Start » Sajtovi » Brzina i Optimizacija » Uticaj lokacije hosting servera na brzinu sajta

Uticaj lokacije hosting servera na brzinu sajta

Istraživanje, na osnovu podataka prikupljenih sa mojih (WordPress) sajtova, o tome na koji način i u kojoj meri fizička (geografska) lokacija hosting servera utiče na brzinu učitavanja stranica sajtova, za korisnike sa različitih kontinenata.

Sadržaj (TOC):

  1. Uvod
  2. Šta utiče na brzinu učitavanja sajta?
    2.1. Optimizovanost sajta
    2.2. Keširanje sajta
    2.3. CDN (eng. Content Delivery Network)
    2.4. Vrsta sajta
    2.5. Brzina hosting servera
    2.6. Geo-lokacija hosting servera
  3. Da li je važna brzina učitavanja stranica?
  4. Koliko je važna lokacija posetilaca sajta?
  5. Uticaj lokacije servera na brzinu učitavanja stranica
    5.1. Vrsta testnog sajta, DNS, CDN, keširanje, i lokacije posetilaca
    5.2. Metod testiranja
    5.3. Rezultati testiranja HetrixTools alatom
    5.4. Rezultati testiranja sa Gugl Analitikom
  6. Analiza podataka i poređenje
  7. Zaključak


1. Uvod

Zbog porasta cena hostinga (usled skoka cene cPanel-a), hteo sam konsolidovati svoje sajtove na manji broj servera. Zanimalo me je da li je Engleska OK lokacija za hosting server, ili je za sajtove sa većinom poseta iz SAD važno da server ostane u SAD.

Na raznim sajtovima i forumima vezanim za web-hosting, čitao sam različita mišljenja o tome koliko fizička lokacija servera na kojem se hostuje sajt utiče na brzinu učitavanja stranica za posetioce iz različitih država i kontinenata. Jedni kažu da je lokacija veoma bitna, drugi da je praktično nebitna, dok je većina negde u sredini, tipa: “ima uticaja, ali ne previše, ali može biti važno…” i tako u krug.

Odlučio sam ovo ispitati koristeći jedan od svojih sajtova, koji je “živ,” pravi, i ima dovoljno poseta da bi statistika imala smisla.

Ipak, nisu svi sajtovi isti. Zbog toga ću prvo objasniti šta sve može imati uticaja na brzinu učitavanja stranica sa različitih strana sveta, pa tek onda preći na rezultate koje sam dobio.
– T.O.C. –


2. Šta utiče na brzinu učitavanja sajta?

Postoji više faktora koji utiču na to koliko brzo će se učitati stranica sajta. U praksi su često isprepletani, u smislu da jedni mogu uticati na druge. Podeliću najvažnje faktore u nekolko logičkih celna i objasniti ih ukratko.
– T.O.C. –


2.1. Optimizovanost sajta

Koga zanimaju detalji, napisao sam niz članaka na temu optimizacije (WordPress) sajtova. U kratkim crtama, optimizacija sajta za veću brzinu učitavanja svodi se na sledeće:

  • Eliminacija svih suvišnih redirekcija – idealno bi bilo da svaki posetilac bude redirigovan najviše jednom, direktno na odgovarajuću verziju (pod)domena i protokola. U slučaju ovog sajta, na:
    httpS://IO.bikegremlin.com (koristim velika slova da se jasnije vidi)
  • Korištenje brzog i pouzdanog DNS servisa – kako bi korisnici kada kucaju “vašsajt.com” sa što manje zastoja dobili odgovor na kojoj IP adresi se to nalazi. Meni se Cloudflare DNS odlično pokazao (kako podesiti Cloudflare DNS).
  • Ako se koristi WordPress, ili neki drugi CMS, voditi računa o broju i izboru tema i plaginova, kako bi sajt radio stabilno i brzo, bez da preterano opterećuje server pri prikazu svake stranice.
    Za detalje videti: najbolje WordPress teme, zatim kako izabrati dobre plagine, i najbrža struktura permalinkova.
  • Optimizacija slika za sajt – u smislu kompresije i veličine. Slike koje su nepotrebno velike samo usporavaju sajt (i zauzimaju više prostora na serveru), bez da išta korisno donose posetiocima.
  • Minimizacija, objedinjavanje više manjih JavaScript, kao i CSS fajlova, u manji broj većih fajlova, i kompresija – prosto rečeno: jedan veći fajl, pogotovo ako je kompresovan, puno brže će se preneti preko Interneta, u odnosu na veći broj manjih fajlova, pogotovo ako nisu kompresovani. Ovo je objašnjeno u 4. i 5. poglavlju članka o keširanju i kompresiji.

