GPS, GSM, WiFi, Bluetooth, FM, Internet

Table of Contents

O nevidljivom, a (donekle) opipljivom i o tome ko koga prati

GPS objašnjenje, kako pratimo svoju lokaciju i da li nas prate

Ostali članci u ovoj seriji:

Sadržaj:

1. Uvod

Ovaj članak je nastao kao pokušaj da se na jednom mestu daju odgovori na nekoliko osnovnih pitanja vezanih za to kako pametni uređaj (telefon) zna svoju lokaciju i šta mu je za to potrebno. U njemu su spomenute neke vama već gotovo zasigurno poznate činjenice kako bi na toj osnovi na pravo mesto bio postavljen temelj jer ovo je na neki način uvodni tekst u seriji uputstava o korišćenju mobilnih telefona za navigaciju u prirodi.

Cilj mu je da objasni različite bežične tehnologije koji koristi pametan uređaj (telefon) i koja od njih za šta služi u cilju određivanja lokacije i korišćenja te informacije u aplikacijama za navigaciju. Pošto aplikacije uključuju i mape i njihovo pribavljanje preko Interneta, biće sagledane i sa stanovišta cene.

2. Pitanja

Kada neko poželi da koristi navigaciju na svom mobilnom telefonu obično se postavi nekoliko pitanja. Ona najočiglednija i najpraktičnija su naravno vezana za to koju konkretnu aplikaciju odabrati i kako je koristiti i na njih će biti odgovoreno u drugom članku iz ove serije.

Međutim na još nekoliko pitanja je zgodno odgovoriti na samom početku jer ona na neki način čine širi okvir razumevanja cele ove oblasti.

Kakav mi telefon treba?
Šta je to i kako radi GPS servis koji je namenjen baš za određivanje lokacije i postoje li i drugi načini za to?
Da li mi za navigaciju treba Internet i koji Internet (WiFi ili iz mog paketa kod mobilnog operatera) i koliko to troši para?
Da li i mene prate kada uključim GPS na svom telefonu?

3. O opipljivom

Zamislite da sedite na klupi u centru grada sa svojim mobilnim telefonom u ruci. Ako ste u centru mog grada ispred vas je spomenik Svetozaru Miletiću. Šta možete da poželite da radite sa svojim telefonom…

Da zatvorite aplikaciju u kojoj ste videli mapu grada i svoju lokaciju, i koja vas je dovela na tu klupu.
Da malo samo uživate na lepom prolećnom danu i suncu na toj klupi slušajući muziku sa neke lokalne radio stanice preko svojih Bluetooth slušalica.
Da se čujete sa nekim TELEFONOM i popričate, ili mu pošaljete SMS.
Da popričate sa njim, ili pošaljete poruku, ili sliku preko Vibera, ili neke slične aplikacije.
Da otvorite svoj Web pretraživač i pročitate nešto o Svetozaru Miletiću, ili pogledate neki video na Youtube o njemu.
Da se pripremite za sutrašnji izlet na obližnju planinu. A najbliža planina toj klupi je Fruška gora.

Sve ovo je na neki način opipljivo, ali sve to nam omogućuju nevidljivi, a za različite servise između sebe sasvim različiti talasi (zovu se elektro-magnetni, ali to je najmanje bitno).

Sve ovo vam omogućuje vaš pametni telefon. Od ovog mesta ćemo vaš pametni telefon zvati pametnim uređajem kako bismo naglasili da se u njemu nalazi nekoliko različitih čipova. Jedan je glavni čip, čija je uloga da upravlja svim ostalim, i na ovom mestu nazvaćemo ga Procesorski čip i nećemo ga više spominjati sve do pred kraj. Od ostalih svaki čip je zadužen za određen servis koji pametni uređaj može da obavlja i razume po jednu vrstu onih nevidljivih talasa.

Na primer:
Jedan od njih je GSM čip. On omogućuje servis koji ćemo zvati GSM Telefon. I taj čip prima i šalje GSM talase (reč “šalje” je podvučena jer neki servisi kao FM servis i GPS servis samo primaju talase). Zahvaljujući ovom servisu možete da telefonirate, šaljete SMS poruke i koristite Internet.

Ali pre nego što se vratimo na njega, započećemo nabrajanje servisa od jednog drugog, verovatno najmanje korišćenog, ali najlakšeg za shvatiti.

