno su track-ovi, a drugo Waypoint-ovi (a i o njima kasnije).

Recimo da smo tu Informaciju (o našem track-u) izvezli u gpx datoteku. Za razliku od datoteka spomenutih ranije, vezanih bilo za rasteske, bilo vektorske mape, u koje kada bi zavirivali ne bi videli ništa iole razumljivo, gpx datoteka je „pomalo“ čitljiva. Ako je otvorimo u bilo kom editoru, kao recimo notepad, možemo naslutiti da se u njoj za jedan track jednostavno nalaze GPS koordinate svih tačaka kojeje snimio uređaj. Vizuelno, aplilkacija koja prikazuje nama taj track jednostavno te tačke spoji linijama i prikazuje nam ih kao jednu celinu.

Evo, za one koje vole da sve vide svojim očima, ali samo ako mi obećate da ćete za sada zanemariti onaj gornji deo u kojem se vide zapisani i Waypoint-i jer o njima još ništa nismo pričali. Trebalo bi lako da prepoznate naše bezimene Mrvične tačke, gusto spakovane jednu uz drugu prestavljenje samo svojim koordinatama.

Primer jedne baš male šetnje sa samo nekoliko Mrvičnih tačaka kako bi izgledao zapisan u gpx datoteci
Primer jedne baš male šetnje sa samo nekoliko Mrvičnih tačaka kako bi izgledao zapisan u gpx datoteci
Slika 7

Kada smo započeli šetnju i startovali snimanje tracka-a, Orux će za nama vući crvenu tanku liniju spajajući mrvice od naše polazne tačke do one gde se trenutno nalazimo.

Crvena linija snimanog track-a
Crvena linija snimanog track-a
Slika 8

Najmanji track bi se sastojao od dve tačke – polazne i završne, spojene jednom pravom linijom.Što je više tačaka u tacku između te dve obavezne tačke, to je on bliži stvarnoj putanji koja je pređena.

To koliko često će ih snimati uređaj, a time track učiniti što manje reckavim, može se podešavati u samom uređaju. No takođe kod baratanja sa nekom gpx datotekom (što ćemo mi i raditi) se pojavljuje i mogućnost (opasnost) da taj neki program celokupan track smanji na recimo 500 tačaka bez obzira na to koliko ih ima u originalu. Razlog za baš tih 500 je što neki uređaji dozvoljavaju da neki track ima maksimalno toliko tačaka.

Ok, neko je šetao, imao je uređaj, snimio je svoj track, prebacio ga u gpx datoteku i postavio ga negde odakle ga mi možemo pogledati. Pitanja gde, kako i zašto i odgovori na njih dolaze malo kasnije, a pre njih odgovor na pitanje: “da li track može biti generisan i bez šetanja i uređaja?”

Na kraju krajeva track je samo niz tačaka zapisan njihovim koordinatama na određen način.

Da, odgovor na ovo pitanje je potvrdan. Ako bismo se samo malo podrudili da dešifrejumo onaj zapis u gpx datoteci i ako bismo znali tačne koordinate svake tačke mogli bismo otvoriti bilo koji editor i to učiniti i ručno – što naravno nećemo učiniti. Ali ako bismo imali malu pomoć neke aplikacije na računaru (pa i telefonu, jer to nam i sam Orux omogućava) da nam recimo pokaže neku mapu i omogući nam da crtamo po njoj našu putanju i to nam snimi u neku gpx dateoteku, to bi već bilo i lepo i korisno i primamljivo i izvodljivo. To ćemo i učini kasnije.

Gde smo stigli? Zapravo vratimo se u vremenu još malo u nazad dok se još pripremamo za šetnju. Prilikom pripreme za odlazak na teren pogledaćemo na računaru šta su drugi ljudi odšetali i ponudili to kao svoje Završne track-ove sadžane u gpx datotekama.