Vezano za temu ovog članka: sajt koji je loše optimizovan, može raditi puno sporije, pa razlika koju pravi udaljenost servera od posetioca postaje manje bitna. Ako serveru treba 5 sekundi da prikaže stranicu, manje je bitno da li posetilac “putuje” do servera za 1 sekundu, ili za 1 desetinku.

U optimizaciju spadaju i keširanje i CDN, ali njih objašnjavam u posebnim poglavljima u nastavku, radi bolje preglednosti članka:
– T.O.C. –


2.2. Keširanje sajta

U posebnim člancima objasnio sam šta je to keširanje, i kako keširati WordPress sajt. Ovde ću ukratko objasniti keširanje, mada preporučujem da pročitate barem po prva dva poglavlja iz oba ta članka.

Kada ste se zeznuli i kliknuli na rezultat u Gugl pretrazi pod sablasnim nazivom “Uticaj lokacije hosting servera na brzinu sajta,” Gugl je vaš browser uputio na sledeću URL adresu:
https://io.bikegremlin.com/19316/lokacija-servera-brzina-sajta/

Posle tehnički dosta komplikovane operacije koju neću opisivati, vaš browser je od DNS-a dobio podatak na kojoj IP adresi je server koji opslužuje pod-domen io.bikegremlin.com – ali taj deo nije bitan za priču o keširanju.

Kada je browser došao na io.bikegremlin.com server, tražio je stranicu:
19316/lokacija-servera-brzina-sajta/

Ali! Server nema tu stranicu. Pošto je I/O Gremlin WordPress sajt, server mora uraditi sledeće:

LAMP stack dijagram
Server WordPress sajta prikazuje stranicu browser-u posetioca
Slika 1

Prevod slike 1 na srpski:

  • Browser traži ovu stranicu:
    19316/lokacija-servera-brzina-sajta/
  • PHP koji pokreće WordPress u tabeli “wp_posts” MySQL baze traži članak ID-a “19316“.
  • MySQL baza vraća PHP-u sve podatke bitne za kreiranje stranice: sav ovaj tekst koji čitate, mesta gde se umeću slike, putanje do fajlova sa slikama na serveru itd.
  • PHP generiše kompletan HTML kod ove stranice, šalje ga serveru, a server ga poslužuje vašem browseru.
    I eto ovog prelepog članka koji čitate! 🙂

Server ovo ponavlja za svaku stranicu, i za svakog posetioca. Iako većina stranica ostaju iste nedeljama i mesecima (dok nešto ne ažuriram).

Da li bi bilo pametno napraviti stranice jednom, snimiti ih negde na serveru, pa služiti već gotove fajlove stranica svakom posetiocu?
Još lepše bi bilo da gotove stranice ažuriramo samo kada ja stvarno nešto izmenim u njihovom sadržaju.

Na to se svodi keširanje.

Vezano za temu ovog članka: sajt koji nema dobro podešeno keširanje, radiće sporije, i otperećivati više server (što opet može dodatno usporiti rad u slučaju većeg broja poseta). Prespor server umanjuje uticaj geografske udaljenosti korisnika od njega – dodatnih 0,5 sekundi za uspostavljanje konekcije ne prave osetnu razliku ako je ukupno vreme učitavanja stranice preko 5 sekundi.

– T.O.C. –


2.3. CDN (eng. Content Delivery Network)

Prevod sa engleskog bi bio “mreža za dostavljanje sadržaja.” CDN je servis koji ima više servera širom sveta (barem po jedan na svakom kontinentu). Čemu služe ti serveri?

  • Možete upload-ovati sve slike, ili video snimke koji se prikazuju na stranicama vašeg sajta, na server CDN servisa.
  • CDN servis onda iskopira sve te slike i videe na sve ostale servere u svojoj mreži.
  • Onda, kada posetilac iz Australije dođe na vaš sajt, sve slike će biti servirane sa obližnjeg CDN servera, čak i ako je vaš hosting server u Berlinu.