Svaki od tih servisa ćemo razmotriti sa stanovišta usluge koju nam pruža, cene i uloge u određivanju naše lokacije. A u okviru razmatranja o lokaciji pokušaćemo da odgovorimo na dva pitanja:

Zna li naš uređaj na osnovu tog servisa gde se nalazi?
Zna li onaj ko pruža taj servisi gde se nalazi naš uređaj?

GSM GPS Wi-Fi Bluetooth navigacija i praćenje pametnim mobilnim telefonom — Bežične tehnologije
Slika 1

Kasnije ćemo ovo drugo pitanje preformulisati u pitanje da li neko drugi ili treći (na primer Google) zna lokaciju našeg pametnog uređaja.

4. FM Radio

Možda je malo čudno što ga u opšte i spominjemo ali će nam slušanje lokalne radio stanice poslužiti da se malo podsetimo šta svi znamo o tim nevidljivim talasima koji se nalaze oko nas.

Dakle, iako to možda nikada niste ni probali, vaš pametan uređaj ima u sebi čip koji mu omogućava da vam pruži uslugu slušanja lokalnih FM radio stanica (samo će tražiti da uključite svoje slušalice koje mu služe kao prijemna antena).
– ne za korisnike iPhone, prvenstveno zbog marketinške odluke proizvođača (meni neshvatljive) – prim. Relja

4.1. Usluga i kako radi FM radio?

Lokalna radio stanica, a ona prva već sto godina, svoj program emituje preko neke antene. Svi uređaji (vaš pametni uređaj, ili običan radio prijemnik kod kuće) koji imaju čip da prate te FM talase mogu izabrati da je slušaju između svih ostalih (50tak) radio stanica koji emituju svoj program u vašoj oblasti takođe na FM talasima samo na drugoj frekvenciji.

Razdaljina: više desetina, ili stotina kilometara.

4.2. Cena

Ovaj servis je besplatan. Vi ne plaćate nikom ništa da biste slušali radio.

4.3. Lokacija

Zna li naš uređaj na osnovu tog servisa gde se nalazi?
Radio stanica emituje svoje talase i vaš uređaj ih samo prima. Na osnovu toga vaš uređaj ne može da ima bilo kakvu informaciju o svojoj lokaciji.

Zna li onaj ko pruža taj servisi gde se nalazi naš uređaj?
Vaš uređaj ne šalje ništa radio stanici. Ona nema pojma ko nju trenutno sluša i gde se nalaze oni koji primaju njene talase.

4.4. Digresija – radio stanice preko Interneta

Svi znamo šta je Internet. To je mreža koja omogućuje da se povežu razni pametni uređaji (s tim što se ovde termin pametni uređaji, osim na pametne telefone, odnosi i na tablete, personalne računare, servere i ostale). Neki od tih uređaja nude neke funkcionalnosti, a ako imamo određenu aplikaciju na svom pametnom uređaju mi je možemo koristiti.

Na svom mobilnom uređaju imate razne aplikacije koje koriste Internet.

Tako za slušanje FM radia možete koristiti i neku od brojnih aplikacija koje se ne obaraćaju direktno FM čipu. One koriste Internet za slušanje svih FM radio stanica na svetu kojih ima 50tak hiljada. Plus sve one koje postoje samo na Internetu, a ne emituju se i preko FM talasa. To je zahvaljujući tome što se signal radio stanice prebacuje u takav oblik da se može prenositi preko Interneta. U tom slučaju će pesma možda kasniti koju sekundu u odnosu na to da je slušate direktno preko FM čipa i to vas može koštati neku količinu novca za prenešenje Internet podataka, u zavisnosti od toga kako je u tom trenutku povezan vaš pametni uređaj na Internet (preko Mobile Data što je naziv za prenos podataka preko GSM servisa vašeg mobilnog operatera, ili preko Wi-Fi mreže).

Uz to možda biste morali i platiti samu aplikaciju.

5. GSM (global system for mobile communication)

Telefon. To je istorijski gledano u originalu uređaj koji vam stoji kod kuće i vezan je žicom za zid.

GSM tehnologija je omogućila da telefon nosite svugde sa sobom. Omogućila vam je da telefonirate, ali i još neke usluge.