Ako nam se neki od njih dopadne u celini možemo ga tako i preuzeti i tretirati kao naš Pripremni track. Kako god da se preuzeta datoteka zvala mi ćemo je za ovaj primer preimenovati u setnja001_pripremni_track.gpx

Ako nam ni jedan od raspoživih track-ova ne odgovara u potpunosti, na osnovu informacija koje prikupimo pre odlska na teren možemo se odlučiti i da želimo sami da generišemo svoj sopstveni track. To ćemo kasnije i uraditi, a kao rezultat ćemo opet imati setnja001_pripremni_track.gpx datoteku.

Kako god do nje došli , ona se i dalje nalazi na računaru.

Sledeći korak je da taj track prebacimo na telefon i učitamo tj. importujemo u Orux-ovu bazu.

2.2.3. Route – Ruta

Želimo da nam taj track bude vodič odnosno da je to ruta po kojoj ćemo ići. Taj trag progalašavamo rutom tj. Track postaje Route. Priliom samog čina učitavanja tj. proglašavanja track-a za route, imamo jedan ekran sa dva pitanja kojima nam Orux nudi da što jednostavnije započenmo sa onim što on misli da je najlogičnije ako smo upravo krenuli da jedan track proglasimo za našu Route. Pitanja su o dve nazavisne radnje: da li želimo da pratimo tu route-u i da li želimo da započnemo snimanje novog track-a.

Ako smo odgovorili da želimo da snimamo novi track onda će Orux početi da snima naše mrvice i da pokazuje onu našu crvenu liniju kuda prolazimo.

Bez obzira na to da li smo odabrali da pratimo route-u ili da je samo vidimo (ako nismo odabrali opciju da je pratimo), ona se pojavljuje kao debela plava ili zelena linija sastavljena od gustih strelica koje nam pokazuju smer.

Učitana route
Učitana route
Slika 10

Ako smo odabrali da nas ona navigira Orux će nas obaveštavati da li smo je napustili (osim ako se nismo potrudili da to isključimo prilikom odgovaranja na ono pitanje).

Šetamo. Pratimo našu route–u samo vizuelno, ili dobijamo obaveštenja ako skrenemo sa nje i istovremeno snimamo sopstveni track.

Kada zaustavimo snimanje imamo u Orux-ovaj bazi sada taj novi track predstavljen vremenom njegovg početka.

Ukoliko želimo taj track možemo da eksportujemo u gpx datoteku,daćemo joj ime setnja001_odsetani_track.gpx.

Taj naš Odšetani trek kasnije možemo malo doterati u smislu da recimo želimo da izbrišemo neke njegove delove i tako pripremljen track možemo da podelimo sa drugima.To će biti naš završni trek u datoteci setnja001_zavrsni_track.gpx,koji može postati nečiji Pripremni track.

Dobro, to bi bio životni put naše šetnje kroz tri gpx datoteke sa međuboravkom u bazi Orux aplikacije, ali vratimo se samo malo na samu šetnju i ono što vidimo na ekranu uređja dok šetamo.

Vidimo dve linije. Tanku crvenu i debelu streličastu plavu(ili zelenu). I mapu ispod.

Sećate se onih flomastera i folija iznad mape?

Rekli smo da ih ima tri. Sada pričamo o gornje dve (na onoj najbližojoj mapi još uvek nema ničega).

Skroz gornja je ona na kojoj se iscratva Track. Neću reći Aktivni track jer – It can be only one- na toj njegovoj foliji može biti samo jedan track. Mi smo startovali novi track i krenuli da crtamo od početka ali mogli smo učitati neki od juče (iz Orux-ove baze) i nastaviti sa šetnjom gde smo juče stali. U svakom slučaju na toj najgornjoj foliji može biti samo jedan track.

Mala samo digresija koja kao i sve digresije unosi malo zbunjujućih, ali i činjenica koje će nam se vrlo brzo pokazati kao korisne. Elem, ako nastavljamo track od juče imamo dve opcije:

Prva je da bukvalno nastavimo dalje – što znači da se spoje poslednja jučerašnja tačka i trenutna naša stajna tačka što može prouzrokovati, u zavisnosti od toga koliko smo daleko juče završili sa snimanjem tog track-a, vizeuleno zbunjuću ravnu liniju koja ih spaja od par metara, ili kilometara i malu zbrku u statistici.

