Ovaj članak bavi se pojmom “SEO” (ent. Search Engine Optimization). Prvo ću objasniti šta je to SEO, zatim kako se radi. Nakon relativno kratkog uvoda. U posebnom članku objasnio sam šta su to autoritet domena i backlinkovi (i kako utiču na SEO i rangiranje sajta na pretraživačima), ali preporučujem da prvo pročitate ovaj članak.
Takođe, napisao sam i puno opširniji članak na temu: Kako napraviti dobar web-sajt. SEO, opisan u ovom članku, samo je jedna od kockica koje treba uklopiti da bi se dobila kvalitetna celina. Članak je dugačak, ali mislim da mnogima može koristiti.
Sadržaj:
- Uvod
- Šta je to SEO?
- Kako uraditi “dobar SEO”
3.1. Naslovi stranica i podnaslovi (headings) unutar strane
3.2. Meta tagovi
3.3. Tekst (sadržaj) stranice
3.4. Linkovi (hiperlinkovi)
3.5. Slike
3.6. Dizajn (organizacija) sajta
3.7. Brzina učitavanja stranica
3.8. Mape sajta i robots.txt - Zaključak
1. Uvod
Bike Gremlin sajt bavi se biciklima i biciklizmom. Ovog leta primetio sam da se,kada “googlam” neke pojmove vezano za bicikle naravno, moj sajt javlja na prvoj strani, često i među prvih nekoliko rezultata. Ovo sam pomenuo prijateljici, na šta je odgovorila: “videla sam, super si uradio SEO!” Pošto sam u isto vreme, zbog porasta broja poseta na sajtu imao i problema sa sporim radom sajta i dosta guglao i eksperimentisao, čitao sam puno članaka na temu optimizacije sajta. Pri tome se dosta njih bavilo SE optimizacijom i pročitao sam i nekoliko takvih članaka.
Pošto je prvenstvena namena ovog sajta da meni lično služi kao referenca i podsetnik, zatim i da mi omogući da na često postavljana pitanja mogu ljudima dati link (umesto da na isto pitanje odgovaram po 1.000 puta), a da sve to bude dostupno svima, on line, kako bih mogao dobiti i povratne informacije, ispravke i dopune – odlučio sam da i sve što sam shvatio o SEO napišem u jednom članku i postavim na sajt. Ako Vam pomogne – super. Ako uočite neke nedostatke, ili greške, iskoristite sekciju za komentare na dnu stranice, kako bi se članak unapredio za buduće čitaoce.
2. Šta je to SEO?
Kratak i tačan odgovor: optimizacija sajta za pretraživače Interneta (kao što su Google, Yahoo, Bing, DuckDuckGo i ostali). Odnosno, pravljenje sajta takvog da pretraživači mogu videti o čemu se tu zaista radi. Ako Ste očekivali malo drugačiji, ili duži odgovor, vredi da pogledate naredno poglavlje ispod:
Dopuna: nešto opširnije objašnjenje termina dao sam u članku o The SEO Framework naspram Yoast SEO (u prvom poglavlju, ostatak objašnjava razlike između popularnih WordPress SEO plaginova).
3. Kako uraditi “dobar SEO”
Postoji mnogo članaka koji ovo objašnjavaju puno detaljnije i, po mom mišljenju, nepotrebno komplikuju. Neki tvrde i da ćete korištenjem njihovih saveta & caka postići da vam stranica bude “prva na Googlu” (u nastavku teksta, koristiću “Gugl” kao sinonim za sve pretraživače). Čitajući tekstove na ovu temu, naići ćete na pojmove kao što su “ključne reči” , “meta tagovi” i slično, često uz objašnjenje na koji način možete “navesti Gugl” da baš Vaš sajt stavi ispred ostalih za željene ključne reči. Da li Vam ova poslednja rečenica deluje uverljivo? Šta se dešava kada milion ljudi pročita takav tekst i svi primene “cake” ? 🙂 Često se nailazi i na pojmove “Google Penguin” i “Google Panda“, što su samo neki (poznatiji) algoritmi koje je Gugl implementirao kako bi doskočio onima koji koriste “cake” .
