Kako napraviti dobar web-sajt

Znam: “Naslov koji zvuči pretenciozno. Sa sve slikom mačke – za ime Boga! Ko ovo piše… ko ovo čita!?”
Ovaj članak je skup mojih odgovora na pitanja ljudi poput: kako da napravim sajt za svoju prodavnicu, firmu, ili hobi.
Drugim rečima: kako ja pravim sajtove sa pristojnim brojem poseta i dobrim rangiranjem na Guglu? Ćlanak jeste dugačak, a verovatno će i razočarati “SEO nindže”. Sa pozitivne strane, strukuiran je sa poglavljima, pa možete lako skočiti na deo koji vas zanima.

Sadržaj:

1. Uvod
2. Kako početi? Oblast i teme
3. Izbor imena domena i brendiranje
   3.1. Ime domena asocira na ono čime se sajt bavi
   3.2. Treba da je lako za zapamtiti i izgovoriti
   3.3. Ako je ikako moguće, treba da je sa .com ekstenzijom
   3.4. Društvene mreže
   3.5. Sumiranje imena domena / brendiranja
4. Tehničke stvari vezane za sajt
5. SEO i SERP
   5.1. Sadržaj (članci, slike, videi…)
   5.2. Tehnički SEO
   5.3. Interni (i eksterni) linkovi
   5.4. Back-linkovi
6. Kako kreirati kvalitetan, dobar sadržaj?
   6.1. Ciljna publika
   6.2. Istraživanje
   6.3. Struktura članka – kao vožnja bicikla 🙂
   6.4. Motivacija i “blokada”
   6.5. Ključne reči
   6.6. Pisanje višejezičkih članaka
   6.7. Majmuni postaju gluplji – Držanje pažnje
7. Šta Gugl voli?
8. Promocija – reklamiranje
9. Zaključak
10. Zahvalnice

1. Uvod

Napomena: Nisam SEO ekspert. Sve ovde napisano je na osnovu iskustva. Tj: ovako ja radim, dobro se pokazalo, i mislim da je najbolje. Ništa manje, ni više od toga. Pošteno? Da počnemo:

Jedan od omiljenih mi foruma, Low End Spirit (na temu hostinga – računara), ima temu o SEO, gde su neki od članova pitali šta i kako ja radim. Zaključio sam da odgovor prevazilazi format posta na forumu, i odlučio napisati članak.

Preporučujem da se pročita u celosti u prvom prolazu. Zatim, da se zadržite više na detaljima koji vas više zanimaju, ili su vam teži za razumeti. Tek u trećem prolazu preporučujem otvaranje ponuđenih linkova (idealno u novom tab-u browser-a), za detalje koje želite dodatno proučiti.

– Sadržaj –

2. Kako početi? Oblast i teme

Da bi se napravio dobar sajt, potrebno je za početak izabrati neku oblast, i teme kojima će se isti baviti. Možete napraviti sajt o svemu i svačemu, ali mislim da je to teže posetiocima za snalaženje.

Dobar primer je moj biciklistički sajt, koji se bavi mehanikom bicikala, tehnikama vožnje, i bezbednošću. I to je dosta široka oblast, koja bi se mogla razložiti na tri odvojena manja sajta, ali može i ovako da drži vodu.

• “Biciklizam” je ono što bih nazvao “oblast” sajta.
• “Teme” su: “mehanika bicikala”, “tehnika vožnje”, “bezbednost” i “saveti za kupovinu”.

To su glavni, vodeći lajtmotivi sajta. Kada se odličite oko toga, sledeći korak je razlaganje na (logičke) kategorije. Da biste to uradili, morate dobro poznavati oblast kojom se sajt bavi. Jer nije uvek “1-na-1” što se kaže. Na primer:

I “Ocene/reviews”, i “koji tip bicikla da kupim” se bave temom “saveti za kupovinu” (suštinski). Ali nema smisla staviti ih pod istu kategoriju glavnog menija. Da, ovo traži dosta planiranja i razmišljanja unapred (i, ponavljam, dobro poznavanje oblasti). Struktura koju sam napravio se vidi u glavnom meniju i u sadržaju sajta.

Loš primer je upravo ovaj sajt. Zašto? Bavi se previše širokim rasponom oblasti, t.j. sadrži: sve što radim, a da je bilo kako vezano za računare (i to u širem smislu reči). Bilo bi bolje ovo razložiti na više manjih sajtova, tipa:

• “Hosting” oblast – sa temama: “serveri”, “provajderi”, “tehnička podrška”, “DNS”, “bezbednost”…
• Web dizajn (WordPress, dizajn sajtova, CDN, mejlovi, SEO…).
• Internet tehnologije (bezbednost, cloud storage, privatnost…).
• Linux (distroi, OS bezbednost, pečevi, utility programi…).

POČETAK Digresije – skok na kraj
Zašto ne napravim više manjih sajtova? Iz dva razloga:

• Biciklistički sajt sam u startu bio zamislio kao “broj 1 na svetu” u roku od 10 godina (pored toga što i on prvenstveno služi kao lični podsetnik). Ovaj I/O sajt služi isključivo za moju ličnu upotrebu, bez nekih ambicija. Ovde je sve na jednom (dvojezičnom WordPress) sajtu, što čini održavanje i dodavanje sadržaja bržim i lakšim.
• Čak i u nekoj daljoj budućnosti ne planiram toliko puno članaka da zaokružim sve gore navedene oblasti.

Pravljenje dobrog sajta traži vreme i trud. Možete platiti ljude da pišu članke, platiti administratore, urednike – ali i to je na neki način “vreme” (osim ako imate bogatu tetku u Kanadi).

KRAJ Digresije

Ponoviću ovo jer mislim da je važno (a nije ni lako): smislite prvo šta (tačno) hoćete, pa onda krenite.

