Tema ovog članka je šta i kako sam radio za SEO i digitalni marketing bicikl servisa prijatelja, u mom gradu. Možda još nekom pomogne za svoju radnju. Ne nazivam sebe SEO ekspertom i sve ovde napisano shvatite u smislu: “na osnovu mog iskustva,” ili “koliko ja znam.”
Sadržaj:
- Uvod
- Osnove
- Recenzije Kupaca
- Sadržaj Sajta
- SEO
- Mejling Liste
- Veb-sajt
- Veb-prodavnica
- Kako Da Klijenta Zaštitite Od Sebe?
- Koliko To Sve Košta?
10.1. Opšti Troškovi Veb-sajta
10.2. SEO Troškovi
10.3. Marketing Preko Društvenih Mreža - Zaključak
- Fusnote
1. Uvod
Ko ne zna, moj prijatelj Miloš je otvorio svoj servis bicikala u Novom Sadu (moj članak na tu temu). Miloš je dobar čovek i vrhunski majstor, a okupio je i dobar tim kvalitetnih ljudi.
Međutim, pored puno muke oko sređivanja prostora, rešavanja papirološko/pravnih stvari i organizacije posla, kvalitetna usluga ne vredi ako niko za nju ne zna. Preporuke od usta do usta su odlične, pogotovo na duži rok, ali traže puno vremena dok se ne “zaukaju.” Zato SEO i digitalni marketing mogu biti od velike pomoći.
Za to nismo znali ko bi bolje posao uradio od mene, i rado sam se prihvatio toga da pomognem u onome što radim bolje od drugih majstora za bicikle. 🙂
2. Osnove
Registrovali smo domen (biketeam.rs) i napravio sam sajt (početni koraci pri pravljenju WordPress sajta – na engleskom).
Lazar (njegov Instagram profil) je, kao iskusan dizajner, osmislio izgled sajta, dok sam se ja brinuo o tehničkoj izvedbi.
Na Gugl poslovnim stranama smo registrovali servis, kako bi se mogla pokazati lokacija i omogućiti ostavljanje recenzija korisnika na Guglu (GMB stranica servisa). Jedna od prednosti koje ovo donosi je lako i besplatno prikazivanje lokacije sa sve navigacijom, ovako:
Sledeća bitna stvar je kreiranje poslovne stranice na Fejsbuku, Instagram naloga, i njihovo povezivanje. Oni isto omogućavaju definisanje servisa, kao i fizičke lokacije (što opet može biti korisno zbog navigacije).
3. Recenzije Kupaca
Komentari i povratne informacije su u ogromnoj meri unapredile BikeGremlin sajtove i YouTube kanal. Ovo pogotovo važi za (konstruktivne) kritike i ispravke. Dakle, iz prve ruke mogu potvrditi značaj slušanja i “prikupljanja” utisaka. Pozitivne recenzije kupaca mogu biti moćan marketinški alat, ali to kako se odnosi i šta se radi u vezi sa negativnim utiscima pravi razliku između dobrih i loših kompanija.
Zbog toga sam se potrudio napraviti stranicu za Gugl recenzije Bike Team servisa.
Međutim, pošto mislim da je pametno da se ne zavisi od neke korporacije, napravio sam i Bike Team stranicu za recenzije:
biketeam.rs/ocene/
Uz to, napravio sam i QR kod koji se može odštampati, zalepiti unutar servisa, i mušterijama omogućiti da lako ostave recenziju:
Na ovaj način može se za relativno kratko vreme prikupiti dovoljno kvalitetnih povratnih informacija klijenata koji su zaista posetili prostor.
Naravno, da bi ovo “radilo,” potrebno je da se odštampa, zalepi, i da se zaposleni sete zamoliti klijente da ostave recenziju. Iz mog dosadašnjeg iskustva tokom proteklih decenija, zapanjujuće velik procenat vlasnika i radnika ne shvata i zanemaruje značaj digitalnog marketinga.
Koristio sam besplatni Site Reviews WordPress plagin, koji omogućava da korisnici mejlom potvrde (verifikuju) recneziju, ali da njihova mejl adresa ne bude javno vidljiva. Takođe, omogućava Cloudflare Turnstile spam zaštitu – što je veoma dobro i važno.
