Cake web hosting ponuda (sitna slova)

Cake web hosting ponuda (sitna slova)

Updated: 20/03/2019.

U potrazi za dobrim hostingom za BikeGremlin, pogledao sam i uporedio stotine ponuda, review-a i slično. Ovde ću objasniti koje sve “hosting cake” postoje – tj. na šta obratiti pažnju kada se gledaju i upoređuju različite ponude web hostinga. Poseban članak detaljno objašnjava koje sve vrste web hostinga postoje, sa prednostima i manama svakog. Neću objašnjavati osnovne pojmove (šta je RAM, CPU i sl.), već samo njihov značaj vezano za hosting. Bez slika, samo (lepo složene i lako pretražive informacije) da znate šta je šta, dok poredite hosting ponude koje su pune marketinga, fraza i skrivenih ograda sitnim slovima napisanih.

Važna napomena: date vrednosti koliko dovoljno RAM-a, CPU-a i slično su date za primer i poređenje. Za nove sajtove koji tek počinju navedeno će svakako biti OK. Za sajtove koji postoje neko vreme, najsigurnije je na postojećem hostingu izmeriti sve te veličine, kako biste znali koliko Vam je čega potrebno (spram toga koliko se trenutno koristi i šta su “uska grla”).

Ograda: nisam nikakav ekspert za hosting. Sve ovde iznešeno je: “onako kako sam ja shvatio & iskusio”. Uzmite sa rezervom (kao i većinu drugih informacija koje pročitate/čujete/vidite).

Sadržaj:

  1. Resursi dati sa hosting paketom
    1.1. CPU cores
    1.2. RAM
    1.3. I/O
    1.4. IOPS
    1.5. Entry Processes
    1.6. Storage / Disk space
    1.7. iNodes
    1.8. Bandwidth
    1.9. Domains / Addon domains, Subdomains, Parked / Aliases
    1.10. Databases
    1.11. E-mail i FTP
    1.12. cPanel, ili neki drugi (Senotra i sl.)
    1.13. SSL / TLS certificate
    1.14. Spam Experts / SPAM filtering
  2. Dodaci
    2.1. Backups – bekapi
    2.2. Cloudflare integration / partner
    2.3. Softaculous
    2.4. SSD storage (“super fast”)
    2.5. LiteSpeed, MariaDB
    2.6. CloudLinux
  3. Usluge, garancije, uslovi
    3.1. Free website migration
    3.2. Uptime Guarantee SLA
    3.3. TOS, AUP i Support Scope
  4. Limited, Unlimited, Unmetered
    4.1. Limited (ograničeno)
    4.2. Unlimited (“neograničeno”)
    4.3. Unmetered (“nemereno”)
  5. Hosting reviews-ovi 🙂
  6. Moje preporuke za hosting
  7. Merenje koliko resursa koristi sajt


1. Resursi dati sa hosting paketom

Da bi se sagledalo koliko je jedan hosting paket “dobar” i uporedio se sa drugim paketima, potrebno je imati sledeće informacije:

1.1. CPU cores

Koliko (virtuelnih) procesorskih jezgara se dobija sa paketom (ili po jednom korisničkom pod-nalogu kod reseller hostinga). Ovo vrlo često ne bude navedeno, pogotovo kod shared hosting ponuda. Moderni sajtovi (npr. WordPress) obično koriste bazu, tj. njihov sadržaj se dinamički generiše za svakog posetioca. Ovo opterećuje procesor u priličnoj meri. Ako sajt ima puno poseta, ili/i nije dobro optimizovan, može se desiti da Vas hosting provajder opomene i sugeriše/natera da uzmete moćniji i skuplji hosting paket (naravno kod njih).

0,5 CPU jezgara (1/2) je dovoljno za WordPress sajt sa nekim srednjim brojem posetilaca (ako nije baš loše optimizovan).