– Sadržaj –

3. Izbor imena domena i brendiranje

“Nomen est omen”, što bi rekli Latini. Za one koji “ne govore tehnički”, videti šta je to ime domena?

– Sadržaj –

3.1. Ime domena asocira na ono čime se sajt bavi

Ova tema je više vezana za marketing, pravljenje brenda. Kako izabrati ime domena?

Treba da asocira na ono čime se bavi vaš sajt/brend. Ima izuzetaka, poput Google, i Apple, ali generalno je dobra ideja da biciklistički forum (na primer) bude “bikeforums.net”, a ne “banane.net”.

Možda nisam baš najbolja osoba za savete u vezi toga, pošto sam se odlučio za bikegremlin.com (zašto sam izabrao Bike Gremlin). 🙂

– Sadržaj –

3.2. Treba da je lako za zapamtiti i izgovoriti

“instagram.com” je dobar primer, a twitter.com unosi zabunu. Mora se objasniti da idu dva slova “t”, a ni onda nisi siguran je li “ttwitter.com”, ili “ttwiter.com”, ili ispravna verzija. Naravno, ako sajt postane izuzetno popularan (kao Twitter), ovaj problem se reši sam od sebe. Ipak, bolje je imati manje problema u samom startu.

– Sadržaj –

3.3. Ako je ikako moguće, treba da je sa .com ekstenzijom

Zašto baš .com? Zato što ljudi to još uvek povezuju sa “Internet sajtovima”. Dobro je čak i ako gađate lokalno tržište, ovo može biti važno. Konkretan primer:

Odličan domaći (novosadski) brend “Invicta Bike” ima sajt na domenu “invictabike.rs”. Međutim, ako (greškom) odete na “invictabike.com”, dobićete sliku praseta (u vreme pisanja ovog članka):

Zamislite da je konkurentska biciklistička prodavnica zakupila ovaj domen i namestila da preusmerava posetioce na svoj sajt. I da recimo svega 5% posetilaca koji greškom ukucaju .com na kraju imena domena pređe kod konkurencije. To je 5% manje za Invicta Bike, i 5% više za konkurenciju. Ukupno 10% razlike, samo usled šašave greške koju ljudi rade – kucajući iz navike “.com” na kraju imena domena, jer “.com su sajtovi”.
Preko suda, ako je brend zaštićen, može se izboriti za “svoj” domen koji je neko drugi registrovao – ali jako teško, uz jako puno vremena i potrošenog novca, sa neizvesnim ishodom.

Da li sad shvatate zašto mislim da je .com zakon? Uprkos pojavi velikog broja novih domena, i tome što ljudi postaju polako ipak malo “Internetski pismeniji”.

Vezano za ovo, iz sličnih razloga, ako ciljate prvenstveno na lokalno tržište: obavezno registrujte i lokalni domen (.rs, .uk, .de i slično), uz .com – ali nikako umesto .com, ako njega drži neko drugi.

Redovan scenario: smislite super ime, a onda vidite da je vaše “superime.com” već zauzeto, na tom domenu već postoji neki sajt.
Bitna napomena: kako bezbedno proveriti je li ime domena slobodno (da Vam ga neko ne “mazne ispred nosa”).

Šta raditi ako je domen koji ste izabrali zauzet? Smislite neko drugo dobro ime koje je dostupno. Čak i ako znači promenu imena brenda. Naravno, ako imate brend koji je već dugo na tržištu i formiran je, tada možda i nije najpametnije ovo raditi (mada i tada vredi izvagati opcije).

Prihvatljiva alternativa, ako imate već jak brend, a nikako ne možete naći dobar slobodan .com domen je korištenje .net, ili lokalnog domena države, ali samo u slučaju da .com drži već stabilan sajt, koji se ne takmiči sa vašim (gađa druge države, ili se bavi drugom oblašću/temama).

Činjenica: sve je manje slobodnih .com domena koji nisu predugački, a imaju neko smisleno ime. Tako da, uprkos gore navedenim problemima, možete odustati i uzeti neki lokalni, ili .net domen, dok .com drži neko drugi. To je OK! Samo: potrošite vreme, trud i potrudite se naći dobar .com pre nego što odustanete.

– Sadržaj –

3.4. Društvene mreže

Nisam ljubitelj društvenih mreža. Neke od razloga sam naveo u članku: .com poskupljenje – kuda ide Internet. Ali to ne menja činjenicu da je “Instagram = Internet” za većinu ljudi od 20 do 30 godina starosti (mlađi su, koliko znam, na TikTok-u, dok su stariji na Fejsbuk-u i Linkedin-u).

Ako pronađete savršen .com domen, proverite da li je “instagram.com/vašdomen” slobodan. Isto važi i za sve druge važne društvene mreže (koje su to, zavisi od vaše ciljne publike, za BikeGremlin su to Fejsbuk i YouTube).

Šta ako nisu slobodni? Po meni – isto kao i da je .com zauzet: treba razmisliti od izboru drugog imena domena/brenda, kako sam objasnio u poglavlju 3.3.

Nalozi na svim većim društvenim mrežama mogu pomoći u rangiranju/popularnosti vašeg brenda/sajta. Ovde bih dodao i Google My Business stranice (poseban članak mogao bi se posvetiti samo ovome).

Ali, da bi ovo radilo, morate biti aktivni na društvenim mrežama. Stvarati i postavljati dobar sadržaj. Pri tome, samo copy/paste članaka sa sajta neće raditi posao. Potrebno je da sadržaj odgovara svakoj pojedinačnoj društvenoj mreži: dobre fotke za Instagram, informativni/zanimljivi Tweetovi, dobri YouTube videi, edukativni Linkedin postovi itd.

Još malo o ovome pisao sam u poglavlju 8. Promocija.