Osnovna ideja je da tekst ne traži velik propusni opseg i relativno brzo se šalje i na udaljene lokacije, dok slika i video idu dosta sporije, pa dosta pomaže ako se poslužuju “iz komšiluka.”

Od CDN servisa izdvojio bih Bunny CDN i Cloudflare. Cloudflare nudi puno više od samo CDN servisa (za detalje videti Cloudflare objašnjen).

Vezano za temu ovog članka: korištenjem WordPress plagina WP Cloudflare Super Page Cache, ili plaćanjem oko 5 $ mesečno samom Cloudflare-u, možete posetiocima posluživati kompletne keširane verzije stranica sajta sa Cloudflare servera koji su im najbliži – bez posete vašem server čak ni za skidanje teksta.
Tako da u zavisnosti od toga koji CDN koristite i kako ga implementirate, lokacija vašeg hosting servera može postati prilično nebitna.

Naravno, ne postoje čarobna rešenja i besplatan ručak, tako da savetujem da čitate dalje.
– T.O.C. –


2.4. Vrsta sajta

Nisu svi sajtovi jednaki.

Ovaj sajt služi za informisanje i uputstva. Možete ga čitati, i ostaviti komentar ako želite. To je to.

Kada izmenim neki članak, ili kada ostavite komentar, stara keširana verzija stranice se markira kao nevažeća, i kreira se nova keširana verzija. Većina posetilaca samo odmah pobegne čita, tako da u praksi keširane verzije traju dugo i server nije opterećen.

Uporedimo ovo sa sajtom neke e-prodavnice (sajt na kojem kupujete stvari preko Interneta).

  • Na e-prodavnici će svaki posetilac imati svoj, drugačiji sadržaj korpe (ne kupujemo svi iste proizvode).
  • Dodavanje svakog novog proizvoda u korpu, traži prikaz ažuriranog sadržaja korpe.
  • Prodati proizvodi moraju se ažurno skinuti sa brojnog stanja, kako ljudi ne bi naručili proizvod kojeg više nema.

Keširanje sajta e-prodavnice je puno teže za implementirati, i puno manje stranica je uopšte moguće keširati.

Takođe, sajt tipa e-prodavnice će puno češće menjati podatke u bazi, što opterećuje server i usporava rad. Slično važi i za sajtove čije se stranice/sadržaj često ažuriraju.

Postoje načini da se baza replicira i ažurira na više mesta, i da se ovaj problem u velikoj meri prevaziđe, ali suština je da u zavisnosti od vrste sajta, zavisi u kojoj meri se može implementirati keširanje i CDN, što lokaciju servera može učiniti važnijom.

– T.O.C. –


2.5. Brzina hosting servera

Ovo sam ostavio za kraj – pošto se ljudi toga obično prvo uhvate. Kriveći “lošeg hosting provajdera,” umesto da “urade domaći” i optimizuju svoj sajt kako treba.

Čak bih rekao i da jak, brz hosting server može zamaskirati neke probleme u dizajnu i optimizaciji sajta, jer će puno toga “progurati” bez da “štucne.”

Moja logika je: nikad nije kasno da se da više para za jači motor, ali ako idemo presporo, prvo treba proveriti jesmo li spustili ručnu kočnicu. Inače: ovo su moje preporuke za WordPress hosting.

– T.O.C. –


2.6. Geo-lokacija hosting servera

Ovo sigurno ima uticaja. Brzina konekcije nije ista kada se konektujete na server u svojoj zemlji, i kada se konektujete na server sa suprotne strane planete. U zavisnosti od toga koliko dobro je sajt optimizovan i da li koristi CDN, uticaj može biti puno manji, ili veći, ali sigurno da postoji.

Svet je sve bolje i bolje umrežen. Brzi optički kablovi, na zemlji i ispod okeana, spajaju države i kontinente – ali brzina i propusni opseg još uvek nisu neograničeni.

Još jedan problem predstavlja rutiranje. Ako se konektujete iz Srbije sa Mađarskom, nema smisla da idete preko Nemačke. Ipak, iako je ovo dosta napredovalo u poslednjih 10 godina, rutiranje na Internetu još uvek nije svaki put idealno. Neke države i regije još uvek često nemaju baš optimalne šeme rutiranja ka nekim državama.