Druga opcija je da u okviu istog tracka napravimo novi segment što znači da će on imati neku svoju autonomiju(recimo svoju statistiku), ali je svakako unutar tog istog track sa već postojećim segmentom.

U svakom slučaju novi ili nastavljani, ali imamo samo jedan track na najgornjoj foliji.

Na foliji ispod se nalaze rute. Nisam zaboravio da sam obećao da ću pisati englesku reč ali sam hteo da naglasim množinu. Na tu foliju možemo ubaciti nekoliko trackova koje smo želeli da proglasimo za route. Samo jedna od njh može biti Aktivna tj. samo jedna od njih je plava(zelena), a ostale su manje uočljive. I samo za tu Active Route nas ona navigacija upozorava ako skrenemo sa staze.

Ako se ne potrudimo da menjamo ručno koja je Aktivna , Aktivna je ona poslednje ubačena.

Ovde ćemo samo još malo da doradimo našu sliku mape sa folijama iznad. Ovu drugu od gore zamislite kao dve tanje koje čine celinu. Na onoj iznad nalazi se Active Route nactrana kao plava(zelena) linija, a na onoj ispod sve ostale obeležne drugom neupadljivijom bojom.

Folije sa track-om i route-ama
Folije sa track-om i route-ama
Slika 12

Za sve vas koji još uvek čitate ovaj tekst i sposobni ste i raspoloženi da malo razmišljate kako biste sve dosadašnje informacije mogli iskoristiti u svoju korist, postoje dva razmišljanja koja su vam mogla pasti na pamet dok smo ovde.

Prvo

Ako se na foliju namenjenu za Route može ubaciti više trackova onda bi to možda mogao biti način da ubacimo sve trackove koje nađemo za tu oblast i one bi nam dale onu mrežu staza.

Drugo

Ako u jednom tracku može da bude više segmenata možda bismo mogli da sve te pronađene staze ubacimo u jedan track nazovemo ga setnja001_svi_pronadjeni_trackovi.gpx, pa samo njega ubacimo na tu foliju za route-e, pored onog jednog setnja001_pripremni_track.gpx track-a koji ćemo proglasiti za Active Route.

Moje razmišljanje je bilo ovakvo:

Verovatno bi moglo i jedno i drugo, ali ću ja predložiti nešto treće: iskoristiću ovo drugo razmišljanje o pravljenju kolekcije svih okolnih track-ova u jednjoj datoteci (neće biti baš gpx ali će biti kml(kmz) datoteka), ali ću predložiti da ja ne ubacujemo na tu drugu foliju gde joj nekako nije logički mesto nego na onu treću od gore, najbližu mapi.

2.2.4. Overlay i Layer (Slojevi)

Da rezimiramo:

Track je niz tačaka zapisanih njihovim koordinatama koji čini jednu celinu. Gpx datoteka je datotoeka u kojoj je to upisano po određenim pravilima koja ćemo nazvati gpx format.

Neko će reći da u jednoj gpx datoteci može biti više track-ova. Ja ću nadalje u ovom upoutstvu govoriti da je svaka gpx datoteka jedan track, a da u njemu može biti više segmenata.

Kada se takva datoteka učita u uređaj (bilo kao track koji želimo nastaviti ili route koju želimo pratititi) on će ih vizuelno prikaziti sve kao jednu celinu – track crvenom a route plavom(zelenom) linijom.

Naš Pripremni track koji ćemo formirati na računaru pre polaska kao i Odšetani i Završni track će se sastojati iz samo jednog segmenta. Mogućnost da se više različitih segemenata nalazi u jednom tracku tj. datoteci mi ćemo koristiti na drugi način, a to je da formirano nešto što ćemo u našem internom rečniku nazvati „Mreža virtuelnih staza“.