– Sadržaj –

3.5. Sumiranje imena domena / brendiranja

Ako napravite dobar sajt (ili/i dobar brend), ime domena nije previše bitno. Što je bolji sajt, to je ime domena manje bitno. Da li ovo čini celo ovo 3. poglavlje besmislenim? Ne. Nikako. Bolje je kada vam što više stari ide u korist, odnosno krenuti sa što bolje startne pozicije – pogotovo ako se trkate sa “velikima”.

– Sadržaj –

4. Tehničke stvari vezane za sajt

Sada ću navesti naredne logične korake, sa linkovima ka člancima u kojima sam ih objasnio u detalje. Pošto je ovaj članak sa baziran na strategiji, i sadržaju (sa žličicom SEO), a ne na čisto tehničkim stvarima.

• Sigurna pretraga slobodnog imena domena (pominjano i linkovano u 3. poglavlju) i registracija domena, objašnjeni su u članku: Domen i nameserveri.
• Sledeće na redu je izbor dobrog hosting provajdera.
• Dobro je imati i pouzdanog provajdera za mejl, videti: prednosti i mane hostovanih mejl servisa.
• Kako bi ljudi mogli pronaći vaš sajt, vidite: kako podesiti DNS (u cPanel-u, DirectAdmin-u, i Cloudflare-u).

Sada možete početi praviti sajt. Ako niste sigurni kako se to tehnički izvodi, napravio sam seriju članaka o tome, u stilu korak-po-korak. Većina članaka iz te serije su već linkovani iznad. Bazirani su na WordPress-u, ali princip je isti za bilo koji drugi CMS (ili ako ne koristite nikakav CMS). U nastavku članka baviću se više samim kreiranjem sadržaja, a za “tehnikalije” možete videti ovaj spisak linkova:

• Pravljenje WordPress sajta [01] Email
• Pravljenje WordPress sajta [02] Domen i nameserveri
• Pravljenje WordPress sajta [03] Hosting
• Pravljenje WordPress sajta [04] DNS
• Pravljenje WordPress sajta [05] Podešavanje hostinga i SSL
• Pravljenje WordPress sajta [06] Staging i razvoj
• Pravljenje WordPress sajta [07] Vizuelni i funkcionalni dizajn

– Sadržaj –

5. SEO i SERP

Značenje ovih pojmova se često meša. Dodao bih tu i SEO marketing, čije značenje se često meša sa pojmom SEO. Biću kratak, koristiću “običan srpski” (po cenu da nešto previše pojednostavim), i reč Gugl kao sinonim za svaki pretraživač Interneta:

• SEO (eng. Search Engine Optimization – optimizacija za Gugl) – pisanje objašnjenja na stranicama svog sajta, koje samo Gugl vidi, razume i koja mu pomažu da shvati o čemu se tačno radi u tekstu (i na slikama/videima).
• SERP (eng. Search Engine Results Page – stranica sa rezultatima pretrage Gugla) pozicija/rangiranje – da li je moj sajt 1, ili 99. kada guglam: “najbolja mast za ležajeve bicikla“.
• SEO marketing – korištenje toga što se vaš sajt pojavljuje među prvima kada ljudi guglaju, u svrhu marketinga (“reklamiranja”), umesto, ili kao dopuna plaćenim reklamama i ostalim vidovima marketinga.

U ovim člancima sam se sa više detalja bavio ovim temama:

• Šta je SEO i kako ga uraditi?
• Autoritet domena i backlinkovi.

Ali ovde ću se više osvrnuti na SERP – tj. “kako da budem prvi na Guglu?!” Momenat samo… neko je na vratima… OH, NE!

Uh, za malo!
🙂 Gde sam ono stao? Da:

– Sadržaj –

5.1. Sadržaj (članci, slike, videi…)

Ključna stvar je kvalitetan sadržaj. To nije dovoljno samo po sebi, ali bez toga, sve drugo pada u vodu.
Šta je to kvalitetan sadržaj?
A: Ako se bavite zabavom, mora biti veoma zabavno/smešno širokoj publici.
B: Ako pružate informacije, ili proizvode – moraju ljudima rešiti problem.

Stavka A je jasna samo po sebi, ali da se udubimo malo u stavku B:

1. Guglaću prvo “najbolja mast za ležajeve bicikla”. Tu tražim članke koji mi deluju da su stručni, objektivni, i lepo objašnjavaju koja je i zašto najbolja.
2. Na osnovu prikupljenih informacija, napraviću spisak 2-3 modela i guglati njihove ocene (“reviews”).
3. Na kraju, guglaću “Mobilith SHC 220” (Amazon affiliate link) da vidim gde da to kupim.

Naravno, Vaš izbor i pristup se mogu razlikovati, ali ovo je neki tipičan scenario. Prvi preduslov da vaš sajt bude prvi na Guglu je da:

1. Odlično opiše temu, ili ponudi odgovor koji velika većina ljudi prihvata kao tačan (ovaj drugi deo se svodi na poglavlje 5.4. Back-linkovi).
2. Ili/i da nudi ocene proizvoda, koje velika većina ljudi uzima za tačne/objektivne.
3. Ili/i da nudi masti po povoljnoj ceni, sa velikim procentom zadovoljnih kupaca (tj. ima dobre ocene od strane kupaca).

Kako vidite iz spiska iznad, postoji više načina za rangiranje, u zavisnosti od toga da li ste prodavnica, sajt, blog… Jedni ne isključuju ostale, na primer mnoge prodavnice imaju blog sekciju, upravo radi boljeg rangiranja (pa sa blog članka linkuju ka svojim proizvodima).