1.2. RAM

Koliko GB (Giga Bajta) radne memorije imate na raspolaganju. Za neke projekte/aplikacije je količina memorije od ključnog značaja. Za “obične” sajtove je slično kao i CPU (sve napisano iznad važi).

0,5 GB RAM-a je dovoljno za srednji WordPress sajt.

1.3. I/O

Koliko Mb/s (Mega bita po sekundi) upisa/čitanja sa diska imate na raspolaganju (I/O eng. input/output – ulaz/izlaz, tj. upis/čitanje). Tj. koliko skripte na serveru brzo mogu upisivati i čitati podatke sa/na disk. Većinu vremena je i 1 Mb/s sasvim dovoljno (za manje i srednje sajtove), ali ako dođe do većeg broja poseta, ili se vrši neka pretraga velike baze, na primer, pomaže kada se na raspolaganju ima veći I/O kapacitet (5, ili čak 10 Mb/s). Ako sajt služi za strimovanje videa, tražiće veći I/O kapacitet. Veći I/O pomaže i da sve skripte rade brže.

1.000 Mb/s je dovoljno za srednji WordPress sajt.

1.4. IOPS

Ovo je vezano za brzinu samog diska (eng. Inputs Outputs Per Second – upisi i čitanja po sekundi). Koliko “blokova” može da se pročita/upiše sa/na disk u sekundi. Da bi se imala puna informacija, potrebno je znati i veličinu bloka (često je 16 KiB).

  • Recimo da hosting nudi 1.000 IOPS sa blokom od 16 KiB. U tom slučaju:
  • Maksimalni I/O koji imate je 1.000 * 16 / 1024 = 15,6 Mb/s
  • Kopiranje 1.000 fajlova veličine 1 KiB tražiće 1.000 IOPS, uz ukupan I/O od 0,97 Mb.
  • Kopiranje 1.000 fajlova veličine 16 KiB tražiće 1.000 IOPS, uz I/O od 15,6 Mb.
  • Kopiranje 1.000 fajlova veličine 17 KiB tražiće 2.000 IOPS, uz I/O od 16,6 Mb.
  • Sekvencijalno čitanje/pisanje jednog fajla veličine 16 Mb – 1 IOPS i 16 Mb I/O.

Nadam se da sam dobro objasnio vezu između I/O i IOPS i zašto pomaže kada je i jedno i drugo veće. Uprošteno rečeno (opet):

  • Za čitanje/upis puno fajlova male veličine IOPS je presudniji (što je veći, to će se brže izvesti operacija).
  • Za čitanje/upis manjeg broja velikih fajlova I/O je presudniji.

U praksi se retko sreće velik IOPS bez velikog I/O, dok obrnuto nije baš toliko retko (zavisi od medija za skladištenje i implementacije). Za prosečan sajt (ako nije striming videa), IOPS je važniji.

1.000 IOPS 16 KiB je dovoljno za prosečan, srednji WordPress sajt.

1.5. Entry Processes

Svaka (PHP) skripta koja se izvršava koristi jedan entry proces. Proces je zauzet skriptom dok god ona ne završi izvršavanje. Većina skripti se izvrši za oko jedne sekunde. Za WordPress sajt na primer, jedan posetilac, kada “otvara stranicu”, pokrenuće barem jednu PHP skriptu (i zauzeti jedan entry process).

Ako ima više posetilaca koji gledaju sajt, mala je verovatnoća da baš svi u baš isti sekund pokušaju otvoriti neki novi link na sajtu. Ipak, ako na sajtu ima baš puno posetilaca, ili ako ima skripti koje se duže izvršavaju, poželjno je imati više entry processes-a. Isto važi i ako se nekoliko sajtova hostuje na istom nalogu.

5 entry procesa je obično OK za WordPress srednje veličine (optimizovan).

1.6. Storage / Disk space

Koliko GB prostora na disku dobijate. Jasno i nedvosmisleno.