Mreža virtulenih staza? Evo obajšenjenja s tim da prvo vidimo zašto, pa onda šta i kako.

Želim da idem negde gde nisam nikada bio. OK, pronaći ću neku mapu i ona će mi pokazati ono što ima na njoj ucrtano. Ali mape koje su nam dostpne nisu još uvek ni blizu toliko bogate detaljima koliko bi to bilo lepo da jesu, tako da mnoge staze nisu ucrtane na njima. Ideja mi je da taj nedostatak informacija nadopunim time što pretpostavim da su ljudi koju su šetali u tom predelu i ostavili svoje Završne trekove uglavnom išli putevima i stazama kojima i ja mogu proći.

Ako bih mogao da ih nekoliko ubacim u jednu datoteku i nju prikažem na uređaju u sloju iznad mape dobio bih mrežu koja mi prestavlja Mrežu virtuelnih (verovatno ili postojećih pravih staza, ili bar prolaznih stazica). Time omogućujem sebi pomoć u donošenju odluka da unapred predviđenu šetnju po Pripremnom treku, u toku same šetnje promenim i prilagodim uslovima i vremenu.

Sećate se? Ostala nam je još ona jedna folija najbliža mapi. Na tu foliju ćemo preneti tu mrežu.

I samo ponovo još jedna mala dopuna naše slike sa folijama iznad mape. Zamislite da se folija najbliža mapi sastoji od proizvoljnog broja tanjih folija naslaganih jedna na drugu tako da bismo, osim recimo ove naše Mreže virtuelnih staza, na druge folije mogli dodati neke druge elemente: tačke, lInije, površine, ili slike (one tenkove, smajlije…). Ne mogu baš svi ti elementi da se nađu u gpx datoteci, ali mogu u kml(kmz) datoteci.

Mi ćemo popuniti samo jednu od tih puno tankih folija trackom u koji smo ubacili, kao segmente, sve Završne track-ove trackove koji su nas zanimali.

U sloj iznad mape dodajemo Mrežu virtuelneih staza
U sloj iznad mape dodajemo Mrežu virtuelneih staza
Slika 13

Znači imaćemo sve one tri folije ispunjene, ali sa po jednim track-om:

  • na prvoj foliji gledajući od gore – biće track (u njega snimamo Mrvične tačke i on vizuelno prati naše kretanje).
  • na drugoj – track učitan kao jedina route (a samim tim i kao Acitve Route).
  • na trećoj, najbližoj mapi – track sa puno segmenata koji zajedno čine Mrežu virtuelnig staza.

Ta treća folija najbliža mapi se u Orux aplikaciji zove:

KML Overlay [Overlej] – KML Sloj prekirvanja

a pojedinačni slojevi unutar njega su

Layer [Lejer] – Sloj

Plan je sada jasan: nekoliko tuđih Pripremnih trekova iz njihovih gpx datoteka ćemo ubaciti u jednu datoteku. Kako ćemo to uraditi, to ćemo videti kasnije a ovde samo još jedno pojašnjenje o tome gde ćemo ih smestiti tj. u koju vrstu datoteke.

Rekli smo da u gpx datoteke (koje imaju ekstenziju gpx) može biti smešteno i više trekova na taj način što kreiramo jednu datoteku sa jednim track-om, koji se sastoji iz više segmenata. Iz razloga što Orux više voli da tu treću foliju popunjavamo iz datoteka u kojoj je ista ta informacija spakovana u drugom formatu naš track koji ima više segmenta (našu Mrežu virtuelnih staza) ćemo smestiti u takođe običnu tekstulanu datoteku koja ima istu funkciju kao gpx datoteka samo se u nju podaci zapisuju u malo drugačijem formatu – format se zove kml, a datoteke imaju ekstenziju kml ili kmz(kmz datoteka je samo zipovana kml datotekai koriste se na potpuno isti način). A spomenuli smo i da je kml(kmz) format i malo bogatiji pa omogućuje da se dodaju i slike i drugi elementi. Inače to je format koji je promovisao Google za svoje mape.