Povezivanje mobilnog telefona sa GSM baznim stanicama
Slika 2

5.1. Usluga i kako radi GSM mreža?

GSM servis vam pruža vaš mobilni operater (MTS,VIP, Telenor, Orange Vodafone, AT&T…).
Od njega dobijete SIM karticu i on vam svoje usluge naplaćuje u zavisnosti od paketa koje odaberete.
Za potrebe ovog uputstva smatraćemo da se u okviru GSM servisa nude tri usluge (podservisa):

Telefoniranje
Slanje SMS (MMS) poruka
Mobilni Internet (Mobile Data)

Mobilni operater ima raspoređene zemaljske bazne stanice tako da pokrivaju celu teritoriju. One emituju GSM talase (slično kao što smo spomenuli za antene FM radio predajnika) koje prima GSM čip u vašem pametnom uređaju. Ali vaš pametni uređaj i šalje GSM talase ka najbližoj baznoj stanici sa kojom je odabrao da komunicira u određenom trenutku. Na taj način vi i telefonirate, razmenjujete SMS poruke, ili koristite vezu sa Internetom.

Razdaljina: nekoliko kilometara (ili desetina kilometara).

5.2. Cena

Vaš mobilni operater ima svoje cenovnike i pakete za svaku od navedenih usluga koju pruža (koje se povećavaju ako odete u drugu državu i koristite usluge rominga). Telefoniranje vam meri u minutima, broji vam i SMS poruke koje ste poslali, meri vam i koliku ste ukupnu količinu podataka skinuli, ili poslali na Internet.

5.3. Lokacija

Vaš pametni uređaj tj. GSM čip u njemu prati jačinu signala sa svih njemu dostupnih baznih stanica i odluči se za jednu sa najjačim signalom sa kojom će komunicirati. Dakle i sam uređaj zna koje su mu bazne stanice dostupne, ali i sve one znaju da je uređaj u njihovom dometu, kao i koliko je jak signal.

Zna li naš uređaj na osnovu tog servisa gde se nalazi?
Sam pametni uređaj nam nudi samo informaciju na koju baznu stanicu je trenutno zakačen, što i nije baš neka korisna informacija sa stanovišta da mi želimo da znamo gde smo tačno. Drugim rečima dve aplikacije vezane za određivanje naše lolacije ,a koje ćemo kasnije spomenuti, tražiće od vas da za određivnje lokacije bude uključen GPS prijemnik (postoji još jedan aspekt ovog razmatranja kojeg ćemo se dotaći kasnije u poglavlju: 10. Podešavanje lokacije u opcijama pametnog uređaja).

Zna li onaj ko pruža taj servisi gde se nalazi naš uređaj?
Mobilni operateri na osnovu podataka kojima oni raspolažu mogu da znaju gde se pametni uređaj nalazi sa preciznošću od recimo 50 metara ako smo u gradu gde ima puno baznih stanica. Ta se preciznost smanjuje kako se udaljavamo od gradova tj. od guste mreže njihovih baznih stanica.

5.4. Digresija – Telefoniranje i poruke preko Interneta

Vi možete koristiti aplikacije koje “simuliranju” telefoniranje, ili slanje poruka. Na primer Viber, WhatsApp… Tada ne koristite minute, ili ne smanjujete broj SMS poruka koje smete da potrošite u okviru svog paketa, ali to vas može koštati neku količinu novca za prenošenje Internet podataka, u zavisnosti od toga kako je u tom trenutku povezan vaš pametni uređaj na Internet (preko Mobile Data, što je naziv za prenos podataka preko GSM servisa vašeg mobilnog operatera, ili preko Wi-Fi mreže).

6. Wi-Fi (wireless)

Videli smo da je usluga Mobile Data koju nudi vaš mobilni operater jedan način da se vaš pametan uređaj poveže sa Internetom. Wi-Fi je drugi način kako on može biti povezan na Internet.

6.1. Usluga i kako radi Wi-Fi mreža?

Wi-Fi je način da se uređaji koji imaju Wi-Fi čip povežu međusobno u jednu mrežu bez žice tj wireless – bežično.

Jedan od uređaja se ponaša kao da je glavni (Access Point) i ostali se zakače na njega. Ako je on na neki način povezan na Internet i svi ostali preko njega mogu tada biti povezani na Internet.

Razdaljina: nekoliko desetina metara.

6.2. Cena

Wi-Fi mreža je generalno besplatna. Ono što vam obično treba je lozinka da se na neku od njih zakačite.