Za većinu sajtova srednje veličine je i 2 GB puna kapa, osim ako se ne strimuju neki video snimci i sl.

1.7. iNodes

Ukupan broj fajlova i direktorijuma koje možete snimiti/kreirati. Svaki fajl i svaki direktorijum koristi po jednu iNodu.

100.000 je dovoljno za neki srednji sajt.

1.8. Bandwidth

Koliko podataka možete uploadovati na sajt i downloadovati sa naloga. Ograničava se (i izražava) u GB mesečno. Tu je uračunat sav saobraćaj: uploadujete sliku/video na sajt, posetilac gleda stranicu (i učitava tekst i slike sa nje) – sav protok.

Ako se ne radi o sajtu za striming videa, 50 GB mesečno je dosta za srednji sajt. Za većinu “običnih” sajtova, pre nego što bandwidth postane “usko grlo” (ako imaju baš tako ogroman broj poseta), već je uveliko došlo do preopterećenja drugih raspoloživih resursa (CPU, RAM, I/O, Entry Processes…).

1.9. Domains / Addon Domains, Subdomains, Pakred / Aliases

Ako želite da postavite više sajtova na jedan hosting paket, trebaće Vam odgovarajući broj domena (ili “Add-on domena” – u zavisnosti od toga kako ih želite implementirati). Recimo: example.com i working.com na istom nalogu. Ovo nekad stoji i kao broj “sajtova” (“websites”).

Isto važi za sve pod-domene (subdomains) koje (planirate da) koristite. Kao što su bikegremlin.com i bike.bikegremlin.com (engleska verzija sajta).

Parked, ili Alias domen je domen koji pokazuje na drugi “glavni” domen na hosting nalogu. Recimo, može se napraviti da examples.com preusmerava sve na example.com – banalan primer. 🙂 “Parkirani” (alias) domen neće dobiti svoj direktorijum, niti ikakve fajlove (poput dodatih, ili pod-domena), samo ćete moći podesiti gde da preusmerava.

Napomena: hosting provajderi često omogućavaju da kada otvorite nalgo dobijete “jedan domen besplatno”. Šta to znači? Zamislite da pravite novi sajt i hoćete da registrujete za njega domen: nekinovisajt.com. Hosting provajder Vam nudi da to uradite preko njega, za prvu godinu besplatno (obično ako i hosting platite barem godinu dana unapred). Šta je tu loše?

  • Za naredne obnove registracije domena plaćaćete hosting provajderu, po ceni koja možda nije konkurentna.
  • Ako rešite promeniti hosting provajdera, neće Vam dati kontrolu nad Vašim domenom (nekinovisajt.com) dok ne platite naknadu koja je obično duplo veća od cene godišnje registracije domena.

Nemojte registrovati domen preko hosting provajdera, čak ni kada je to “besplatno”. Za registraciju domena koristim i preporučujem Namecheap (affiliate link).

1.10. Databases

Maksimalan broj baza koje se mogu kreirati pod nalogom. Jedan WordPress sajt koristi jednu bazu za sam WordPress. Ako se koriste neki dodatni plaginovi ili/i aplikacije koji traže svoju bazu – trebaće vam i za njih baze. Ako kreirate dodatne domene, ili pod-domene u kojima imate drugih instalacija koje traže bazu (drugi WordPress sajt i sl.) – jasno, trebaće još baza.

1.11. E-mail i FTP

Broj dozvoljenih kreiranih E-mail i FTP naloga. Mislim da ovde ne treba ništa dalje objašnjavati.

1.12. cPanel – ili neki drugi (Sentora i sl.)

Koji upravljački panel je dostupan za podešavanje i održavanje sajta (i naloga) (kako ne biste morali kucati linux komande za konfiguraciju servera). cPanel nije besplatan, ali je verovatno najbolji – postao je standard u industriji. Lično izbegavam hostinge koji ne nude cPanel.