Dakle ukratko, skinućemo nekoliko tuđih završnih trekova(na primer necija_setnja152_zavrsni_track.gpx, necija_setnja279_zavrsni_track.gpx), ubaciti ih u jednu datoteku setnja001_merza_viruelnih_staza.kml i naučiti kako da tu datoteku učitamo u KML Overlay neposredno iznad mape koja se prikazuje.

2.2.5. Waypont (POI, Landmark, Placemark, Međutočka)

Prvo jedna dobra vest – sve je to isto (POI je skraćenica od Point Of Interest, što doslovce prevedeno znači Intresantna tačka).Mi ćemo koristiti termin Waypoint zato što ga koristi i Orux.

Waypoint je tačka. Intresantna tačka, ali samo tačka. Klupe, vidikovac…Tačka koja ima svoje koordinate i ime i ponekad i neki mali opis, ili ponekad i zanimljivu sličicu – ikonu koja je označava vizuelno na mapi. A spomenuli smo da joj se u Orux-može pridružiti i fotografija i audio zapis.

No gde su ti podaci o njoj zapisani?

Do sada smo spomenuli da je track zapisan u Orux-ovoj bazi i da mu je ime (ako ga ne menjamo) automatski kreirano po vremenu nastanka. I možemo da ga eksportujemo u gpx datoteku, ili da ga inportujemo u bazu iz gpx datoteke.

I svi waypont-i koje snimimo u Orux aplikaciji se smeštaju u njegovu Bazu. Ako mi ne dodelimo ime, ono se kreira automatski kao sledeći redni broj.

I možemo ih sve pregladati na sličan način kao track-ove.

Zapavo postoje samo ta dva pogleda u Orux-ovu Bazu tj. kako je rečeno ranije postoje samo dve vrse Informacija u njoj: jedno su track-ovi, a drugo waypoint-ovi.

Lista waypoint-ova u Orux bazi
Lista waypoint-ova u Orux bazi
Slika 14

Ako nemamo ništa na one dve gornje folije kada kreiramo waypoint on se smešta direktno u bazu.

Ali ima jedno ali…

Ali ako imamo nešto na one dve gornje folije tj ako trenutno snimamo track ili smo neki stari track učitali kao našu route-u, mi možemo taj waypoint pridružiti i njima. Prilikom kreiranja ponudi nam se izbor gde želimo još da dodamo waypoint osim u bazu gde se svakako smešta: u track, ili u aktvnu route-u.

Šta to znači? Podelićimo ovo pitanje u dva pitanja.

Šta znači da waypoint dodamo u track? I šta znači da waypoint dodatmo u route-u?

Šta znači da waypoint dodatmo u track? Zar track nije track – niz Mrvičnih tačaka koje mi tumačimo kao celinu i trenutno ga baš snimamo na našem uređaju? Do duše i waypoint je isto tačka, ali drugačija – to je Interesantna Tačka i istina je da ima svoje koordinate, ali ima i svoje ime i opis i jednostavno nije ista kao obična Mrvična tačka.

Pa odgovor je da eto reč track može da se tumači, da tako kažemo, u širem i u užem smislu.

U track (u širem smislu) mogu da se dodaju i waypont-ovi. Oni NISU deo tog tracka u smislu da pripadaju onom jednom jedinom ili bilo kom segmentu (tracku u užem smislu) sačinjenom od Mrvičnih tačaka nego se samo opis tog waypointa nalazi tu negde pored opisa tog / tih segmenata (track-ova u užem smislu). Sećate se da sam vas zamolio da se pravite da to niste već videli na onoj slici gde je bio prikazan sadržaj jedne male gpx datoteke?

Mala vežba sa rečenicom koja bi sada trebalo da nam zvuči malo nedosledno ali bi trebalo da možemo da je dešifrujemo u terminologiju koju smo do sada usvojili i savladali.

Sasvim uobičajena rečenica koja bi glasila: Skinuo sam track i u njemu je bilo tri track-a i 4 waypointa.