– Sadržaj –

5.2. Tehnički SEO

OK, napravio sam super sadržaj (o tome kako pisaću kasnije), ali niđe me nema na Guglu. Kako? ZAŠTOOOO?!
Ako deset “zdravo Marija” ne pomogne, pokušajte sa ovim, što se zove “Tehnički SEO”:

• Napravite navigaciju i dizajn sajta tako da ljudima budu laki i pregledni. Mislite i na slepe & slabovide (guglati “website accessibility“). Možete li doći do svake stranice sa 3, ili manje klikova od glavnog menija/naslovne strane? Da li dobro izgleda i sa mobilnih telefona, i sa desktop računara?
• Uradite potrebne optimizacije sajta, kako bi se učitavao bez zastoja, čak i ako ljudi imaju malo sporiju Internet konekciju (AMP je jedan od načina da se pomogne oko ovog poslednjeg). Da, 3 sekunde je dovoljno brzo. Sve ispod toga je fenomenalno. Nemojte juriti učitavanje stranice od 1 sekunde, više brinite o ugođaju svojih posetilaca.
• Prijavite sajt Guglu – pomoću Google Search Console (stariji članak, ali suština je ista).
• Pobrinite se da sajt bude bezbedan, kako ne bi pravio probleme posetiocima (vidite kako obezbediti (WordPress) sajt).
• Kul izgled puno pomaže, ali ne sme biti (puno) na uštrb gore navedenog.

Više detalja u vezi tehničkog SEO (podnaslovi/headings, meta-tagovi itd.) objašnjeno je u članku: SE Optimizacija sajta.

Uradite sve ovo i ništa ne brinite… još uvek nećete biti prvi na Guglu! 🙂
Ali, ne očajavajte, samo se spremite na još malo posla… što nas dovodi do… “muzika, tuš!”…

– Sadržaj –

5.3. Interni (i eksterni) linkovi

Definišimo prvo šta je to:

• Interni link: link ka samom sebi. To jest: link sa jedne stranice vašeg sajta, ka drugoj stranici vašeg sajta.
• Eksterni link: lik ka drugima. Sa jedne strane vašeg sajta, ka nekoj strani tuđeg sajta.

Gore pomenute SEO nindže često savetuju da se na svakoj strani/članku napravi toliko-i-toliko linkova ka drugim stranicama svog sajta. Čućete i: ako sajt ima previše linkova (u odnosu na količinu teksta), Gugl vam može “penalizovati” sajt jer je leglo link-spam-a.

Obe ove rečenice su u i tačne, i netačne. Da se poslužim analogijom, one su poput rečenice: “voda vas može ubiti”. Naravno, ako se udavite. Ali ako ne pijete vodu (kao Srbi), isto ćete umreti.

Kako (ja mislim da) treba raditi linkove?

Vodim se prostim principom: svaki termin koji je napisan u članku mora biti definisan. Naravno, neću definisati reč “kiša” na biciklističkom sajtu, ali uzmimo ovakvu rečenicu kao primer:

“Ako često vozite po kiši, češće servisirajte ležajeve točkova, i podmazivati lanac.”

Na mom sajtu, ta rečenica bi izgledala ovako:

“Ako često vozite po kiši, češće servisirajte ležajeve točkova, i podmazujte lanac.”

Ubacio sam link ka članku koji objašnjava kako se radi servis ležaja točka bicikla, zato što pretpostavljam da ne znaju svi šta podrazumeva taj servis, i kako se radi. Iz istog razloga sam ubacio link ka članku o čišćenju i podmazivanju lanca.

Nije važno da li su ovo linkovi ka mojim, ili tuđim sadržajima – važno je da su sadržaji kvalitetni i da dobro objašnjavaju temu. Moj biciklistički sajt je sad već dosta zaokružen, tako da za veliku većinu pojmova mogu linkovati ka drugim svojim člancima. Dok ovaj sajt, sa druge strane, ima puno više linkova ka tuđim člancima. Kada napišem više članaka, moći ću neke od tih eksternih linkova zameniti internim, prvenstveno iz razloga što onda ne brinem da li je tuđi sajt pao, ili promenio adresu, pa da posetioci završe “nigde” i ne dobiju odgovor.

Sve što pomaže posetiocima, što čini sajt boljim, korisnijim, lakšim za upotrebu, Gugl ceni kao vrednije, bolje. Nekad mu treba više, nekad manje vremena, ali to je suština: da ljudima pruži najbolju uslugu, najbolji odgovor na upit.

Da, znam, Gugl je takođe i marketinška platforma. Ali i dalje to ne menja u prevelikoj meri gore napisanu suštinu.

Pored same koristi za posetioca, postoji još jedan mehanizam na koji linkovi pomažu kod boljeg rangiranja. Opet, praktičan primer:

• Napisao sam članak u kojem detaljno pišem o svemu vezanom za masti. Prvenstveno kao lični podsetnik – to niko normalan neće čitati. Nazovimo ga “Masti – opširno“.
• Napisao sam i članak u kojem ukratko objašnjavam ljudima kakvu mast da traže u radnji i kupe za bajs. Nazovimo ga “Najbolja mast“.
  Ubacio sam linkove ka oba članka – postoje, i pristojno su rangirani koliko vidim.
• “Masti – opširno” linkuje ka “Najbolja mast”, za sve normalne ljude koji žele prost odgovor šta da kupe.
• “Najbolja mast” linkuje ka “Masti – opširno”, za ljude koje zanima da shvate (i provere) zbog čega preporučujem ono što preporučujem.

Što se tiče Gugla, on može da vidi da imam baš ozbiljan članak o mastima, koji preporučuje, u sličnom kontekstu, drugi moj članak. Pritom stranice nisu samo kopije. Iako se bave praktično istom temom, daju različitu vrednost čitaocu. Takvi linkovi imaju dodatnu težinu/vrednost.

Štancovanje sličnog sadržaja i inter-linkovanje istog možda liči ovome na prvu loptu, ali je suštinska suprotnost primeru iznad!