Proverite da li se cPanel dobija i je li uračunat u cenu, ili barem saznajte koliko se doplaćuje.

1.13. SSL / TLS certificate

Da li se dobija besplatni (Let’s Encrypt) SSL / TLS sertifikat? Ako ne – vidite koliko se doplaćuje za njega. To je nešto što se podrazumeva za bilo koji sajt danas.

1.14. Spam Experts – SPAM filtering

Alat za filtriranje i zaštitu od SPAM-a. Ovo je korisna i dobra stvar. Ako se nudi, veća je i verovatnoća da hosting provajder vodi računa da njegove IP adrese ne završe na crnoj listi spamerskih, pa nećete imati problema sa dostavom e-mailova.

Napomena: SPAM filteri mogu biti i mač sa dve oštrice – opširnije možete pročitati o mojim problemima sa e-mail-om.


2. Dodaci

Mnogi provajderi nude još dosta dodataka. Praktični su, ali uglavnom više služe marketingu (osim ako baš znate da Vam je neki od njih važan).

2.1. Backups – bekapi

Kvalitetna bekap rešenja se obično dodatno plaćaju. Lepo je ako provajder nudi rudimentarno rešenje za bekap, ali svakako je obavezno da imate svoje kopije bekapa sajta.

2.2. Cloudflare integration / partner

Mogućnost da iz cPanela povežete sajt sa Cloudflare (besplatnim) servisom. To svakako možete uraditi i sami, tako da je ovo lepa mogućnost, ali ništa što bi prelomilo kod izbora hostinga (osim ako je sve ostalo isto).

2.3. Softaculous

Softver koji omogućava lake instalacije aplikacija na serveru – jednim klikom iz cPanel-a. Za manje tehnički potkovane ovo može biti koristan alat (i stručnijima štedi vreme).

2.4. SSD storage (“super fast”)

Da, kvalitetan SSD je puno brži od “običnog” hard diska. Ono što Vas treba da zanima su I/O i IOPS veličine koje dobijate sa paketom. Ako je hosting provajder postigao velik I/O i IOPS upotrebom hard diskova – super. Sa druge strane, ako ne pišu te vrednosti, već stoji samo SSD, može lako da se desi da su (inače po sebi brži SSD) pretrpani još većim brojem korisnika, pa da to radi sporije od dobro podešenog servera sa hard diskovima. Nemojte padati na marketing, proverite (i, kasnije, izmerite) perfromanse.

2.5. LiteSpeed, MariaDB

Super rešenja za ubrzavanje rada sajta, pogotovo onih koji koriste bazu (WordPress na primer). Dok je MariaDB besplatno rešenje i pretenduje da postane budući standard, LiteSpeed je prilično skup. Ipak, sa dobrim hardverom servera, dobrim podešavanjem i održavanjem, slični rezultati mogu se postići i bez plaćanja skupe cene (traži više vremena, znanja i iskustva onih koji održavaju server). Ponavljam – nemojte padati na marketing: Vas zanimaju performanse, stabilnost, pouzdanos (i cena), ne kako provajder to tehnički postiže.

2.6. CloudLInux

Omogućava bolju virtualizaciju, podelu i ograničenje resursa po cPanel-u, kada više korisnika deli jedan server – kao što je shared, reseller hosting, ili ako se jedan VPS/dedicated server postavi sa više cPanel-a na primer. Ovde važi isto što i za LiteSpeed iznad: super je, košta, može se sve dobro podesiti i bez toga (samo je više maltretiranja za hosta), tako da ne bih dobrog provajdera odbio samo zbog toga što ne koristi CloudLinux.


3. Usluge, garancije, uslovi

Ovaj deo obično bude napisan najsitnijim slovima, daleko od prve strane sa ponudama. Čitajte dalje (ili nemojte 🙂 ).