Može se slobodno reći: što je server bliže, to bolje. Ali koliko je ovo zaista važno? Pa, upravo to je tema ovog članka i eksperimenta – to pokušavam utvrditi. 🙂

– T.O.C. –


3. Da li je važna brzina učitavanja stranica?

Ako pitate SEO nindže – veoma važna. Da li je to istina? Rekao bih: “zavisi.”
Više na temu SEO i on-line brendiranja – kako napraviti dobar sajt.

Tehnički ni Gugl, ni seo nindže ne lažu kada kažu: “brzina je jedan od faktora rangiranja sajtova.” Ali dozvolite da se poslužim analogijom:

Ne lažem kada kažem da je “visina jedan od faktora rangiranja fudbalera prilikom selekcije.” Međutim, šta vam to govori? Ne previše. Ako zanemarimo one ispod 150 cm, i preko 210 cm visine, ceo ostali opseg je u suštini sasvim prihvatljiv – puno je važnije koliko brzo trče i koliko dobro barataju loptom, to je od ključnog značaja.

Zato je ta rečenica istinita, ali dovodi ljude u zabludu. Takva rečenica bi imala više smisla da se koristi za košarkaše, a ne fudbalere.

Kakve ovo ima veze sa sajtovima?
Za sajtove je veoma važan kvalitet sadržaja – tj. šta nude posetiocima.

Kod informativnih sajtova, dok god se stranica ne učitava baš previše sporo (tipa preko 5 sekundi), to u suštini nije nikakav problem. Ovo su oni naši “fudbaleri.”

Kod prodavnica, pogotovo onih koje prodaju ljudima stvari koje im baš i nisu potrebne, puno pomaže ako sve ide munjevito brzo i glatko – da se ljudima ne ostavi vremena da razmisle i predomisle se. Tu i vreme učitavanja od 3 sekunde može biti presporo i konverzije će padati. Ovo su “košarkaši.”

Ukratko: brže jeste bolje, ali ispod 5 sekundi, a pogotovo ispod 3 sekunde vremena učitavanja stranica, dodatno skraćivanje vremena učitavanja stranica ima vrlo mali uticaj – za većinu sajtova.
– T.O.C. –


4. Koliko je važna lokacija posetilaca sajta?

Kvalitet i brzina Internet konekcije između Novog Sada i Beograda, ne mora biti isti kao kvalitet konekcije između Novog Sada i Kikinde, iako je rastojanje slično. Isto važi za kvalitet veza između različitih država i kontinenata.

Na ovom linku nalazi se mapa podvodnih komunikacionih backbone kablova, koji povezuju različite države i kontinente. Drugi link daje mapu iz 2018. godine, sa ucrtanim i svim “zemaljskim” backbone linijama.

Ako većina posetilaca vašeg sajta dolazi iz određene države, ili kontinenta, ima smisla tražiti server u toj državi, ili barem nekoj koja ima odličnu konekciju sa njom.

Ovo nas dovodi do glavne teme ovog članka – najzabavnijeg dela. 🙂
– T.O.C. –


5. Uticaj lokacije servera na brzinu učitavanja stranica

5.1. Vrsta testnog sajta, DNS, CDN, keširanje, i lokacije posetilaca

Za testiranje koristio sam englesku verziju svog biciklističkog sajta – bike.bikegremlin.com. To je pravi, živ sajt, koji dnevno poseti preko 1.000 ljudi, tako da je dobar za pravljenje realističnog test.

Sajt sam prvo testirao na serveru na istočnoj obali SAD, pa ga zatim preselio na server u Engleskoj (London).
Oba servera su praktično identično konfigurisani, od istog hosting provajdera (HostMantis).

Sajt koristi Cloudflare DNS, i osnovnu CDN uslugu iz besplatnog Cloudflare paketa – tako da se određeni procenat slika služi sa Cloudflare servera, ali ne sve slike, dok se sve stranice služe direktno sa hosting servera. Dakle, žrtvovao sam malo brzine sajta, radi sticanja znanja i iskustva vezano za ovu temu. 🙂

Ovakva konfiguracija Cloudflare servisa je jednostavna, besplatna i kao takva radi dobro i za e-prodavnice (mada bih tu savetovao da se plati 5 $ mesečno za pravo Cloudflare keširanje svih stranica koje se mogu keširati – videti Cloudflare APO for WordPress na njihovom sajtu).