Znači Wi-Fi mreža vam sama po sebi ne pruža povezanost na Internet nego samo povezanost sa uređajem koji je povezan na Internet. Taj neko čiji je to Access Point taj protok podataka na neki način plaća onome ko mu je to omogućio ali obično ako vam je dostupna Wi-Fi mreža taj neko vam i daje lozinku, recimo u kafiću.

Ali ako pretpstavimo da smo se besplatno zakačili na neku Wi-Fi mrežu onda je za nas besplatno korišćenje svih usluga sa Interneta pa bi nam tako korišćenje one aplikacije za sve FM stanice u svetu i programa poput Vibera za telefoniranje i razmenu poruka bilo u potpunosti besplatno. Kao i skidanje online mapa za aplikacije koje nam pomažu da snađemo u gradovima ili na otvorenom. Samo ne zaboravite – domet Wi-Fi mreže je nekoliko desetina metara.

6.3. Lokacija

Zna li naš uređaj na osnovu tog servisa gde se nalazi?
Sam pametni uređaj nam nudi samo informaciju na koju Wi-Fi mrežu je trenutno zakačan što i nije baš neka korisna informacija sa stanovišta da mi želimo da znamo gde smo tačno. Drugim rečima dve aplikacije vezane za određivanje naše lolacije, a koje ćemo kasnije spomenuti, tražiće od vas da za određivnje lokacije bude uključen GPS prijemnik (postoji još jedan aspekt ovog razmatranja kojeg ćemo se dotaći kasnije u poglavlju: 10. Podešavanje lokacije u opcijama pametnog uređaja).

Zna li onaj ko pruža taj servisi gde se nalazi naš uređaj?
Uslugu Wi-Fi vam pruža vlasnik Access Pointa na koji se kačite. On svakako zna da ste tu negde na rastojanju od par desetina metara čim ste se zakačili na njega, a ako to želi može i prilično tačno odrediti vašu lokaciju. Verovatno do u par metara (ono što je možda takođe interesantna činjenica je da, ako to baš želi, može pratiti sav protok podataka od vas ka Internetu – ali to nije tema ovog članka – za nešto više detalja videti prva 3 poglavlja u članku o zaštiti WordPess sajta – o bezbednim navikama).

7. Bluetooth

Iako nema nikakvu ulogu o određivanju lokacije i samo da bismo kompletirali sve čipove koji se nalaze u vašem pametnom uređaju, a bave se nekom vrstom nevidljivih talasa spomenućemo i Bluetooth čip.

7.1. Usluga i kako radi Bluetooth tehnologija?

Uređaji koji imaju Bluetooth čip se mogu povezati između sebe za potrebe deljenja datoteka ili recimo da se poveže pametni uređaj sa slušalicama ili zvučnikom.

Rastojanje: par metara.

7.2. Cena

Besplatno je.

7.3. Lokacija

Ništa nikome ne govori o našoj lokaciji.

8. GPS (Global Positioning System)

I najzad stižemo do onog servisa koji i jeste najzanimljivi sa našeg trenutnog stanovišta da želimo znati trenutnu lokaciju pametnog uređaja.

GPS sateliti koji su vidljivi (tj. u dometu) sa datog mesta
Slika 5

8.1. Usluga i kako radi GPS sistem?

8.1.1. Istorija i delovi

Razvijen je krajem 70tih godina od strane Ministarstva odbrane SAD u početku u vojne svrhe ali je kasnije omogućeno njegovo besplatno korišćenje svima. Sastoji se od 3 dela:

30-tak satelita.
Bezbroj GPS prijemnika tj GPS čipova od kojih je jedan i u vašem pametnom uređaju.
Nekoliko zemaljskih kontrolnih stanica koje upravljaju satelitima.

1. Sateliti

Raspoređeni su tako da kruže oko Zemlje na takav način da ih je u svakom trenutku dovoljno vidljivih iz svake tačke da bi prijemnik u toj tački mogao izračunati svoju lokaciju.

Rastojanje tj visina na kojoj se nalaze je oko 20.000 km.

Oni konstantno emituju signal, ali ih nije briga i nemaju nikakvu informaciju o tome ko sve prima taj signal. Nešto slično kao FM radio.

2. GPS prijemnici

Svaki uređaj koji ima GPS čip može da izračuna svoju lokaciju. Šta će sa tom informacijom učiniti to je samo do samog uređaja. GPS sistem tj. čip daje samo trenutnu lokaciju – ništa više.