Takođe, link sa ove stranice ka tim člancima je bezvredan, jer Gugl shvata da ova stranica nema veze sa tom temom. Znači ili greška, ili neki “backlink SEO trik” kojim se pokušava poboljšati rangiranje (na veštački način)… OK, ovo jeste prvenstveno u pedagoške svrhe, ali shvatate suštinu?

Pravite “smislene linkove”: sa kvalitetnih strana, ka kvalitetnim stranama, u odgovarajućem kontekstu. To vredi zlata.

Naravno, ovo radi samo ako Gugl shvati da je vaš sadržaj odličan. Uz gore date informacije, još jedan od alata kojima se meri kvalitet sadržaja je, što kažu Latini: “Vox populi, vox Dei”, ili “backlinks” na jeziku SEO nindži.

– Sadržaj –

5.4. Back-linkovi

U posebnom članku sam se detaljno bavio temom backlinkova, a ovde ću ukratko, samo koliko je neophodno da se shvati.

Šta je to back-link?
To je link ka stranici vašeg sajta, sa drugog sajta.

Evo, sada ću linkovati ka Low End Spirit forumu. Upravo su dobili link sa I/O Gremlin sajta! JUUHUUU! 🙂

Ljudi obično linkuju ka stranicama koje im se sviđaju, ili im koriste, ili su im zabavne.

Dakle: ako pravite kvalitetan sadržaj, ljudi će to vremenom otkriti i početi linkovati ka njemu – tj. deliti te linkove sa drugima. Bilo na svom sajtu, ili na društvenim mrežama. Gugl će ovo primetiti, i to je jedan od signala da vaš sadržaj jeste dobar.

Ovo sam doživeo sa biciklističkim sajtom. Najveći i najbolji biciklistički forum na svetu je bikeforums.net (topla preporuka). Članovima tog foruma je trebalo oko 2 godine da otrkiju moje članke (nisam bio visoko rangiran na početku). Kada su ih otkrili, počeli su ih deliti. Tipa, neko postavi pitanje, a dobije odgovor: “evo, to je lepo objašnjeno na ovoj strani” (i šibnu link ka stranici mog sajta). Gugl onda to vidi, pa još bolje rangira moje stranice. Pa ih još više ljudi vidi. I više ljudi ih deli/linkuje. Što Gugl opet vidi… to je kao jedna “samopojačavajuća” petlja. Ali samo ako je sadržaj zaista dobar!

Da li ja šerujem svoje članke? Da. Većina mojih članaka nastaje kada po 1000. put moram odgovoriti na isto pitanje. Nakon što napišem članak, samo šaljem linkove, da ne pišem stoput isto. Ali opet se vraćamo na to da sadržaj mora biti kvalitetan. U suprotnom je to čista samo-promocija, i ljudi to brzo provale (videti 8. poglavlje – Promocija).

Kupovanje back-likova?
Možda SEO nindže imaju svoje tajne kanale, ali ja ne bih na svoj sajt stavio link ka lošem sadržaju – ni za pare (odbijam takve ponude). A dobar sadržaj svakako besplatno linkujem.
Da li bi vredelo da sajtu sa dobrim sadržajem ponudim novac da linkuje ka mom dobrom sadržaju? Deluje mi nekako neukusno i pitati tako nešto.
To je sve što imam reći na ovu temu. Izvucite sami zaključke i odlučite za sebe.

Pisanje gostujućih članaka za back-linkove?
Još jedna od čestih preporuka SEO nindža. Napišete dobar članak za tuđi sajt, kako biste, iz tog članka, mogli linkovati ka svom sajtu. Mislim da je na duži rok bolje dobre članke pisati za svoj sajt.

– Sadržaj –

6. Kako kreirati kvalitetan, dobar sadržaj?

“SEO nindže” obožavaju ovaj termin “sadržaj”, “kreiranje sadržaja” – moram da ga ponovim, baš moćno zvuči! 🙂
U suštini, to je: pisanje budalaština dobrih članaka (poput ovog 🙂 ) i dodavanje slika, ili/i videa u iste.

Kako ja pišem (dobre?) članke?

Čitajte puno! Knjige, članke… Vežbajte pisanje. Zamolite prijatelje da pregledaju vaše radove. Isrpavljajte, usavršavajte se…
Ovo na stranu (iako je veoma važno), ovako ja pišem članke:

Prvo dobijem ideju. Obično dobijem pitanje ili sugestiju. Onda slede ove faze:

– Sadržaj –

6.1. Ciljna publika

Kada radim na novom članku, razmišljam prvo o publici kojoj je namenjen:

• Šta oni znaju, šta ne znaju? Članci za eksperte nisu isti kao članci za apsolutne početnike (i trebalo bi da sadrže linkove ka člancima pogodnim za početnike, ako neko “zaluta”).
• Koliko vremena su voljni potrošiti? Članak za zaposlene samohrane majke kojim rešavaju izbor kreme za lice ne može biti dug i komplikovan, detaljan. Članak za kompatibilnost zadnjih menjača bicikla mora biti detaljan, ili bar sadržati link ka detaljnoj verziji članka.
• Na kakvo tačno pitanje članak treba da odgovori? Koji problem rešava? Ovo je ključno. Može se desiti da pišete o ničemu, ako ne obratite pažnju na ovo.

Nikad ne potcenjujte ljudsku glupost i lenjost. Kraće i jednostavnije je po pravilu uvek bolje (poglavlje 6.7. bavi se ovim detaljnije). Linkovi sa objašnjenjima, čak i osnovnih termina, više pomažu nego što štete. Nikad ne znate kakve rupe u znanju mogu imati različiti čitaoci.

– Sadržaj –

6.2. Istraživanje

Test kojim proveravam jesam li savladao neku temu je pokušaj da to objasnim detetu. Prilikom pisanja članka, kada se obraćam publici koja nije ekspertska, lako pronalazim stvari koje nisam dovoljno detaljno proučio. Učim, isprobavam, potvrđujem. Na tu temu: zbog čega pišem i objavljujem članke?