Šta je suština? Gugl radi sve što zna (a ima dosta pametnih ljudi i dobrih računara & programa na raspolaganju) da učini svoju pretragu takvom da kada tražite, na primer: “kako da podesim korman drumskog bicikla?” , ono što dobijete zaista budu tekstovi koji daju odgovor na to pitanje. Ako imate sajt koji se bavi prodajom drumskih kormana, možda ćete uspeti, na kratko, da cakama ubedite Gugl da njega prikaže kada se postavi pitanje iz primera, ali kako ljudi smišljaju nove “trikove”, tako i Gugl smišlja kako da takve manipulacije spreči. Prosto rečeno: Gugl rangira stranice spram toga kakve zaista jesu.
Dakle: trudite se napraviti stranice koje su dobre za ono (teme) čime se bave i Gugl će to prepoznati. Detaljnije, sa primerima, objasniću u narednim podnaslovima. Za sada je važno podvući i zapamtiti sledeće:
Sve što je dobro i korisno za posetioca, biće dobro rangirano od strane Gugla. Ono što se posetiocima ne dopada, neće se “dopasti” ni Guglu.
3.1. Naslovi stranica i podnaslovi (headings) unutar strane
Naslov stranice utiče na rangiranje. To je tačno. Ono što još više utiče, ali negativno, je ako Gugl shvati da je naslov nevezan za sadržaj stranice/članka na kojoj stoji. Tako da, umesto brige o “ključnim” rečima, odgovorite sebi na sledeća pitanja:
- Kakav naslov najbolje opisuje sadržaj stranice? Ova stranica se bavi SE optimizacijom sajtova, koju uglavnom kratko zovu “SEO” . Takav je i naslov.
- Kada pročitam naslov, da li “iza njega” očekujem da vidim ono što se i nalazi na stranici? Primeri sa ovog sajta su naslovi: “Najbolja mast za ležajeve bicikla” i “O mastima za ležajeve bicikla – detaljno“. Iza tih naslova nalazi se upravo ono što i naslovi “obećavaju”.
- Konačno, kada gledam dužu listu više naslova i tražim, na primer, “Kako da mi sajt bude dobro rangiran na Guglu?”, kakav naslov bi mi najpre privukao pažnju? Naslov ovog članka je OK u tom smislu, ali nije izvanredan.
– Da u ovom tekstu ima ubačena i po koja aktuelna caka, pogodniji naslov bi svakako imao smisla, tipa: “Kako da Vaš sajt bude prvi na Guglu” i slično. Ipak, varanje Gugla nije tema ovog članka, pa nije takav ni naslov. Članak nudi objašnjenje optimizacije za pretraživače i ima smisla da ga pročitaju oni koji žele to da rade i da o tome nauče. Njima će naslov biti najprivlačniji.
– Onima koji žele da varaju Gugl, naslov “Kako da Vaš sajt bude prvi na Guglu” bi privukao pažnju, a onda bi shvatili da su izgubili vreme i pogrešili što su kliknuli. A shvatiće to i Gugl – pre, ili kasnije, kakve god druge cake da sam koristio kako bi stranica bila bolje rangirana za nešto što ne sadrži zapravo.
Isto ovo važi i za naslove pojedinačnih poglavlja na stranici.
Pogledajte ponovo Sadržaj ove stranice (pa se vratite 🙂 ). Naslovi poglavlja nose veliku težinu kada Gugl analizira i pokušava svatiti sadržaj strane. Ako su dobro napisani, puno pomažu. Ako su loši – nafilovani ključnim rečima za koje se želite rangirati, ili/i ne objašnjavaju zaista (istinito) šta je u sadržaju ispod podnaslova, onda mogu štetiti.
3.2. Meta tagovi
Meta tagovi su kratak opis koji možete postaviti da se prikaže u listi rezultata pretrage. Slika 1 to bolje objašnjava.
Slika 1
Ovde možete uneti kratak opis teksta, ili verziju teksta, ime autora i slično. Prvih 150 karaktera obično bude uvek prikazano, najviše 300. Ostatak je obično odsečen (slika 1). Napišite kratak tekst koji će pomoći posetiocima da shvate o čemu se radi na stranici, dok gledaju spisak rezultata pretrage, bez da posete stranicu.
Svako “varanje” je providno i za Gugl i za posetioce. Recimo, možete meta opis nafilovati ključnim rečima, ali to će ljudima izgledati ružno na spisku rezultata pretrage, a još ružnije Guglovom robotu.
Iskoristite meta-tag opis za ono čemu je namenjen i dobićete dobre rezultate – kratak, sažet opis sadržaja stranice.