Pa tako ako se želi prikazati strelica na mapi gde se nalazimo uređaj mora obezbediti ekran, mapu, aplikaciju. Ako se želi ta informacija javno ili tajno nekom proslediti mora se obezbediti i aplikacija ali i neki drugi komunikacioni način kako će ona biti poslana jer GPS sistem je jednosmeran – signal ide samo od satelita ka prijemniku.

Nešto slično baš kao FM radio.

3. Zemaljske kontrolne stanice

Sinhronišu vreme na satelitima i rade druge stvari koje nas ne zanimaju.

Samo ih ne treba pomešati sa time da se ponekad pominje da se preciznost GPS sistema može poboljšati u nekim bitnim oblastima tako što se GPS signali mogu emitovati i sa zemaljskih antena. To se radi u blizini aerodroma, a što nas takođe ne zanima.

8.1.2. Vrlo malo matematike

Da bi GPS prijemnik znao svoju lokaciju potrebno je da primi signal sa četiri satelita. Zašto baš četiri? Pa u suštini ta nam tehnička informacija i nije baš nužno potrebna ali ako ne pobegnete od malo matematike osnovna ideja kako to radi i nije toliko komplikovana da ne bismo pokušali da je uprošćenu malo približimo.

Za početak zamislite da GPS prijemnik i svi sateliti imaju idealno sinhronizovane časovnike. U poruci koju emituje satelit nalaze se dve informacije: položaj satelita i vreme kada je poruka emitovana.

Prijemnik kada primi poruku pogleda na svoj sat i vidi koliko je vremena prošlo od kada je ona emitovana. Svi mi to znamo, pa i prijemnik, da je brzina talasa (elektromagnetnih) koji su tu poruku doneli konstanta i koliko tačno iznosi (300.000 km/s). Svi mi to znamo, pa i prijemnik, da je brzina jednaka količniku pređenog puta u vremenu.

Znači prijemnik zna brzinu i vreme i lako izračuna udaljenost od satelita.

Sve tačke koje su na istoj udaljenosti od jednog satelita čine sferu. Presek tri sfere oko tri satelita će nam dati jednu tačku na površini Zemlje u kojoj se mi nalazimo.

Zašto onda treba i četvrti satelit? Pa svi sateliti zaista imaju idealno sinhronizovane časovnike i za to služe posebni sistemi koji se brinu o tome. Ali niko se ne brine da i vreme na svakom pojedinačnom GPS prijemniku bude sinhronizovano sa njima i to iz dva razloga: prvi je jer je to i nemoguće, a drugi je jer malo matematike omogućuje da je to i nepotrebno. Naime vreme koje on žuri ili kasni je isto prema svim satelitima i ako prijemnik vidi i četvrti satelit to se elegantno uklapa kao četvrta nepoznata u četiri jednačine (dakle kao posledica određivanja lokacije naš prijemnik raspolaže i sa vrlo preciznim vremenom pa se GPS tehnologija nekada koristi i samo u tu svrhu).

8.1.3. Preciznost

Na preciznost GPS sistema (tj na prostiranje talasa) nepovoljno utiču vremenske prilike tj. neprilike, konfiguracija terena i zidovi zgrada. Stoga je naravno bolje da prijemnik vidi što više satelita kako bi određivanje lokacije bilo što preciznije.

A preciznost je oko 5 metara. Često aplikacije koje koriste GPS sistem strelicom prikazuju lokaciju, a krugom oko nje kolika je trenutna preciznost.

Kako GPS pozicija izgleda na pametnom mobilnom telefonu
Slika 6

8.2. Cena

Ovaj servis je besplatan. Vi ne plaćate nikom ništa da biste saznali koordinate svoje lokacije (ali možda ćete morati platiti samu aplikaciju koja će nešto korisno raditi sa tom informacijom, a u zavisnosti od toga kako ste se snašli za mape koje ćete verovatno takođe želeti da vidite, možda ćete morati da plaćate i svom mobilnom operateru za prenos Mobile Data sa Interneta ako ih privlačite online u tom trenutku – ali ako ste se dobro pripremili ne morate ništa plaćati – ali o tome kada se na kraju još jednom vratimo na onu klupu i to sve zajedno razmotrimo).

8.3. Lokacija

Već smo na to odgovorili ali ponovimo još jednom naša dva pitanja.

Zna li naš uređaj na osnovu tog servisa gde se nalazi?
Da.