4. Sadržaj Sajta
Čvrsto verujem da čovek treba da stavi svoje ime i lice (fotku) iza onoga čime se ponosi. Zato sam preporučio da stavimo Miloševu fotku na stranicu “O Nama,” uprkos Miloševoj skromnosti.
Uz to sam napisao nekoliko stranica koje odgovaraju na pitanja koja svi imamo u vezi servisa bicikala: ko smo, šta, zašto i kako radimo, gde se nalazimo, koje su cene, rokovi, treba li zakazivati… Srećom (ili na žalost 🙂 ), iz iskustva već odlično znam uobičajena pitanja ljudi koji traže servis (ili delove za bajs, ako i nove bicikle), tako da mi tu nije trebala ničija pomoć.
Naravno, bilo bi dobro napisati još dvadesetak članaka vezanih za posao, pogotovo članke koji odgovaraju na pitanja koje klijenti najčešće postavljaju. Za to vam ne treba nikakav SEO ekspert. Svaki vlasnik biznisa (ili zaposleni) ovo već zna. Sa tim se sreće gotovo svakodnevno. Samo treba sesti i to napisati – što iz meni nepoznatih razloga niko živ ne radi. 🙂
5. SEO
Da se dotaknem i famoznog SEO. 🙂 Nešto što nisam primetio da SEO eksperti spominju je SEO za različite jezike. Pod time ne mislim na pisanje članaka na različitim jezicima, niti na “hreflang” tagove. Ne. Mislim na to kako pretraživači rade za različite jezike.
Na primer, za srpskohrvatski, Gugl je i dalje dosta glupav da tako kažem. Na primer, Gugl ne konta da su “servis bicikla” i “servis bicikala” u suštini ista (svakako veoma slična stvar).
Stoga, u rezultatima često prikazuje (samo) tekstove koji sadrže tačnu frazu, tako kako se “gugla.” Takođe, vredi imati na umu da većina ljudi gugla na latinici, a da gugl (kao i srpski & hrvatski političari) ne prihvata da je to baš isti đavo, samo drugo pakovanje.
Ovo su ukratko neke od bitnijih finesa kada je SEO u pitanju.
Cilj koji želimo postići je dobro rangiranje za sledeće upite:
- “bicikl servis novi sad” – 12. pozicija u startu (oko 10. februara 2024.)
- “servis bicikla novi sad” – 12. pozicija u startu
- “bicikl servis blizu mene” (kad se gugla iz Novog Sada)
Idealno bi bilo visoko se rangirati i za slične upite na engleskom, ali to je puno manje bitno.
Ažuriranje:
Za manje od dva meseca, pre kraja marta 2024, ušli smo u prvih 5 rezultata za gore-izlistane pretrage.
Da bi se ovaj cilj postigao, potrebno je pisati članke, Fejsbuk objave, Instagram fotke i slično. Uz ohrabrivanje klijenata da ostave recenzije – što objektivnije, to bolje.
Ono što velika većina ljudi ne shvata je da SEO nije nešto što se “napravi/namesti.” Više je nalik na trening/teretanu: morate biti uporni i redovni. Rezultati se ne vide čim počnete, ali ako ste uporni, posle godinu-dve dana vidi se ogromna razlika.
Da, postoje tehnike koje donose brze rezultate, ali su pogubne na srednji i duži rok. Otprilike kao što ćete krađom povećati budžet, ali i ubrzo završiti u zatvoru i dobiti sramnu etiketu lopova (ovo ne važi za političare, ali važi za vlasnike kompanija).
Da stvari budu još gore, Gugl i njegovo rangiranje su crna kutija. Niko ne zna kako se tu tačno ocenjuju članci i sajtovi i šta se i kako vrednuje. Uz to, algoritam rangiranja se menja (često na mesečnom nivou), a i drugi (konkurentski) sajtovi se menjaju. Zbog toga je praktično nemoguće napraviti eksperiment koji bi držao vodu u krštenom naučnom časopisu. Zbog ovoga u SEO svetu ima puno hohštaplera i prodavaca magle. Teško ih je razlikovati od profesionalaca u prvih godinu-dve dana (barem za “običnog” korisnika koji nije u toj struci).
