Engleski izrazi “overselling” (“previše prodaje” bi bio slobodni prevod) i “overloading” (“preopterećivanje”) se često spominju kada se priča o web hostingu, pogotovo shared i reseller hosting uslugama. U ovom članku objasniću značenje tih izraza – ništa više, ništa manje.
1. Overselling
Ovaj termin najlakše je objasniti pomoću praktičnog primera. Uzeću prostor na disku, pošto mislim da je najočiglednije i najlakše za razumeti, ali isti princip važi i za sve ostale resurse hosting servera.
Imam reseller nalog koji pruža 15 GB prostora na disku i omogućava kreiranje 10 korisničkih pod-naloga (cPanela).
- Na njemu trenutno postoji 5 sajtova.
- Svi zajedno zauzimaju ukupno 3 GB prostora na disku.
Sad, svaki od tih 5 naloga mogao bi dobiti po 3 GB prostora na disku – čime bi svih raspoloživih 15 GB bilo popunjeno. Ipak:
- Sajtovi mogu privremeno zauzeti više mesta – prilikom pravljenja bekapa, eksporta/importa baza i slično.
- Nisu svi sajtovi jednake veličine. Neki koriste par stotina MB, dok drugi koriste preko 1 GB.
Da li bih mogao svakom od 5 sajtova dodeliti 5 GB prostora na disku (što je ukupno 25 GB), iako imam samo 15 GB na raspolaganju? Da. To se zove overselling.
Zašto bih to uradio? Zato što to omogućava svim sajtovima da nesmetano funkcionišu. Dok god ne zauzmu više od 15 GB prostora ukupno i u isto vreme, sve je OK. Overselling se zasniva na statistici i proseku – jedan u 100 sajtova može biti puno veći od proseka, drugi puno manji, ali 100 sajtova će u proseku (gotovo) uvek zauzimati sličan prostor na disku.
Šta ako se preračuna? Pametno je uvek računati sa izvesnom dodatnom rezervom, za svaki slučaj.
Šta ako se ipak zauzme više resursa nego što je rasploživo? To je tipičan primer drugog termina: “overloading”, o kojem pišem u narednom poglavlju.
2. Overloading
Kada se pretera sa overselling-om, dolazi do overloadinga. Tj. preopterećenja raspoloživih resursa. Ako procesor, RAM, skladišni prostor, ili drugi resursi servera nisu dovoljni da opsluže sve hostovane sajtove, onda sajtovi neće raditi lepo, stabilno, nekad čak neće raditi uopšte (npr. “Error 500” pri pokušaju otvaranja stranice i slično).
Uzeću na primer 15 GB raspoloživog prostora za skladištenje, uz prosečno zauzeće od 1 GB po sajtu. Šta bi se desilo ako na takvom serveru napravimo 15 korisničkih naloga i svakom dodelimo po 5 GB raspoloživog prostora?
- Ukupno zauzeće diska bilo bi svih 15 GB (neki sajtovi koriste 0,5 GB, drugi 1,5 GB, ali u proseku 1 GB po sajtu).
- Svaki korisnik bi video/la da ima 5 GB prostora na raspolaganju. Korisnik čiji sajt zauzima recimo 2 GB, video bi (i mislio) da ima još 3 GB slobodnog prostora.
- Pošto su ipak zapravo svih 15 GB prostora zauzeti, ni jedan korisnik ne bi mogao snimiti/uploadovati bekap na svoj nalog, pre brisanja svega sa njega, pojavljivala bi se greška pri pokušaju – jer disk je praktično pun, iako nalog nije probio svoju dodeljenu kvotu.
3. Zaključak
Može se reći da je overloading nestručni (neodgovorni, pohlepni) overselling. Dok je overselling sam po sebi sasvim normalan, razuman i optimalan pristup korištenju raspoloživih resursa, overloading je veoma loš.
Svi provajderi hostinga (osim u slučaju dedicated servera) koriste overselling, ali oni koji su odgovorni i pružaju kvalitetnu uslugu, ne preopterećuju servere. Jeftini hosting provajderi po pravilu pribegavaju dosta “liberalnom overselling-u” da tako kažem.