Zna li onaj ko pruža taj servisi gde se nalazi naš uređaj?
Ne

Jasno je da GPS služi da odredimo našu lokaciju. Pojasnimo samo onda još na ovom mestu šta je to tačno “naša lokacija”.

9. Lokacija

Naša lokacija se izražava sa dve koordinate koje je tačno određuju na mapi sa slike 7. Te koodinate su udaljenost od dve zamišljene linije na zemlji: Ekvatora, i nultog (eng. Prime) merdijana. Jedinica kojom se to izražava nisu kilometri i metri nego stepeni (eng. Degrees). Stepeni se dele na minute, a minuti na sekunde.

I samo mala napomena da razlika od jedne sekunde nije ista u kilometrima na različitim mestima na Zemlji stoga: svaka tačka ima svoje koordinate i ne razmišljamo mnogo šta one znače.

Iako se njima tačno određuje jedna tačka ljudi se nisu baš dogovorili za tačno jedan način da to ispišu pa postoje male varijacije u načinima da se ispiše ista informacija.

Tako se koordinate onog spomenika ispred kog smo seli na početku ove priče mogu napisati kao:

N45.255053, E19.844985 – Decimal degrees (DD) – U stepenima koji imaju decimalu.
N45°15.30318, E019°50.6991 – Degrees and decimal minutes (DMM) – U celim stepenima i minutima koji imaju decimalu.
N45°15’18.191″, E19°50’41.946″ – Degrees, minutes, and seconds (DMS) – U celim stepenima, celim minutima i sekundama koje imaju decimalu.

Slova N i E označavaju da koordinatu tražimo u gornjem desnom kvadrantu odnosno severno (N=NORTH) od Ekvatora i istočno (E=EAST) od nultog (Prime) meridijana.

Za kvadrante južno od Ekvatora oznaka je S (S=SOUTH), a za zapadno od nultog (Prime) meridijana oznaka je W (W=WEST).

Može se pronaći i na označavanje gde se umesto slova koristi znak – (Minus) za južne i zapadne kvadrante.

U kasnijim tekstovima iz ove serije članaka ćemo koristiti neke besplatne alate sa sajta gpsvisualizer.com za demonstraciju nekih ideja i mogućnosti pa evo i ovde njihovog online konvertora:
https://www.gpsvisualizer.com/calculators

I ovde samo još jedan kratak odgovor na pitanje o tome gde i kako mi možemo videti te koordinate u baš tom obliku i zašto nam mogu zatrebati. Postoje generalno dva scenarija:

znamo mesto i želimo njegove koordinate
imamo koordinate i želimo da vidimo gde je to mesto.

Konkretna mesta pojavljivanja i unošenja koordinata zavise od samih aplikacija njihovih autora. Ja ću na ovom mestu dati samo nekoliko primera.

Primer 1

Kako sam ja sam došao do koordinata spomenika u centru mog grada.

Pokrenuo sam alat koji ćemo kasnije koristiti za crtanje ruta i označavanje Intresantnih tačaka – Veipointa (Waypoint):
https://www.gpsvisualizer.com/draw/

Pozicionirao sam se na željeni deo mape i izabrao ikonu WPT [1] koja dodaje tačku na kartu.
Kliknuo sam na željeno mesto i prilikom kreacije te tačke program mi je, uz put, napisao i njene koordinate [2].

Dodavanje waypoint-a u GPS Visualizer-u
Slika 8

Primer 2

Kada sam na svom pametnom uređaju pokrenuo Google map aplikaciju i kliknuo u blizini spomenika ona je prikazala koordinate odabrane tačke posebno, a i u polju za pretragu, a zatim ponudila sadržaj za koji smatra da je relevantan za tu lokaciju.

Prikaz trenutne pozicije u Google Maps
Slika 9

Kada se te koordinate unesu u polje za pretragu, aplikacija nudi da nas dovede do te tačke:

Unos željenih GPS koordinata u Google Maps
Slika 10

10. Podešavanje lokacije u opcijama pametnog uređaja

Da bi vaš pametni uređaj postao svestan svoje lokacije, tj da bi aplikacije mogle koristiti tu informaciju, morate to dozvoliti u opcijama pametnog uređja. Obično do tog menija dolazite ili iz osnovnog skupa podešavanja dugim pritiskom na dugme GPS (Location), ili kroz konfiguracione menije. Na primer:
Settings -> Additional settings -> Privacy -> Location

Opcije za lokaciju u pametnom mobilnom telefonu
Slika 11

Malo ćemo se zadržati i pružiti neka osnovna objašnjenja šta znače ove opcije za određivanje lokacije. Ima ih zapravo dve različite (treća opcija je zbir ove dve).