Ako hoćete sami da se upustite u SEO, napisao sam članke koji vam mogu pomoći:
Optimizacija i zaštita samog sajta su takođe važni i za SEO (tj. rangiranje na guglu), ali su logički posebna tema (linkovi sa početka ove rečenice daju spiskove članaka na te teme).
Besplatan savet:
– Zapišite svako pitanje koje dobijate od klijenata (i probleme sa kojima se srećete).
– Na dnevnom i nedeljnom nivou pregledajte spisak, slična pitanja grupišite kao jedno, i u zagradi napišite broj koliko pitanja je grupisano pod tom jednom stavkom.
– Radite to barem dve nedelje (idealno je mesec dana).
To su teme za vaše članke (i videe). Počnite sa pitanjima koja su najčešća, ili sa onima na koje mislite da je najvažnije odgovoriti.
Ni najskuplja SEO agencija ne zna vaše klijente bolje od vas.
6. Mejling Liste
Za većinu kompanija koje nešto prodaju (bilo robu, bilo usluge), mejling liste mogu biti profitabilan alat. Omogućavaju vam održavanje odnosa/kontakta sa kupcima, slanje obaveštenja o rasprodajama i slično. Za razliku od Gugl rangiranja koje zavisi od stvari van vaše kontrole (možete na njih uticati, ali ih ne kontrolišete), vaše mejling liste su vaše.
Da bi radile posao, mejling liste moraju biti kvalitetne. Šta to znači?
- Pretplatnici moraju potvrditi prijavu preko svog mejla (ovo se zove “double-opt-in“).
Ako skupljate mejlove bez potvrde, ja mogu “zlonamerno” uneti mejl “[email protected]” na stranici prijave za mejl listu – i vaša mejling lista će uporno slati na nepostojeću adresu, ili spamovati ljude koji se nikad nisu prijavili ako takva adresa zaista postoji. Tako ćete završiti na spem listama! - Vaš domen, IP adresa servera za slanje mejlova i DNS polja za mejl moraju biti podešeni kako treba i van spem crnih lista.
- Svaki mejl koji šaljete mora imati “odjavi se” link/dugme koji radi.
- Treba napraviti automatizovan alat za brisanje mejlova koji su ugašeni/blokirani (eng. “bounce”) iz liste.
U suprotnom rizikujete da završite na listi spamera.
Ako hoćete da sebi pucate u nogu (dakle, ovo NE preporučujem):
- Kupite neku od mejl lista sa desetinama (ili stotinama) hiljada pretplatnika koje se prodaju po Internetu.
- Pravite mejling liste bez potvrde mejlova (“da se ljudi što lakše prijave, da imamo što više pretplatnika”).
Po mom iskustvu, za bicikl servis u Novom Sadu se ne isplati previše praviti mejl listu – svakako mi ne bi bila na vrhu spiska prioriteta kada govorim o odnosu plaćeno/dobijeno (trošite ili novac, ili vreme i energiju). Uprkos tome, mogu se početi prikupljati mejlovi, pa kasnije smisliti šta s njima raditi.
7. Veb-sajt
Ovoga sam se već dotakao, ali zaslužuje posebno “poglavlje.”
Na raznim platformama i društvenim mrežama, vi ste gost, i nalog vam mogu ugasiti kad god požele, bez ikakvog obrazloženja. Dešava se.
Vaš domen (kao “bikegremlin.com” ili “biketeam.rs”) i vaš sajt su jedina stvar koju posedujete1 na Internetu. Uložite nešto novca i truda u to što je vaše.
- Sajt mora biti lep i lak za snalaženje – kako na računaru, tako i na mobilnom.
- Mora biti dobro zaštićen, kako posetioci ne bi bili ugroženi virusom sa vašeg sajta.
- Brzina i stabilnost su važne (ne želite da ljudi dođu na vaš sajt i onda počnu proveravati da li im je crkao Internet, jer se sajt ne učitava, ili to učitavanje traje predugo).