Meta opis se ne vidi na stranici kada se ona poseti, tj. nije prikazan korisniku. Vidi se samo na spiskovima rezultata pretrage. Ako koristite WordPress, Yoast SEO plagin omogućava lako unošenje meta opisa (u međuvremenu sam prešao na The SEO Framework za ovu namenu). U kodu stranice je meta opis prikazan ovako (nevidljiv posetiocima ako ne gledaju izvorni kod stranice):
<meta name=”description” content=”Primer koda meta-opisa” />
3.3. Tekst (sadržaj) stranice
Ovo (sam sadržaj) ima najveći uticaj na rangiranje na Guglu. Sadržaj mora biti dobar. Poželjno je pisati kratko i jasno. Lepo objasniti/prikazati temu o kojoj je stranica. Kako pisati dobre tekstove?
- Čitajte dosta knjiga, ili bar drugih dobrih tekstova, kako biste lako razlikovali dobre od loših i “upili” znanje.
- Pišite dosta, vežbajte.
- Upoznajte se dobro sa temom o kojoj pišete.
- Zamolite prijatelja da vam pregleda tekstove. Da li su dovoljno jasni, jesu li predugački i slično.
Ovo je važno pogotovo u početku, dok se ne izvežbate. Neću dalje objašnjavati tehniku dobrog pisanja, to je posebna tema. Ima i o tome dobrih knjiga, tekstova i kurseva. Vidite šta sam upravo uradio? Držite se teme. Ostalo možete napisati u posebnim člancima, uz link ka njima na stranici (kako ja pišem dobre članke).
Generalno je dobra ideja odmah u prvom pasusu ukratko objasniti o čemu se radi na stranici. Tako će posetioci moći odmah da vide da li vredi čitati dalje, je li to ono što su tražili. Na taj način nećete gubiti ničije vreme.
Nemojte filovati tekst ključnim rečima. To je naporno i čitaocu, a i Guglu. Na primer, tema ovog članka je SEO, ali ja ulažem svestan napor da se ta reč pojavi što manje puta u tekstu (23 puta do sad!). Tema je takva da je njena pojava neizbežna, a moj cilj je da ovo bude lako za čitanje i razumevanje. Ponavljanje naslova (ključnih reči) sto puta čini ružan sadržaj, i ne pomaže rangiranju, upravo suprotno. U bukvalno svaku rečenicu ovog pasusa mogla je biti ubačena neka (ključna) reč iz naslova, ali na šta bi onda to ličilo?
3.4. Linkovi (hiperlinkovi)
Lepota Interneta je dostupnost informacija na jedan klik. Koristite to da pomognete posetiocima. Ovo se radi pomoću teksta sa linkom na koji se može kliknuti – zvanom “hiperlink” . Nemojte na silu, ali tamo gde Vam je jasno da treba objašnjenje, a ono prevazilazi obim teksta, iskoristite hiperlink, bilo na Vaš, ili na drugi sajt gde je to lepo i dobro objašnjeno (proverite samo da li je sajt bez virusa i sa kvalitetnim sadržajem).
Pored sadržaja, važno je i kako se link tehnički izvede. Primer: Prethodni članak u ovom IT odeljku bavi se optimizacijom slika za sajt. Mogući načini linkovanja (zamislite da su linkovi podebljani tekst):
- Prethodni članak u ovom odeljku bavi se optimizacijom slika za sajt. Članak o optimizaciji slika je ovde.
– ovo tekst čini nepotrebno dugačkim, bez jasnog podatka u samom hiperlinku kuda vodi. - Prethodni članak u ovom odeljku bavi se optimizacijom slika za sajt.
– kraće, ali tekst hiperlinka ne govori o tome kuda link vodi. - Prethodni članak u ovom odeljku bavi se optimizacijom slika za sajt.
– taman kako treba. Tekst hiperlinkova objašnjava kuda oni vode.
Kada su u pitanju reklame, važi isto, uz napomenu:
- Jasno stavite do znanja da je u pitanju članak koji vodi na reklamu. Na primer: Affilate link sa Amazona za kupovinu HyperX Alloy Elite mehaničke tastature.