Mi bismo je preveli ovako nekako: Skinuo sam gpx datoteku u kojoj je bio zapisan jedan track sa tri segmenata i kome su pripadala i 5 waypoint-a.

Ok hajde da zamislimo track koji ima samo jedan segment koji sačinjava 100 mrvičnih tačaka i 3 waypointa.

Prvo ni jedan od tih waypoint-ova ne pripada tom segmentu. Može slučajno da se poklopi da imaju baš iste koordinate ali je waypoint uvek tačka za sebe vizuelno prikazana svojom ikonicom za razliku od mrvičnih tačaka koje su spojene tako da čine jednu liniju.

Drugo, samo je logično da se waypoint tačke nalaze tu negde u blizini track-a, ali ona mogu biti i na drugom kontinentu.

Treće, tačke u okviru tracka služe samo da bi se lepo prikazale svojom ikonicom.

Ali taj track možemo poželeti da proglasimo da je to naša route-a!

A ako taj track postane route onda ti waypont-ovi unutar njega mogu dobiti i još jednu ulogu. Vratimo se stoga našem pitanju.

Šta znači da waypoint dodamo u route-u?

Ili šta ako smo za route-u koju želimo da pratimo već učitali track koji ima u sebi waypoint-ove?

Pa to bi značilo da imamo još jednu opciju da pratimo tu našu Active Route-u.

Do sada smo spomenuli samo mogućnost da je pratimo po tracku tj segmentu tj po mrvičnim tačakama i ako se udaljimo od njih da nas aplikacija upozori zvučno. U ovom načinu praćenja možemo da podesimo da nam se oglasi i upozorenje kada se približavamo nekom waypont-u u smislu da smo mu blizu pa eto da ga ne propustimo. Taj način ćemo mi koristiti.

Drugim rečima sledećih nekoliko pasusa služe da bi se nekako zaokružilo razumevanje ove oblasti i kako je ona tretirana u Orux aplikaciji.

Jer postoji i drugi način praćenja route-e koja u sebi ima waypointove, a to je da nas ne zanimaju te mrvice (ili da u track-u koji smo učitali kao route-u čak i ne postoji ni jedan track tj segment sa mrvicama nego samo niz poređanih waypointa) i da nas Orux aplikacija sama vodi od waypoint-a do waypoint-a.

Zapravo, da budemo iskreni, ako bismo potražili kako se ponegde definiše šta termin Route znači našli bismo da je to poređani niz waypoint-a koji služi kao polaz aplikicaji koja zna da rutira da sama ponudi putanju između njih.

Ako pogledamo šta gpx format omogućuje da se nađe u gpx datoteci to bi bila samo tri tipa podataka:

Waypoint tip: nepoređane induvidualne waypoint tačke.

Track tip: jedan ili više nizova sačenjenih od poređanih Mrvičnih tačaka.

Route tip: jedan niz od sačinjen od poređanih waypoint-a.

Znači Orux aplikacija termin „Route“ više upotrebljava u smislu: Uloga – recimo Počasna Uloga. Od svih track-ova na svetu mi smo izabrali baš taj jedan track (u širem smislu) koji nam se toliko dopada i imamo poverenja u njega da želimo da baš njega sledimo. Stim što možemo da biramo hoćemo li iz njega slediti track (u užem smislu) ili waypoint-ove.

E sad kad smo ga se već dotakli da probamo da objasnimo i ovaj drugi pogled na svet tj. na termin Route u smislu da je to poređani niz waypoint-ova.

Da probamo uporediti sa nečim poznatim u maloj digresiji koja pomaže ako ste koristili GPS uređaje u svojim kolima. Tamo unesete gde želite da stignete i kuda da prođete do tamo. Polazak je iz Novog Sada, cilj u Beogradu, ali da prođemo kroz Sremske Karlovce. Naša ruta ima tri poređana waypoint-a. Uređaj nam sam predloži put kojim da idemo. To taj uređaj može da učini jer je i on pametan tj. aplikacija, ali je pametna i mapa (kaže se rutabilna, a uzgred sigurno je vektoska) koju on ima u sebi pa vam zajedno oni predlože najbrži, najeftiniji, najkraći put.