Za istraživanje obično koristim Gugl, a ređe pitam stručnjake iz oblasti (da ne davim ljude za svaku sitnicu). Moj video na temu kako pronaći info/odgovore na Internetu.

– Sadržaj –

6.3. Struktura članka – kao vožnja bicikla 🙂

Trčanje, plivanje, vožnja bicikla, planinarenje – to su sve dosta zdrave, a i meditativne aktivnosti. Vratićemo se na ovo za koji čas.

Na koji način je najbolje objasniti/izložiti temu? Ako znam onoliko koliko ciljna publika zna, šta mi je najlakše “upiti” na početku, a šta kasnije?

Recimo, u ovom članku, računao sam da je bolje prvo objasniti osnove SEO, linkova, i SERP rangiranja. Onda, kad čitalac shvati značaj kvalitetnog sadržaja, mogu objasniti kako napraviti dobar sadržaj. U startu sam se bio pomirio sa tim da će članak biti (pre)dugačak, i da u budućnosti planiram sažetije verzije određenih delova.

Retko kad imam jasnu sliku redosleda tema i poglavlja na samom startu. Članak se polako “kuva”, “u malom mozgu” što se kaže. Dok vozim bicikl sa i do posla, ili vikendom van grada. Dok šetam, planinarim. Dok čekam u redu ispred banke… moj mozak se umiri, i ideje samo iskoče… kao Viber notifikacije (koje su mi na telefonu uvek utišane 🙂 ).

Lako je napisati dugačak članak. Teško je napisati kratak, a jasan. Komplikovane teme traže puno dana slaganja u glavi, pre nego što išta napišem.

Ako članak dovoljno sazri, prva radna verzija bude vrlo blizu konačne – pogotovo što se tiče strukture (redosled, broj i izbor poglavlja/podnaslova). Dok je najgori scenario kad prva verzija ništa ne valja i moram se ponovo vratiti na “meditaciju”, gotovo kao da krećem sve iz početka. Ovo ni ne pokušavam ubrzati, jer ne mogu ubrzati, već radim polako, sa uživanjem (nemam urednika za vratom).

U ovoj fazi tražim i odgovarajuće slike. Nekad je potrebno više nedelja u garaži, dok ne naleti odgovarajući bicikl, ili odgovarajući deo.

Kada je ova faza gotova, ili pri kraju, otvorim WordPress back-end i uradim sledeće:

• Napišem naslov članka i izaberem kategoriju kojoj pripada.
• Napišem meta opise i sažetak (tj. o čemu se radi u članku).
• Optimizujem, uploadujem, tagujem i postavim naslovnu sliku.

Vrlo često zaključim da je originalni planirani članak bolje razložiti u seriju od više kraćih članaka. Ovo traži izmenu sažetka i meta opisa.

Na kraju, čitam sve od početka do kraja. U cugu. Pa onda detaljnije. Već godinama ne davim poznanike i prijatelje da tu pomognu i daju mišljenje, ali u početku je ovo bilo od ogromne pomoći. Paragrafe i rečenice često srežem na pola (verovali, ili ne). To ide u završnoj fazi. Kraće, jednostavnije, kraće, jednostavnije…

Sve vreme imam na umu ciljnu publiku… problem je samo što sam mnogim slučajevima ja jedina ciljna publika. 🙂 Nije tako glupo kao što zvuči – samo pročitajte poglavlje 6.2, i vidite link postavljen tamo.

– Sadržaj –

6.4. Motivacija i “blokada”

Pišem o ovome jer sam čuo/pročitao o tome. Nisam siguran da vam mogu pomoći oko ovoga, ali pokušaću.

Nekad postavim sebi zadatak: “treba da pišeš o toj-i-toj temi, jer to fali na sajtu, a mnogi pitaju”. To je najbliže što dolazim pisanju bez inspiracije. I onda samo počnem razmišljati: ako mi je nivo znanja toliki kao u ciljne publike, kako bih ja voleo da mi to neko objasni. Ovo obično rezultuje dobrim idejama, makar i posle nedelju-dve dana.

Ako mi se baš ne da krenuti sa pisanjem, napravim dogovor sa sobom: “napiši naslov i jedan pasus. Pa stani ako ti se više ne radi.” Što najčešće dovodi do toga da se “zakačim” i nastavim pisati. Ako ne – OK, drugi put.

Ipak ovo je izuzetno retko. Obično osećam jaku potrebu da napišem članak na određenu temu. Najveći problem mi je nedostatak vremena.

Pronalaženje vremena?
Povremeno odvojim vreme za pisanje. Vikendom rano ujutru (kada mi mozak radi odlično). Ako idem na planinarenje, onda ostaje nedelja uveče, ili neki radni dan posle posla. Pošto mi je velik deo posla vezan za tehničku podršku, periodi dokolice prekidaju haos s vremena na vreme. Otkako sam krenuo raditi, naredio sam sebi da to vreme koristim za učenje i usavršavanje. Istraživanje i pisanje članaka je prihvatljivo produktivan način za korištenje tog vremena. Teže je, pošto retko imam puno vremena u komadu, ali štedi slobodno vreme.

– Sadržaj –

6.5. Ključne reči

Za početak, zaboravite na ključne reči! Znam, sad SEO nindže rade:

Ovo često viđam: ljudi se zalepe za ključne reči, ili, još gore, ključne fraze (nekoliko određenih reči u određenom redosledu). Onda napišu članak koji je pun istih reči, ili u kojem rečenice deluju rogobatno jer se trude “na silu” ubaciti tačno određenu frazu. Navešću nekoliko činjenica:

Činjenica 1:
Gugl je dosta napredovao u tome da razume o čemu se radi u člancima, kao i koje odgovore ljudi traže kad Guglaju (OK, za engleski je ovo puno naprednije nego za srpskohrvatski, ali ko još piše na srpskohrvatskom? 🙂 ). Tako da ima smisla koristiti sinonime, i fraze koje se najbolje uklapaju, a ne po svaku cenu forsirati neke “zadate” ključne reči/fraze.