Vaš sajt je vaš digitalni identitet. Svi nalozi na platformama i društvenim mrežama treba da sadrže link ka vašem sajtu (obično postoji opcija da se to unese kada kreirate ili editujete nalog). Trebalo bi da se na sajtu nalaze:
- Objašnjenje ko ste i šta radite (“O Nama”).
- Kontakt podaci (adresa, telefon, mejl, kontakt forma).
Samo nemojte pisati “kontaktirajte nas“. 🙂
Contact Form by WPForms je dobar WordPress plagin za kontakt forme koji se lepo integriše sa Cloudflare Turnstile anti-spem zaštitom.
Ako sajt pravite u WordPress-u, on traži i redovno održavanje (ne može se samo napraviti i ostaviti).
Forum može biti odlična stvar za komunikaciju sa klijentima (a i za SEO), ali traži trud i vreme, tako da ima smisla samo ako ste spremni odvojiti 30-ak minuta dnevno na administraciju foruma, bez neke opipljive koristi, barem u kratkom i srednjem roku (tek nakon nekoliko godina se može i “isplatiti” u smislu neke zarade ili rangiranja na Guglu).
8. Veb-prodavnica
Veb-prodavnica traži više troškova, ili tehničkog znanja (jedno ne isključuje drugo), ali se može isplatiti kroz povećanu prodaju (širom zemlje), a može pomoći i za rangiranje na guglu.
Na primer, ja znam da Bike Team trenutno prodaje najpovoljniji Shimano tripl pogon kakav mi treba u vreme kad ovo pišem. Kada me ljudi po forumima i sajtovima pitaju za savet oko kupovine, svima je najlakše kada mogu samo šibnuti link ka proizvodu (odmah se vidi cena, kako naručiti online ili otići u radnju). Takvi linkovi su istovremeno i backlinkovi ka sajtu/brendu.
9. Kako Da Klijenta Zaštitite Od Sebe?
Ako spadate u onih 0,001% strpljivih ljudi koji mogu držati koncentraciju duže od 60 sekundi, ovaj članak vam može dosta pomoći vezano za ovu temu: “Obezbeđivanje domena i sajta.”
Ukratko:
- Za klijente – sarađujte samo sa onima kojima verujete.
Naslušao sam se horor priča o “jeftinim developerima sa fajvera” o kojima klijenti nisu znali apsolutno ništa osim povoljne cene. - Za developere – napravite sve tako da klijenti budu OK, čak i ako vas sutra pregazi tramvaj.
Dakle:
- Klijent mora imati Gmail nalog zaštićen sa jakom lozinkom i 2FA (dvofaktorskom autentifikacijom).
- Svi važni nalozi (registracija domena, hosting nalog itd.) moraju imati podešen pristup preko tog mejla.
Nalozi developera bi trebalo da su sa što nižim pravima pristupa (koliko je neophodno za rad, uz ukidanje po prestanku potrebe).
Uz to, treba unapred precizno definisati šta se tačno i kako radi, kao i kada se posao smatra gotovim. Sve što se “podrazumeva” može biti uzrok nesporazuma, jer različiti ljudi podrazumevaju različite stvari.
10. Koliko To Sve Košta?
Već sam napisao članak “Koliko košta WordPress sajt?“, ali ovde ću staviti akcenat na troškove brendiranja i SEO-a.
10.1. Opšti Troškovi Veb-sajta
- Registracija domena: oko $20 godišnje
Oko $10 godišnje za .com, oko $25 godišnje za .rs domen. - Veb hosting: oko $300 godišnje
Ovde se može uštedeti više nego upola, ali uz povećan rizik od pada sajta, sporijeg oporavka, hakovanja itd.
Moj kratak spisak krštenih hosting provajdera. - Dizajn logoa, boja, UI/UX sajta i brendiranje: oko $2.000, jednokratno plaćanje.
- Izrada sajta: od $500 za jednostavnije, do više hiljada dolara za komplikovanije sajtove sa prodavnicom, jednokratno plaćanje.