3.1. Free website migration

“Besplatna migracija sajta”. Ako imate (relativno) jednostavnu instalaciju jednog sajta na jednom cPanel-u, ili više sajtova ali tako da je svaki na posebnom cPanel-u, provajder će besplatno preseliti Vaše sajtove na hosting koji ste zakupili kod njega. I to obično do ograničenog broja sajtova (10, ili 30 – treba proveriti). Za sve mimo toga, plaća se i to ne malo (ili unajmite nekog “frilensera” da Vam uradi migraciju, ili je uradite sami – uputstvo za migraciju sajta).

3.2. Uptime Guarantee SLA

SLA (eng. Service Level Agreement – ugovor o nivou usluga).

Garancija da će Vaš server biti u funkciji (i imati ispravnu vezu sa Internetom). Obično se navodi u kojem procentu vremena na mesečnom nivou. 99,9% i slično. Za svaki (pun?) sat “pada” servera preko toga (pročitajte sve što piše sitnim slovima u SLA), dobijate izvesnu novčanu kompenzaciju – obično do iznosa mesečnog zakupa hostinga.

Dakle: “Garancija 99,9% dostupnosti i plaćamo desetostruko za svaki sat pada servera!” Zvuči dobro? Kako to izgleda u praksi?

  • Januar ima 31 dan, to je 31 * 24 sata = 744 sati.
  • Sve do jednog sata pada servera daje preko 99,9% vremena dostupnosti.
  • Ako je mesečna cena hostinga 30$, jedan sat košta oko 4 centa.
  • Ako Vaš server padne na još 10 sati dobićete cela 4 $ popusta na sledećem mesečnom računu za hosting. Nekad samo ako to izričito tražite i pružite dokaze o padu. Sve uz uslov da problem nije do Vašeg sajta, ili Vašeg podešavanja servera.

Zbog ovoga je važno birati dobre hosting provajdere – ako su rad i dostupnost sajta bitni.

3.3. TOS, AUP i Support Scope

TOS (eng. Terms Of Service – uslovi pružanja usluge) i AUP (eng. Acceptable Use Policy – politika prihvatljive upotrebe) – najbolje pročitati pre plaćanja hostinga.

Primer dokumenata TOS i AUP Veerotech hostinga u ovom slučaju. Proverite i šta od pordške možete očekivati (“Support scope”): primer za support scope kompanije MDDhosting.

Kada se odlučite za neki hosting, pročitajte hostove TOS i AUP dokumente polako, obraćajući pažnju na detalje. Tu je tačno definisano šta se sme, šta ne i šta se može očekivati od usluga, pod kojim uslovima.

Neki hosting provajderi imaju dosta stroga pravila ponašanja. Ovo ne mora biti loša stvar, pošto važi za sve. Koristio sam usluge dosta “liberalnog” hosting provajdera i ono sa čim nisam bio zadovoljan su performanse: kad svi mogu da rade šta hoće, (pre)otperećuju server, onda nikome ne radi lepo i brzo.

Svakako se upoznajte sa svim ovim, kako kasnije ne bi bilo neprijatnih iznenađenja (“Zašto su mi zatvorili i uklonili nalog?!”).


4. Limited, Unlimited, Unmetered

Ako ste shvatili koji sve resursi, dodatne opcije i uslovi korištenja postoje, sada ćete lakše shvatiti termine kada se neki resurs (ili više njih) nudi kao Limited (ograničen), Unlimited (“neograničeno”) i Unmetered (“nemereno”). Tipični primeri:

  • Databases: 10
  • Disk space: Unlimited
  • Bandwidth: Unmetered

Napomena: ni jedan od ovih uslova nije dobar, niti loš sam po sebi. Najviše zavisi od kvaliteta hosta i kako podešava servere, koliko korisnika stavlja po serveru i slično. Ipak, dobro je znati šta znače, da ne bi bilo kasnije zabune (i nerealnih očekivanja) – pogotovo važi za “neograničeno” i “nemereno”.