Činjenica 2:
Kada pišete tekst na određenu temu, (ključne) reči za nju će se pojaviti puno puta. Čak i ako se aktivno trudite da se ne ponavljaju – jer tekst u kojem se 100 puta ponovi ista reč nije lep za čitanje. Manje je bolje!

Činjenica 3:
Ključne reči u glavnom naslovu, i naslovima poglavlja (headings) imaju veću “težinu”. URL i meta opisi koji sadrže ključne reči isto mogu pomoći. Međutim, čak ni tu ne savetujem forsiranje ako je na uštrb kvaliteta teksta. Gugl je sve pametniji i pametniji, i svi trikovi će biti provaljeni pre ili kasnije. Pišite za ljude, ne za robote (bez uvrede, roboti, ipak ste cool, čujem da je jedan od vas čak dogurao do guvernera Kalifornije 🙂 ).

Pri kraju pisanja ovog članka, proverio sam kako stojim sa ključnim rečima (na engleskoj verziji) – izgleda da sam sve promašio! Ovaj članak ništa ne valja, nikad se neću rangirati na Guglu! 🙂

Moj WordPress SEO plagin kaže će uložiti tužbu za zlostavljanje i zapostavljanje. 🙂

Situacija je veoma slična i sa nekim (biciklističkim) člancima koji su odlično rangirani. Da ne bude zabune – obično uspem da većina “pozeleni”, u većini članaka, ali ne u svim. Suština je:

Nemojte ovo shvatiti previše bukvalno. Ako možete postići da se ovo sve “otkači zelenim”, uradite to, svakako. Samo nipošto po cenu dobrog pisanja!

Digresija:
Pro verzija WordPress plagina The SEO Framework ima dosta pametnu analizu sadržaja. Za jezike koje podržava omogućava izbor sinonima, kao i konteksta u kojem se koriste, tako da možete pisati prirodno, lepo, a da plagin ne javlja da tekst nije “SEO-ugodan.” 🙂

– Sadržaj –

6.6. Pisanje višejezičkih članaka

99% mojih članaka ima verzije i na našem, i na engleskom. Na kojem jeziku pišem prvo?

Na oba! 🙂

Engleski sam aktivno učio od ranog detinjstva, pa narednih više od 10 godina. I nastavio vežbati i usavršavati nakon toga. Mogu “razmišljati na engleskom” skoro isto kao što razmišljam na maternjem. Osim nekih baš suptilnih nijansi, naprednih igri reči i sl (teško pišem poeziju na engleskom… mada, teško je pišem i na srpskom 🙂 ), dobro baratam engleskim.

Uglavnom, kad utrvdim strukturu članka, znam već otprilike šta treba da kažem u kojem poglavlju/podnaslovu, pa i u kojem pasusu. Tako da otvorim dva tab-a u browser-u, pa napišem pasus-dva u jednom jeziku, pa u drugom. Nekad prvo na maternjem, nekad prvo na engleskom – bez obraćanja pažnje na to koji je prvi, to se menja.

Svaki jezik ima svoj neki “ritam”. Zato je pisanje “od nule” bolje od prevođenja. Neke misli se lakše prenose (sa manje reči, kraćim rečenicama, jasnijim značenjem) na engleskom, druge na srpskohrvatskom.

Vrlo verovatno da bi svaki pojedinačni članak bio još bolje napisan da ga pišem na samo jednom jeziku. Ali to mi deluje kao puno više truda i vremena. Nikad nisam merio vreme, ali imam osećaj kao da pišem dva (različita) članka “od nule”.

– Sadržaj –

6.7. Majmuni postaju gluplji – Držanje pažnje

Za malo da zaboravim pomenuti ovaj važan aspekat (tako da važi i za mene! 🙂 ).

Na šta mislim pod “držanje pažnje”?
Koliko vremena će posetilac biti koncentrisan na vaš sadržaj. Danas je to dosta ispod 10 sekundi. Sa tendencijom pada. Ljudi, pogotovo mlađi, će “skenirati” podnaslove, možda pročitati koju boldovanu reč/rečenicu, pa nastaviti dalje sa skrolovanjem (palcem na mobilnom, najčešće).

Dobar sadržaj za ovu publiku (90% ljudi danas) je: veoma kratak, sa velikim naslovima koji prenose priču, i lepim, zabavnim slikama. Samo pogledate moje članke… i uradite suprotno! 🙂 Ozbiljno. Ovaj članak je odličan primer predugačkog, kako ne treba. Mogao bi se razložiti na desetak kratkih članaka, koji bi linkovali ka ovom, za one koje baš zainteresuje.

Dobre slike/ilustracije, i malo teksta, sa podnaslovima koji prenose suštinu onoga što hoćete reći, u kratkim crtama.

Količina teksta samo u ovom poglavlju (6.7.) je već prevelika za ceo jedan članak – kada je prosečan korisnik Interneta u pitanju.

– Sadržaj –

7. Šta Gugl voli?

Niko od SEO nindža ne zna šta Gugl zaista voli, tj. kako tačno boduje i rangira stranice u rezultatima pretrage. Mislim da čak nema ni osobe u Guglu koja tačno zna kako se stvari rangiraju, ali za sve nas van Gugla, to je potpuna crna kutija.