Za keširanje koristim LiteSpeed server i WordPress plagin, sa aktiviranim Redis keširanjem objekata.

Zahvaljujući ovome, većina stranica sa samog hosting servera služi se iz keširane “kopije,” što rezultuje bržim odzivom i manjim opterećenjem servera.

Još jedna bitna informacija je da testni sajt koristi Gugl AdSense reklame. Kako sam pokazao u članku na tu temu, Gugl AdSense usporava rad sajta, tj. stranice sa reklamama se sporije učitavaju – dok Gugl Analitika registruje samo posetioce koji ne koriste AdBlocker dodatke. Ove reklame se učitavaju asinhrono, tek nakon što su ostale, važnije stvarni na stranici učitane, tako da ne usporavaju vidno rad sajta za posetioce. Ipak, Gugl Analitika meri kompletno vreme potrebno za učitavanje stranice, uključujući tu i vreme učitavanja svih reklama. Zbog toga rezultati testova sa Gugl Analitikom, prikazani u poglavlju 5.4, pokazuju relativno dugačka vremena učitavanja stranica (uvek preko dve sekunde).

Još jedna začkoljica je što nekada, za neke stranice, za neke posetioce, oglašivači ne plate za postavljanje ni jedne reklame. Ovo je nasumični element na koji nemam uticaja. Kako bih umanjio uticaj ovakve “nasumičnosti,” uzeću uzorke iz Gugl Analitike od po barem 30 dana. U drugom testnom poređenju, uzimam proseke za tri uzastopna meseca, za iste mesece u dve uzastopne godine.

Struktura lokacija posetilaca je sledeća:

Po državama:

  • SAD – nešto preko 30 % od ukupnog broja poseta.
  • Engleska (UK) – nešto ispod 20 %.
  • Filipini, Australija i Kanada – po nešto preko 5 %.
  • Indija i Singapur – po oko 3 %.
  • Nemačka, Malezija i Holandija – po oko 2 %.
  • Indonezija, Belgija, Francuska, Novi Zeland, Finska i Italija – po oko 1 %.
    Sve ostale države pojedinačno imaju ispod 0,5 % od ukupnog broja poseta.

Po regionima (delovima kontinenata):

  • Severna Amerika – tek ispod 40 % od ukupnog broja poseta.
  • Severna Evropa – nešto preko 20 %.
  • Jugoistočna Azija – tek preko 12 %.
  • Australazija – oko 6 %.
  • Zapadna Evropa – oko 5 %.
  • Južna Evropa – oko 4 %.
  • Južna Azija i Istočna Evropa – po oko 3 %.
  • Istočna i Zapadna Azija – po oko 2 %.
  • Južna Amerika – oko 1 %.
    Ostali rigioni su na oko, ili ispod po 0,5 % od ukupnog broja poseta.

– T.O.C. –


5.2. Metod testiranja

Za testiranje sam koristio HetrixTools uptime monitor (affiliate link) i Gugl Analitiku (kako podesiti Gugl Analitiku za sajt).

Sajt sam prvo držao na serveru na istočnoj obali SAD, a zatim sam ga migrirao na server u Engleskoj (London), 12. februara.

Preko alata HetrixTools, nadzirao sam uptime i brzinu odziva stranica sa sledećih lokacija:
San Francisko (SAD, zapadna obala), London (Engleska), Moskva (Rusija) i Sidnej (Australija).

Dve lokacije servera, i četiri lokacije za testiranje vremena odziva sajta
Dve lokacije hosting servera, i četiri lokacije za testiranje vremena odziva sajta
Slika 2

Gugl Analitika je sve vreme skupljala podatke o performansama, od korisnika sa svih lokacija, tokom celog trajanja testa.
– T.O.C. –


5.3. Rezultati testiranja HetrixTools alatom

Ovo su rezultati alata HetrixTools:

Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije San Francisko (zapadna obala SAD)
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije San Francisko (zapadna obala SAD)
Slika 3
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije London (Engleska)
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije London (Engleska)
Slika 4
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije Sidnej (Australija)
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije Sidnej (Australija)
Slika 5
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije Moskva (Rusija)
Grafik brzine učitavanja stranica sa lokacije Moskva (Rusija)
Slika 6

Vidi se kraći drastičan skok u vremenu učitavanja stranica za period oko 12. februara, nastao usled selidbe sajta (uzrokovan pražnjenjem svih keševa, privremenim off-lineom sajta u dva navrata – moja greška).