Da se koristi samo GPS servis.
Da se koriste pomoćni načini koji su svrstani pod opciju Štednja baterije, a koji obuhvataju mogućnost da se lokacija odredi pomoću Wi-Fi mreža i GSM mreže mobilnih operatera.

O GPS servisu smo sve već rekli, ali smo u poglavljima o Wi-Fi i GSM servisima rekli da nam oni NE omogućuju da odredimo lokaciju.

Kada se odlučite da odaberete opciju High accuracy, ili Battery saving tj. da omogućite da se i Wi-Fi i GSM bazne stanice koriste za određivanje vaše lokacije, vi pristajete na nešto što Google naziva Google location service.

Šta znači Google-u da mu dozvolimo korištenje podataka koje telefon ima o baznim stanicama našeg GSM operatera i Wi-Fi mrežama?

Iskreno – ne znam to sve do u detalje, ali bez ulaženja u sve tehničke detalje i mogućnosti pokušaćemo samo da složimo jednu ideju o tome kako se svi mogući podaci mogu skupljati i kasnije koristiti za određivanje lokacije.

Pre toga samo ćemo pokazati još jedno podešavanje koje je malo skrivenije i nalazi se na sasvim drugom mestu:
Settings ->Wi-Fi -> Additional settings

Google location service opcije za skeniranje mreža
Slika 13

Dakle rekli smo da naš telefon DIREKTNO nema mnogo koristi od toga što zna koje su bazne stanice GSM operetera trenutno dostupne, i koji Wi-Fi Access Pointi i sa kakvim signalom. I pretpostavimo sa priličnom sigurnošću da njihovi vlasnici ne šalju nikome podatke sa kojima oni raspolažu.

Ali zamislimo da sve te podatke o jačinama signala i dosupnosti GSM baznih stanica i Access Pointa, zajedno sa svojom lokacijom koju zna recimo preko GPS servisa pametni uređaj šalje u jednu zajedničku bazu podataka koja beleži sve trenutne osobine tih signala i uparuje ih sa trenutnom lokacijom. Na neki način kao da napravi otisak prsta tog mesta (Fingerprint). Taj pametni uređaj bi mogao biti i auto koji se voza gradom ali još je zgodnije ako takve podatke stalno šalje ogroman broj pametnih uređaja.

Onda ako se takvoj bazi javi neki uređaj koji nema GPS servis ali ima podatke o trenutnom stanju GSM i Wi-Fi signala, ta baza mu može na osnovu svih onih ostalih podataka za tu kombinaciju, tj otiska prsta, dati šta ona misli koja mu je lokacija.

Uprošćeno – to bi mogao biti Google location service tj jedan njegov deo.

Osim još nekih tehničkih načina kako bi te podatke o GSM baznim stanicama i Wi-Fi mrežama mogao taj servis da koristi za određivanje lokacije pomoć bi mu mogao pružiti i sam pametni uređaj pomoću do sada nepomenutih čipova u njemu samom.

Na primer zamislimo da na bilo koji način pametni uređaj zna svoju poslednju lokaciju, ali da mu posle tog trenutka više nisu dostupni nikakvi podaci koji stižu preko talasa tj. do sada nabrojanih servisa. Ako on u sebi na raspolaganju ima čip koji meri brzinu pomeranja i čip koji služi kao kompas, on bi na osnovu njihovih očitavanja mogao izračunati svoju novu trenutnu lokaciju u svakom trenutku.

A da li i nju on šalje nazad u onu bazu – pa ne znam. Do ovog trenutka smo se bavili našem željom da znamo gde smo i svaku pomoć oko toga smo smatrali dobrodošlom i za naše dobro. A nekoliko malo širih razmišljanja ćemo se dotaći u sledećem poglavlju.

I za kraj samo još par reči o konkretnoj upotrebljivosti samo opcije Battery saving bez uključenog GPS servisa na primeru dve aplikacije koje koriste lokaciju u mom gradu.

Aplikacija Orux eksplicitno traži da bude uključen i GPS servis.