Često čitam kako treba bežati od “unlimited” hostova – ovo nije tačno. Treba bežati samo od loših hostova. Objašnjeno je sve u nastavku.

4.1. Limited (ograničeno)

Ovo je najjednostavnije za shvatiti i objasniti. Koji god da je resurs u pitanju (prostor na disku, broj e-mail naloga i slično), piše tačno na koliko je ograničen, tj. šta je maksimum. Primeri:

  • Storage: 15 GB
  • 5 Databases
  • 3 Websites
  • 1 Mb/s IO

4.2. Unlimited (“neograničeno”)

Odmah treba pojasniti: ništa na svetu nije neograničeno (osim ljudske gluposti i univerzuma, mada za ovo drugo nisam siguran). Drugim rečima: “Nema te memorije koju ljudska glupost ne može da popuni” – moj otac, inženjer za računarske komunikacije. Šta onda znači “neograničeno”?

Uzmimo prostor na disku (storage) za primer, najlakše je za objasniti. Dakle, za primer: host Vam nudi “neograničen prostor na disku”.

Ovo u stvari znači? Pročitajte hostov TOS i AUP. Kod velike većine hostova ovo u stvari znači: “sav prostor koji Vam je potreban za sajt i sve fajlove koje sajt koristi”. Ali: ne smete koristiti prostor za smeštanje bekapa, ili fajlova koji nisu vezani za sajt (recimo Vaša kolekcija slika, ako se slike ne prikazuju/koriste na sajtu). Često ne smete koristiti taj prostor ni za smeštanje puno velikih video snimaka koji se koriste za sajt (proveriti TOS) i slično.

Prostim rečima, unlimited znači: “koliko god Vam je potrebno za razumnu upotrebu”. Međutim, pošto ljudi znaju biti komplikovani, a i zdrav razum je vrlo redak resurs, sve je zapisano i navedeno u TOS i AUP – za zaštitu i hosting kompanije i korisnika.

Iz ugla hosting kompanije, opet sa primerom prostora na disku:

  • Velika većina sajtova staje na 1 GB prostora, ili manje.
  • Vrlo mali procenat traži više od 100 GB.
  • To znači da na disk od 4.000 GB (4 TB) može stati barem 3.000 sajtova, u proseku.
  • Znamo koliko nas košta disk, koliko godina traje, pa to računamo u trošak i “razbijamo” ga na projektovani broj korisnika.
  • Ako korisnicima ne dozvolimo da privatne bekape i neočekivane stvari snimaju na disk, naša projekcija će biti tačna (uvek se ostavi neka rezerva, ali ne baš destostruka i sl.).
  • Navođenje “neograničeno” je odlično za marketing.
  • Korisnici mogu bezbrižno smeštati koliko god fajlova da im je potrebno za sajt, bez brige o zauzetom prostoru – dok god to ne zloupotrebljavaju, naravno.

Analogija sa restoranom hotela: ako restoran nudi švedski sto, možete pojesti koliko god možete, ali ne smete hranu pakovati i nositi kući, niti možete očekivati da, ako baš svi (po dogovoru, jer je malo verovatno da svi gosti vole istu vrstu hrane) navale na jednu vrstu jela, tog jela zaista bude dovoljno za sve, iako je to “švedski sto – jedeš koliko hoćeš”.

Ista analogija važi za sve druge resurse navedene kao “neograničeni”.

4.3. Unmetered (“nemereno”)

Da odmah naglasim: dobri hosting provajderi sve mere. Posao se zasniva na zakonu velikih brojeva i statistici. Takođe, za održavanje servera, da sve radi kako treba, važno je nadzirati sve elemente i korisnike – kako bi se problemi na vreme uočili i predupredili.