- Stavite kod “nofollow” unutar linka, kako bi Gugl znao da nije reč o kvalitetnom sadržaju i da ne otvara taj link. Tag je nevidljiv posetiocima sajta, samo Gugl ga vidi. U WordPress-u se mogu koristiti plaginovi za to, ili otvoriti tekstualni prikaz i ručno uneti u link:
<a href=”https://www.link-ka-sajtu-reklame” rel=”nofollow”>Plaćena reklama</a>
Reklame su jedini izuzetak od pravila da sve što mislite da je dobro za posetioca treba i Gugl da vidi. I dalje je važno, čak i za reklame, da prikazujete samo relevantne i kvalitetne stvari.
3.5. Slike
Pored optimizovanja slika u smislu veličine, kada je reč o SEO, važno je sledeće:
- Slike treba da budu lepe, kvalitetne, lepo uklopljene u ostatak stranice.
- Naziv fajla slike treba da opisuje sliku, tako da i Vama i Guglu bude jasno o čemu se tu radi. Na primer, slika 1 bi se mogla zvati: “meta-tag-primer.jpg”.
- Alt-tag slike treba da opisno govori o tome šta slika prikazuje – ovde se može koristiti malo više reči nego u imenu fajla. Za sliku 1 to bi moglo biti: “Primer meta-tag opisa” .
Ako se slika iz bilo kog razloga ne učita/ne prikaže, ili ako posetilac ima problema sa vidom, sve što ostaje je alt-tag. Zato ih nemojte zapostavljati, pišite dobre i jasne alt-tagove.
3.6. Dizajn (organizacija) sajta
Misli se na dizajn u smislu organizacije kategorija, menija i sadržaja, ne na estetski dizajn (to je posebna tema). Organizujte sajt i strukturu linkova tako da budu logično složeni. Ovo traži malo planiranja i razmišljanja unapred.
Treba osmisliti unapred kakva sve vrsta sadržaja će postojati na sajtu. Bikegremlin sajt, na primer, ima 8 glavnih kategorija, koje imaju svaka po nekoliko pod-kategorija. Sav sadržaj može se logički rasporediti po tim kategorijama i tako je dizajniran i glavni meni, kao i struktura sajta (slika 2).
Slika 2
Idealno je da na jednom nivou ne postoji više od 7 različitih kategorija. Svaka podkategorija (padajući meni) treba da ima isto najviše 7 stavki. Ugnježdenih nivoa (podkategorija) je najbolje da ne bude više od 4.
Na ovom sajtu može se izbrojati 7 kategorija (plus osma Home kategorija i plavo dugme za pretragu). Bolje bi bilo da ih je manje.
Sada čitate članak koji se nalazi u podkategoriji “IT deo” , unutar glavne “Gremlinov kutak” kategorije. Da planiram pisati više o elektronici uopšte, imalo bi više smisla napraviti “Elektronika” podkategoriju, pa unutar nje posebne kategorije za Internet, računare, mobilne telefone i tako dalje. EDIT Mart 2019: sav IT sadržaj prebačen je ovde, na io.bikegremlin.com.
Ovo je idealno preneti i na strukturu linkova. Tako da bi URL ovog članka trebalo da bude:
www.bikegremlin.com/it-kutak/se-optimizacija/ – ili, još bolje:
www.bikegremlin.com/seo-optimizacija/ (sa sve pleonazmom).
Ovo na žalost nije slučaj – pri kreiranju sajta sam prihvatio sortiranje po datumu, što je za sadržaj ovog sajta (sa člancima koji ne “zastarevaju” kao novinski) potpuni promašaj. Izmena ovoga naknadno traži dosta truda, uz postavljanje trajnih 301 redirekcija. Nemojte ponoviti istu grešku, planirajte na vreme. 🙂 Jedina prednost je što, u slučaju neke buduće reorganizacije kategorija ne mogu ništa poremetiti – već je sve kako ne treba. 🙂
Napomena – kod WordPress sajtova, korištenje numeričkih paramatara u strukturi pomaže da se baza brže pretražuje, dok korištenje kategorije (kao što sam naveo iznad) može drastično usporiti učitavanje stranica ako sajt ima puno strana (i puno poseta). ID članka je najzahvalniji – lako se pretražuje i baza je već sortirana po tom ključu. U tom smislu, optimalna struktura bi bila: sajt/post_ID/naziv_članka. Datum, kao što sam ja koristio, nije previše loš za brzinu pretrage, ali ID članka je i kraće polje (kraći bude URL), a i još brže za pretragu.
EDIT: Od novembra 2018, bikegremlin.com koristi URL sturkturu sa ID-om članka. Članak o implementaciji se nalazi ovde: WordPress promena permalinkova.