- Kvalitetan e-mail (pera@vašdomen.com): oko $50 do $500 i više godišnje, u zavisnosti od toga da li želite čuvati gigabajte mejlova na puno naloga, ili mejl koristite razumno (mejl nije baza podataka, niti bekap).
- Održavanje sajta: od $300 godišnje za brigu o zaštiti i ažuriranjima, do $300 i više mesečno za veće i redovne izmene sajta, veb-prodavnice i slično.
10.2. SEO Troškovi
SEO usluge mogu vas koštati od par stotina dolara mesečno, do više hiljada mesečno. Od čega ovo zavisi?
Ako hoćete biti “prvi na guglu” za stvari koje se dobro prodaju i skupo plaćaju (advokatske usluge u SAD, iznajmljivanje jedrilica i jahti na poznatim turističkim destinacijama, prodaja određene elektronske robe i slično), tu je konkurencija ogromna i potrebno je puno kvalitetnog sadržaja, dobri odnosi sa vlasnicima vrhunskih sajtova iz te branše (kako biste dobili vredne backlinkove) itd.
Sa druge strane, za visoko rangiranje za recimo “servis bicikala,” pogotovo u lokalu (tipa Novi Sad i okolina), potrebne investicije i trud su dosta manji.
Ovakve investicije se mogu isplatiti ako se urade kako treba. Morate li plaćati za SEO?
Po mom mišljenju, na osnovu mog iskustva, bolje je da ne plaćate ništa (i radite najbolje što znate sami – na ovom sajtu ima puno članaka koji vam u tome mogu pomoći, koriste pretragu sajta), nego da štedite novac na SEO uslugama. Jeftine SEO usluge su obično loše, bez nekog efekta. Imajte na umu da SEO traži vreme i trud.
Možete li bez SEO-a?
Da. Definitivno. Plaćene reklame i dalje odlično rade. Sa njima možete i lakše pratiti odnos investicija i dodatnog profita (rezultate SEO usluga je puno teže pratiti, pogotovo na kraći i srednji rok).
10.3. Marketing Preko Društvenih Mreža
Ovo možete raditi sami – postavljati objave i odgovarati na komentare na društvenim mrežama. Ipak, to traži vreme i trud, pored svih ostalih stvari koje imate vezano za posao. Ako se nećete potruditi, bolje je da ne radite ništa: na društvenim mrežama ljudi očekuju neku vrstu interakcije – to nisu samo oglasne table.
Mnoge kompanije za ove poslove angažuju studente i slično, za sitnu lovu. Imajte na umu da će vaš “menadžer društvenih mreža” morati imati pristup vašim nalozima kako bi mogao postavljati objave, i da brljotina u “odnosima sa javnošću” može da vas košta novaca (mada neki kažu da nema loše reklame).
Sledeći omiljeni izbor srpskih kompanije je da nekom od zaposlenih dodaju obavezu “menadžera društvenih mreža.” U zavisnosti od talenta i entuzijazma te osobe, rezultati variraju.
SEO agencije mogu uvrstiti vođenje društvenih mreža u ponudu. Na kraju krajeva, to je najbolje raditi kao deo opšte marketing strategije brenda i blisko je vezano za SEO.
Slično kao za SEO usluge, cene variraju od par stotina, do više hiljada dolara mesečno.
Zaključak
Ovo je neka vrsta kompletnog osnovnog vodiča za SEO i digitalni marketing – na osnovu mog znanja i iskustva. Nadam se da će barem nekome pomoći i koristiti.
Cilj mi je bio da demistifikujem SEO izraze i ponude – i time olakšam život i kompanijama/klijentima, i SEO stručnjacima.
U Srbiji, kad uđete u firmu i popravite slavinu koja kaplje, ili namestite vrata da ne škripe, ljudi se oduševe. Sa druge strane, “računarske usluge,” čak i kad vas zamole za pomoć, gledaju se kao “to je tebi pet minuta” i korist od njih je gotovo nevidljiva za većinu ljudi (i vlasnika kompanija).
Planiram ažurirati članak u skladu sa promenama u rangiranju sajta (bilo na bolje, bilo na gore 🙂 ).