U našem slučaju mapa koju ćemo koristiti neće biti pametna, pa svakako nema ništa od toga da nam aplikacija predlaže neku putanju. A o pameti aplikacije ćemo samo reč dve: aplikacija Orux ima mogućnost da onaj naš učitani track čita i navodi nas po njemu, ne po mrvičnim tačkama (kojih može i da nema) nego na taj način što nas pomoću nekih svojih alata (koje nećemo obrađivati) obaveštava u kom je pravcu i smeru sledeći waypoint u njoj i koliko je udaljen. Ali na nama i našoj pameti bi bilo da gledamo ispred sebe i u mapu da vidimo može li se i kako do njega.

Unutar Orux-a spominju se i neke opcije pametnijeg rutiranja, ali mi ih svakako nećemo isprobavati. Kao ni to na koji način Orux uređuje waypontove ako nisu već unutar onog uređenenog niza predviđenog za rutiranje. Bar nećemo ovom prilikom. Možda nekom sledećom.

I još jednom da proverimo da li smo odgovorili na pitanja oko dodavanja waypoint-ova.

Prvo da bismo ih negde smestili na onoj našoj slici sa folijama, koja reprezentuje kako Orux aplikacija razmišlja interno za sebe, hajde da dodamo i četvrtu koja neka bude izanad svih.A dodavanje waypointa neka bude kao ubadanje čiode. Nju svakako zabadamo u tu četvrtu foliju i to je Orux-ova baza gde se podaci svakako čuvaju bez obzira na to da li imamo u tom trenutku track ili route-u na folijama ispod. Međutim ako ih imamo ta čioda se duplira(svakako ostaje i u bazi) tj. može da se ubode i u jednu od te dve folije ispod.

Dodatni sloj –folija gde se vizuelno nalaze waypoint-ovi
Dodatni sloj – folija gde se vizuelno nalaze waypoint-ovi
Slika 16

Šta znači da waypoint dodatmo u track?

Kao rezultat imaćemo nepoređanu kolekciju nama Intresantnih tačaka – waypoint-ova i u gpx datoteci kada taj track eksportujemo.To ćemo raditi.

I šta znači da waypoint dodatmo u route-u?

Ako pratimo routu po track-u to bi značilo bi da imamo još jedan waypoint za koji bi nam se oglasio alarm ako mu se približimo. To nećemo raditi, ali bismo mogli.

Ako pratimo routu po waypoint-ovima to bi značilo da imamo još jedan waypoint prema kojem bi nas navigacija vodila. To nećemo raditi jer nećemo slediti route po waypoint-ovima.

To je ono što nećemo raditi ali još jednom da ponovimo šta hoćemo raditi:

Učitaćemo kao našu željenu route jedan track tj. datoteku setnja001_pripremni_track.gpx u kojem će biti jedan segment Mrvičnih tačaka (track) i nekoliko waypointa.

Izabraćemo navigaciju po track-u i da nam javlja ako sa njega skrenemo i kada smo blizu nekog waypointa.

Snimaćamo naše kretanje u novi track i dodavati nama zanimljive waypointe u taj tracki njega na kraju iz Orux-ove baze eksportovati u gpx datoteku setnja001_odsetani_track.gpx.

2.2.6. Lista datoteka u Folderu i Pogled u Bazu

oš samo par reči sa kojima se nadam da ću na drugi način ponoviti ono već rečeno i još malo pripremiti teren za ono što ćemo konkretno uraditi u našem primeru.

Želim da uporedim dva pojama Pogled u Bazu i Lista datoteka u Folderu.

Poglede smo ovako obeležne već sreli kada sam spominjao da ih ima samo dva i da oni omogućuju da vidimo jedine dve vrste Informacija koje Orux drži u svoj internoj bazi( ne zanima nas gde i u kom formatu unutar njega). Te dve informacije su bili Track-ovi(snimljeni na uređaju ili importovani u bazu) i Waypoint-ovi.