Napravite važnije stvari da budu krupnije i uočljivije – naslovi, podnaslovi, važni linkovi i sl. Gugl prepoznaje ovu strukturu na stranici. Prepoznaje i zloupotrebe (puno velikih naslova sa ključnim rečima na primer).
3.7. Brzina učitavanja stranica
Pregledanje sajta čije stranice se učitavaju “pola sata” može biti frustrirajuće. Kao što sam probao objasniti u ovom članku, Gugl se trudi da ljudima koji koriste njegovu pretragu pruži relevantne i dobre informacije. Zato će “kažnjavati” sajtove koji su prespori. Pisao sam posebnu seriju članaka o optimizaciji veb-sajta za veću brzinu.
3.8. Mape sajta i robots.txt
Fajl robots.txt se nalazi u root direktorijumu sajta i govori robotima pretraživača šta da pretražuju, a šta da ne pretražuju na sajtu. Mape sajta su xml fajlovi koji sadrže spisak stranica sajta, po kategorijama, datumu, ili kako god da ste već napravili xml mape. Za WordPress, The SEO Framework plagin vrši ovaj posao sasvim lepo i automatski. Tipičan robots.txt fajl prikazan je na slici 3.
Slika 3
Na slici 3 se vide putanje do .xml fajlova sa mapama sajta, tj. spiskom pojedinačnih stranica. Slika 4 prikazuje sadržaj category-sitemap.xml fajla.
Slika 4
Mape sajta treba dodati u Google Search Console. Posebni članci objašnjavaju kako povezati sajt na Google Search Console i kako povezati Google Analytics sa sajtom.
4. Zaključak
Mnogi ljudi troše puno vremena, truda i novca na razne SEO alate i trikove. Izgleda mi da, kada bi se toliko truda uložilo u jednostavno pravljenje dobrog sadržaja, rezultati bi bili podjednako dobri, verovatno i bolji na duži rok.
Mislim: Google očigledno ulaže puno truda (a imaju i puno stručnjaka, softvera, hardvera) da prepozna relevantan, dobar sadržaj i njega rangira u vrhu pretrage. Na primer, back-linkovi na “kojima se radi” su samo način da se “veštački simulira” relevantnost i kvalitet sadržaja, da tako kažem. Tako da, ako koristite takve trikove, Google najverovatnije aktivno radi na pronalaženju načina da “radi protiv vas”.
Zato, po mom mišljenju, “duži put” je bolji od “prečica”. Pravite dobar sadržaj. Obeležite ga propisno: meta tagovi, relevantni interni i eksterni linkovi ka relevantnim izvorima, čak i ka sajtu konkurencije ako imaju neki veoma dobar i relevantan sadržaj – sve što je potrebno da bi sadržaj pomogao posetiocima na najbolji mogući način, koja god da je tema o kojoj piše. Ažurirajte i dodajte novi sadržaj redovno. To čini čuda.
Ovim je zaključena tema SE optimizacije. Ne brinite puno o SEO, brinite o posetiocima, a Gugl će se pobrinuti za ostalo. SEM (eng. Search Engine Marketing) optimizacija je posebna tema u koju neću dublje zalaziti. Na tu temu postoji puno dobrih članaka, ali i puno loših, koji će se dok govore o SEM bave i (zlo)upotrebom “lukavih” “SEO trikova” kojima se “popravlja Gugl rangiranje”. Verujem da će Vam čitanje ovog članka pomoći da uočite razliku između dobrih i loših SEO i SEM saveta.
Dopuna: članak na temu kako NE treba raditi SEO za sajt.
Sve ispravke, dopune, pohvale su više nego dobrodošli. 🙂
Relja Bik Što je SEO Novović
Ažuriranje, septembar 2022:
Većina stvari koje sam ovde objasnio se poklapa sa Guglovim SEO vodičem (Gugl link). To je lepo. 🙂
- Optimizacija sajta [01] Merenje “performansi”
- Optimizacija sajta [02] DNS i redirekcije
- Optimizacija sajta [03] Keširanje i kompresovanje
- Optimizacija sajta [04] WordPress plaginovi – brzina i stabilnost
- Optimizacija sajta [05] Slike za sajt
- Optimizacija sajta [06] SEO
- Optimizacija sajta [07] Promena permalinkova
- Keširanje WordPress sajta
- Uticaj lokacije hosting servera na brzinu sajta