Šta onda znači “nemereno”? Ukratko, znači: “nećete dobiti nikakve pritužbe, ili plaćati penale, koliko god da koristite resursa koji je nemeren”. Primer (biće jasnije):

Hosting provajder nudi 15 GB prostora na disku (storage) i “nemeren” (unmetered) broj sajtova. To znači da možete postaviti sajtova koliko god hoćete, ali prostor na disku je ograničavajući faktor.

Slično važi i za prostor na disku. Može biti “nemeren”, ali da je broj iNoda ograničen na 500.000, na primer. Tako da možete smestiti 500.000 fajlova veličine 1 KB (i zauzeti 0,5 GB prostora na disku), ili 500.000 fajlova veličine 1 MB (i zauzeti 500 GB prostora na disku).

Može se reći da je unmetered obično ograničen nekim drugim resursom (zato je važno znati koje sve resurse provajder nudi), dok je unlimited ograničen “zdravim razumom i savesnom upotrebom (…i TOS-om 🙂 )”.

Ponoviću: postoje hostovi vrhunskog kvaliteta koji nude mnoge resurse kao “neograničene”. Postoje i vrhunski koji nude gotovo sve resurse strogo ograničene. I jedno i drugo ima prednosti i mana.


5. Hosting Reviews-ovi 🙂

Ako na Guglu kucate “najbolji hosting”, “ocene hostinga,” “hosting reviews”, “best hosting” i slično, prvih 10-20 ( 100? ) rezultata biće sajtovi sajtovi sa plaćenim/nameštenim review-ima (moje lično mišljenje, uverenje, iskustvo, bez da želim ikoga uvrediti).

Pored ovog sajta (“hval’te me usta, poderaću vas!” 🙂 ), ko zna engleski, mogu preporučiti digitalfaq.com (nije najažurniji, ali je najviše dobrih informacija na jednom mestu – sa puno znanja, objektivnosti i starog, dobrog zdravog razuma) i forum WebHostingTalk (ima i objektivnih i ne-objektivnih postova, kao i na svakom forumu).

BikeGremlin opisi (ocene) hostinga.


6. Moje preporuke za hosting

Sada bi bilo idealno da mogu napisati: “uzmite taj i taj hosting”. Da je tako lako, ne bih pisao ovako dugačak članak. Pomoći ću koliko mogu, ali niti sam sveznajuć, niti svaki dan po ceo dan pratim i analiziram performanse i kvalitet usluge svakog hosting provajdera (a to se menja i s vremenom).

Neki linkovi koje ću ovde ponuditi su affiliate. Princip je jednostavan: ako kompanija koju želim preporučiti nudi i affiliate mogućnost (tj. nudi neki dinar za svakog klijenta koji dođe preko mog sajta) – super. Ako ne, opet super. Visine provizija (i to da li ih uopšte dobijam) ne utiču na moje preporuke (verujte mi na reč – ili nemojte i istražite sve sami na osnovu ovde datih saveta).

Dakle, na osnovu mog istraživanja, pitanja saveta iskusnijih i slušanja iskustava iz prve ruke, došao sam do sledećih zaključaka/preporuka:

  • Hetzner – za VPS, ili dedicated server hosting, kome je bitno da server bude u Evropi.
  • Knownhost – za VPS hosting.
  • MDDhosting – za shared i reseller hosting.
  • Veerotech – za reseller hosting, uz napomenu da ako Vaš sajt nije na engleskom, videti kakve probleme sa e-mailom sam imao.

Ne tvrdim da su ovo najbolji, ili jedini dobri hosting provajderi, samo da sam (na osnovu svog istraživanja, pitanja za savet iskusnijih, slušanja iskustava iz prve ruke i slično) došao do zaključaka da bi za mene ovo bila dobra rešenja – u zavisnosti od vrste hostinga koji tražim.

O vrstama i specifičnostima svake vrste hostinga (shared, reseller, VPS, “Cloud” i dedicated), prednostima i manama svakog, pisao sam u članku: Vrste web hostinga.