Folder – Direktorijum (već smo spomenuli da je hrvatski prevod Mapa što može malo zbunjivati).

Folder je fizički direktorijum u strukturi datototeka na kartici mobilnog telefona.

Aplikacija Orux se instalira u folder oruxmaps.

Ispod njega se kreira više foldera od kojih su tri nama zanimljiva:

  • mapfiles
  • tracklogs
  • overlay

U folder mapfiles ćemo ručno kopirati jednu od tri mape, a preostale dve će se tamo same smestiti

Folder tracklogs je namenjen gpx i kml(kmz) datotekama:

  • a) koje smo mi ručno kopirali u taj folder jer planiramo da ih učitamo kao route.
  • b) koje smo exportovali iz baze kao gpx datoteke, pa ih Orux tu fizički smešta.

Orux nam u svom meniju pruža mogućnost da nam prikaže Listu datoteka u tom Folderu.

Vide se datoteke! I to one sa ekstenzijom gpx i kml(kmz).

Lista datoteka u Folderu tracklogs
Lista datoteka u Folderu tracklogs
Slika 17

Folder overlay je namenjen kml(kmz) datotekama (ne i gpx):

  • a) koje smo mi ručno kopirali u taj folder jer planiramo da ih učitamo kao KML Overlay slojeve.

Orux nam u svom meniju pruža mogućnost da nam prikaže Listu datoteka u tom Folderu.

Vide se datoteke! I to samo one sa ekstenzijom kml(kmz).

Lista datoteka u Folderu overlay
Lista datoteka u Folderu overlay
Slika 18

No posle puno priče i o onome o čemu hoćemo i o čemu nećemo pričati da vidimo gde smo. Rezime pređenog puta:

Cilj

Želim da se prošetam terenom na kojem nisam nikada bio. Imam samo dobru volju i mobilni telefon.

  1. Kako da pronađem i odaberem kojom rutom da prošetam?
    Posetićemo mesto gde su drugi ljudi ostavili svoje šetnje u vidu gpx datoteka.
  2. Kako da tu želju pretvorim u datoteku koju mogu preneti na mobilni?
    Ako smo zadovoljni da ponovimo nečiju šetnju od koraka do koraka već imamo njegovu gpx datoteku i ona je naš Pripremni track. Ako želimo da samo da nacrtamo svoj track to ćemo i učiniti i kao rezultat opet dobiti pripremni_track.gpx.Koju ćemo aplikaciju na računaru koristiti za to, to ćemo se još dogovoriti.
  3. Koju aplikaciju da koristim na mobilnom?
    I to smo se mogli dogovarati jer ih ima više ali sad je kasno – za ovo uputstvo će to biti Orux.
  4. Voleo bih da u toj aplikaciji na šetnji imam neku mapu na kojoj vidim i teren i svoju pripremljenu rutu i ako može i mrežu staza koje su mi na raspolaganju ako želim da ipak malo skratim, ili produžim prvobitni plan.
    Mape (3 komada) ćemo skinuti unapred da ne zavisimo od Intereneta(to se radi unutar aplikacije na mobilnom), a preko te mape naučićemo kako da prikažemo u KML Overlay sloju našu Mrežu virtulnih staza koju smo ranije pripremili i snimili u datoteku setnja001_merza_viruelnih_staza.kml (i to ćemo se dogovoriti gde, tj u kojoj aplikaciji na računaru, a u ovom primeru biće to isto mesto gde smo i pripremili i svoj setnja001_pripremni_track.gpx.
  5. Voleo bih i da dok šetam naravno vidim i gde sam trenutno ali i da se vidi trag odakle dolazim i da to mogu kasnije snimiti i sačuvati, a i pokazati drugima.
    Biće i to, a krajnji rezultat će biti setnja001_zavrsni_trak.gpx datoteka u kojoj ce biti naš track i waypont-ovi.

Idemo dalje?

Share...

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.