SEO nindže su dosta vredne i uporne. Uradiće sve… osim pisanja puno zaista kvalitetnog sadržaja. Jagoda na šlagu torte su ovakvi “SEO eksperimenti” (članak je na engleskom). Eksperiment je faličan. Provera činjenica i kritičko rezonovanje po pravilu otkriju propuste, ali u ovom slučaju poslužiću se analogijom/pričom:

3 Srbina i 3 Nemca voze se u istom kupeu voza na neki seminar (ne brinite, naši uvek pobede protiv Nemaca, na kraju… osim u fudbalu 🙂 ).
Nemci kupe 3 karte, a Srbi samo 1.
Kondukter krene proveravati karte, a Srbi odu u svi u isti WC i zaključaju se. Kondukter pokuca na vrata, oni gurnu tu jednu kartu ispod vrata, on je overi, i to je to. Nemci to skontaju.
Na putu nazad sa seminara, Nemci kupe 1 kartu, a Srbi ne kupe ni jednu.
Kondukter krene u kontrolu karata. Nemci se svi zaključaju u isti WC. Srbi pokucaju na vrata tog WC-a, Nemci proture kartu ispod vrata. Srbi uzmu kartu i zaključaju se u drugi WC.
Pouka priče? Nikad ne koristi algoritam ako ne znaš tačno kako radi!

Naravno, ništa ne može pokolebati nindže. Nastavak “SEO eksperimenta”. Po mom mišljenju, svu tu energiju je bolje usmeriti ka pronalaženju i pravljenju sadržaja koji se dopada ljudima, ne robotima. Dok su nindže koje su radile taj eksperiment zapele oko: “da bih bio dobar trener fudbalskog kluba, da li je bolje da na utakmice dolazim u sakou, ili u trenerci?”

– Sadržaj –

8. Promocija – reklamiranje

Lažna skromnost je loša gotovo kao i hvalisavost. Budite objektivni. Kada napravite nešto dobro, nemojte se stideti da to kažete (videti “The Special One” 🙂 ).

Svoje članke možete deliti na forumima, društvenim mrežama i sl. Ali samo ako (već) aktivno učestvujete. Niko ne voli likove koji se samo pojave, šibnu reklamu, pa nestanu. Forumi i društvene mreže su kanali dvosmerne komunikacije. Iskoristite ih.

Forumi na kojima redovno učestvujem su mesta gde slobodno linkujem ka svojim člancima, u 99% slučajeva kao odgovor na pitanje nekog drugog člana. Društvene mreže? Tamo sam puno manje aktivan – nisam baš ljubitelj. Naravno, za promociju, puno pomaže aktivnost na tim mrežama. Ali samo ako ste aktivni, pa da ispod 10% vaših objava budu (samo)promocije (mada se može reći da je svaka objava na društvenim mrežama vid samo-promocije).

– Sadržaj –

9. Zaključak

Pomozite sebi, pomozite drugima, i sve će doći na svoje. Provalite šta vaši trenutni posetioci vole, traže, šta žele. Način na koji se to radi je posebna tema, ali jedan od njih su povratne informacije (komentari na sajtu, replike na forumima, društvenim mrežama itd.). Povratne informacije su moćan alat. Ego na stranu, oči/uši na maksimum!

Ako postoji ciljna grupa koja ne posećuje vaš sajt, a vi biste želeli da je drugačije – saznajte što više o toj grupi (šta vole, žele, traže…). Prilagodite sadržaj njima, pravite ga (i) za njih.

Budite uporni i strpljivi. Nema prečica. Potrebno je barem godinu dana da bi se uradila neka upotrebljiva analiza.

Šta je sa Skyscraper, i drugim naprednim SEO tehnikama?
Po meni se većina svodi na puno truda, a malo efekta, u odnosu na stvari opisane u ovom članku, i mom drugom članku o SEO (mislim da ga vredi pročitati).

SEO nindže se verovatno neće složiti, i sigurno da ima izuzetaka, ali meni sve te “cake” izgledaju kao vežbanje da se postane dobar fudbaler, bez napornog treniranja izdržljivosti i brzine. Džaba je tehnika ako ne stignete na vreme, i ako nemate snage vratiti se u odbranu.

Isto tako, bez dobrog sadržaja, svi trikovi su uzaludni. Sa dobrim sadržajem – produktivnije je uložiti napor u pravljenje još odličnog sadržaja, nego pokušavati “zeznuti Gugl” da postojeći sadržaj prikazuje bolje rangirano (nego što on to objektivno zaslužuje).

Internet je već svakako prepun raznog đubreta, pravljenog isključivo “za SEO”. Nemojte tome dodavati, izdvojite se iz mase.

(ne preterano) zanimljive činjenice:
Aktivno istraživanje, traženje i priprema slika, i samo pisanje ovog članka, uzeli su mi 14 sati života & rada (kako je izmerio Clockify). To je nakon nekoliko meseci razmišljanja na temu u trenutcima “meditacije” (videti poglavlje 6.3).

Uređivanje i provera su tražili još 4 sata (za obe jezičke verzije članka).

A kucam veoma brzo. 🙂

– Sadržaj –

10. Zahvalnice

Za kraj bih (zlo)upotrebio priliku da se zahvalim Davidu Blaževiću iz agencije Maoio (to je bio i njima jedan backlink, zaslužili su! 🙂 ), čije su sugestije & konstruktivne kritike pomogle da ovaj članak bude manje grozan još bolji! 🙂

Nathan Bennett je uradio odličan posao uređivanja ovog članka. Od pretvaranja rečenica poput: “ovo je od ključnog značaja” u “ovo je ključno”, do puno komplikovanijih izmena. To je ogromna razlika u odnosu na izvornu verziju – ka kraćem, jasnijem, lakšem za čitanje. Jednom rečju – boljem! Veliko hvala za posvećeno vreme i trud.
Ako u ovom poslednjem poglavlju ima grešaka – to je do mene! 🙂

– Sadržaj –