7. Merenje koliko resursa koristi sajt

Ako već imate sajt koji radi, možete izmeriti (proveriti) koliko resursa koristi, kako biste znali koliko Vam je potrebno. Ovde ću objasniti kako se to radi iz cPanela (uz napomenu da je poželjno koristiti i Google Analytics alat za analizu broja poseta i ostale statistike vezane za sajt).

Otvorite alat “Awstats” iz cPanel-a. Moj sajt koristi SSL (https protokol) tako da biram tu statistiku (ne-SSL verzija nema saobraćaja) – u članku o DNS i redirekcijama objašnjavao sam i podešavanje sajta da dozvoljava samo SSL/TLS konekcije.

Click on “Awstats” (1), then on Your website “View” (2) Picture 1
Izaberite “Awstats” (1), a zatim “View” za Vaš sajt (2)
Slika 1

Tu možete videti da postoji određeni dan u mesecu, ili nedelji, ili/i određeno doba dana, kada Vaš sajt ima puno više posetilaca nego inače.

Awstats by days of the week and time of day Picture 2
Awstats statistika broja poseta po danima u nedelji i satima u danu
Slika 2

Ove statistike za bike.bikegremlin.com su relativno ujednačene. Ako za Vaš sajt vidite postoji vreme u kojem je broj poseta puno veći, zabeležite to. Resursi korišteni u to vreme su oni koji su Vam potrebni, kako sajt ne bi “padao” u vreme najvećeg broja poseta.

Iz glavnog menija cPanela, mogu se videti i statistike za protok (klik na “Bandwidth”) i zauzeće diska (klik na “Disk Usage”). Princip je isti, s tim što se protok ograničava na nivou celog kalendarskog meseca, a prostor na disku – koliko je zauzeto ukupno trenutno (uz neku rezervu za rast i normalno funkcionisanje).

Sada treba videti i koliko ostalih resursa se koristi, na prvom mestu: CPU, RAM, I/O, Entry proceses. Ponovo: proverite zauzeće ovih resursa u vreme najvećeg saobraćaja – to obično daje podatak o minimumu potrebnih resursa za normalan rad sajta.

Hosting provajder obično na cPanelu instalira (ili možete zamoliti tehničku podršku) neki softver/alat za prikaz korištenja ovih resursa. Slika 3 ispod pokazuje kako to izgleda na hostingu koji trenutno koristim. Pored trenutnih podataka (desna kolona strana na cPanelu), mogu se videti i statistike za željeni raniji period.

Choosing option for resource usage stats (1) and display of current usage (2) Picture 3
Izbor opcije za prikaz statistike upotrebe resursa (1) i prikaz trenutnog zauzeća (2)
Slika 3

Na narednom ekranu bira se željeni period i vide statistike kao grafikon i kao tabela. Slika 4 pokazuje statistiku bikegremlin sajta za prošlu nedelju. Horizontalne crvene linije su dozvoljene granice (limiti) upotrebe resursa.

Server resource usage stats Picture 4
Statistika upotrebe resursa servera
Slika 4

Na slici se vidi da je većina resursa iskorištena/zauzeta sa manje od 20%, osim RAM memorije (koja je i dalje daleko ispod pola raspoloživih resursa) i CPU-a, koji povremeno dostiže i 100% dozvoljenog limita, ali u kratkim momentima, veliku većinu vremena je i on ispod 50%.

Sajt ne pravi probleme sa “štucanjem”, a veliko zauzeće RAM-a je u vreme kada radim bekape, pravim veće izmene, ili radim test opterećenja.

Po ovim statistikama, sa ovim brojem poseta, svi resursi sa slike 4 bi se komotno mogli prepoloviti, a da sve radi kako treba. Osim možda CPU-a.


To bi bilo to. Nadam se da će Vam ovo barem malo pomoći u pronalasku dobrog hosting provajdera i paketa – što svakako nije lak posao.

Komentiraj