Google Maps takođe ne daje ništa korisno ako nije uključen i GPS servis (možda nije bila dovoljna gustina isprepletanosti signala u mom gradu da bi imao dovoljno podataka da samo na osnovu njih da dovoljno kvalitetnu lokaciju).

Opcija Device only će biti dovoljno da je čekirana za sve ostalo o čemu ćemo diskutovati u sledećim člancima.

11. Osim nas, zna li još neko koja je naša lokacija, privatnost, prati li nas neko?

Nikako nije osnovna tema ovog članka, ali s obzirom na to da su pitanja u vezi toga uvek prisno vezana uz ovu temu evo nekoliko razmišljnja na tu temu.

Obično je pitanje da li ako uključim GPS servis i sateliti prate mene?

Odgovor je do sada prilično jasan, zar ne? Ne, sateliti i oni koju upravljaju njima ništa ne znaju o našoj lokaciji ali to ne ometa onu neku Treću stranu i one koji prate sve o nama da prate i našu lokaciju.

GSM operateri mogu da prate lokaciju ali nekako logično bi bilo da to njima i nije tako bitno. Bitne su im informacije kako da rasporede svoje stanice i sa kojom kapacitetima, a konkreno lokacija jednog pojedinačnog uređaja i svi podaci vezani za njega im trebaju verovatno samo kada ih za to pita neki državni autoritet.

Sa druge strane znamo da su Google, Microsoft, Apple i ostali zasnovani na tome da znaju sve o svojim korisnicima šta kod mogu prikupiti od informacija.

Ukratko – ako želite privatnost nemojte koristiti pametne uređaje (ili se bar jako kvalitetno posvetite tome koje sve kvačice ne treba da budu otkačene, a podrazumevano jesu).

Na primer u dnu slike koja pokazuje podešavanje opcije Location se nalaze i neke aplikacije koje koriste Google Location Service. Google location history je jedna od njih i ona vas lepo pita da li hoćete da vam Google pomaže tako što će pamtiti sve vaše lokacije (Ili je to možda pre pitanje da li želite da vam i prikaže sve što pamti).

Što se tiče samog GPS servisa možete koristiti specijalizovane uređaje (na primer od proizvođača Garmin) koji nemaju povezanost na Internet pa samim ti i nikakve veze sa Google-om i ostalim skupljačima informacija. I sasvim su dobre šanse da ćete njima imati i bolju preciznost kao i otoprnost u težim uslovima korišćenja.

No za kraj vratimo se još jednom na onu klupu i rezimirajmo odgovore na ona početna pitanja.

12. Odgovori – ukratko

1. Kakav mi telefon treba i koje aplikacije nam trebaju tj. koja nas je aplikacija dovela do klupe i da li me je to nešto koštalo?

Procesorski čip određuje snagu i moć pametnih uređaja, ali svaki telefon koji sebe naziva pametnim je dovoljno pametan da pokrene ove aplikacije.

Postoji naravno više aplikacija ali recimo da nas je do klupe dovela Google Maps aplikacija.

Recimo da se niste pripremali ranije za posetu mom gradu tj. niste skinuli nikakve mape unapred. To znači da dok ste se šetali gradom Google Maps je skidao delove mape koji su bili potrebni. Ali samo one koji su baš zaista potrebni. Pošto niste bili zakačeni na neki Wi-Fi to vas je koštalo kod vašeg mobilnog operatera onoliko koliko treba da se prenesu ti podaci.

Gde se tačno nalazite pokazivao vam je pomoću GPS servisa što ne plaćate nikom ništa.

2 Može li to besplatno?

Može. Ali morate naći besplatan Wi-Fi. Recimo da je ta klupa dovoljno blizu obližnjeg kafića za čiji Wi-Fi imate šifru.

Onda vas telefoniranje preko Vibera ne košta ništa, kao ni gledanje Youtube, ili surfovanje, ali možete iskoristiti da skinete unapred i mape za koje znate da će vam trebati sutra za onaj izlet na Frušku goru. I, ako ih pripremite unapred, ne samo da će biti besplatno nego ćete ih sigurno imati na raspolaganju i ako u nekom delu Fruške gore ne bude dostupan signal vašeg mobilnog operatera, pa samim tim ni pristup Internetu.

Za šetnju po prirodi preporučićemo vam besplatnu, već spomenutu, aplikaciju Oruxmaps, a kako da se pripremite za šetnju i na koji način možete pripremiti mape i sve ostalo vezano za sutrašnji izlet u sledećim tekstovima.