Prosečno vreme brzine učitavanja stranice po HetrixTools, u milisiekundama:

Lokacije servera ->
/ Test lokacije:
SAD istočna obala
lokacija hosting servera
Engleska (London)
lokacija hosting servera
San Francisko
(SAD)
500 ms860 ms
London
(Engleska)
580 ms130 ms
Sidnej
(Australija)
1180 ms1520 ms
Moskva
(Rusija)
920 ms560 ms
Rezultati testa sa HetrixTools
Tabela 1

Napomene:
Koliko znam, HetrixTools ne biva usporen implementacijom Gugl Analitike na sajtu, i blokira učitavanje i prikazivanje Google AdSense reklama, tako da su dobijena vremena puno bolja nego što “živi” korisnici mogu iskusiti.
Ipak, mislim da se lepo vide promene prosečnog vremena učitavanja stranica, uzrokovane promenom geo-lokacije hosting servera.

Sudeći po ovome, s obzirom na to da je većina posetilaca sajta iz SAD, selidba hosting servera u Englesku je pogoršala vreme učitavanja stranica, za većinu posetilaca.

Ali! Ovde pričamo o desetinkama. Šta je sa realnim iskustvom živih posetilaca, a ne HetrixTools robota? Gugl Analitika nam može dati tačniji odgovor na to pitanje.
– T.O.C. –


5.4. Rezultati testiranja sa Gugl Analitikom

Početkom februara 2021, imao sam problema sa Gugl Analitikom. Primetio sam ih i rešio tek nakon migracije sajta. Tako da nemam podataka za prvih 20 dana februara. Otprilike 10 dana pre, i 10 dana nakon migracije sajta.

Sajt je migriran 12 februara 2021. Radiću sa podacima koje imam, te koristiti: podatke iz januara 2021, za statistiku od pre-migracije – i podatke od nakon 18. februara 2021, za statistiku posle-migracije.

Ovako izgleda izveštaj za za Januar 2021, prosečno vreme sa svih lokacija (sabrano, pa izračunat prosek):

Januarska Google Analyitcs statistika za prosečno vreme učitavanja stranica sajta
Januarska Google Analyitcs statistika za prosečno vreme učitavanja stranica sajta
Slika 7

Kako ne bih zauzimao previše prostora, davaću sve podatke u obliku tabela. Prosek za sve lokacije uključuje i države sa malo poseta, koje nisu navedene u tabeli.

Pri izboru lokacija, vodio sam se prvenstveno brojem poseta, ali sam uključio i nekoliko (pod)kontinenata, čisto da vidim širu sliku uticaja lokacije servera na brzinu učitavanja stranica.

Prvi testni period/uzorak:

Lokacije servera ->
/ Test lokacije:
SAD istočna obala
lokacija hosting servera

Januar 2021.
Engleska (London)
lokacija hosting servera

18. februar – 20. mart 2021.
Sve lokacije – prosek2,45 sekundi2,26 sekundi
SAD2,541.77
Engleska (UK)2,533.09
Australija2,722,81
Evropa2,192,28
Južna Amerika2,511,76
Afrika3,092,29
Azija2,903,15
Rezultati testa sa Gugl Analitikom
Tabela 2

Testni sajt je biciklistički. Broj poseta u izvesnoj meri varira u zavisnosti od sezone. Za koji mesec, čim pristignu podaci, napraviću još jedno poređenje: poredeći kombinovane proseke iz marta, aprila i maja 2020, sa istim mesecima u 2021. godini. Za sad imam podatke za SAD lokaciju servera, a za London ću morati sačekati do juna 2021.

Drugi testni period/uzorak:
(podaci za Englesku će biti dostupni od juna 2021.)

Lokacije servera ->
/ Test lokacije:
SAD istočna obala
lokacija hosting servera

Mart, april, maj 2020.
Engleska (London)
lokacija hosting servera

Mart, april, maj 2021.
Sve lokacije – prosek2,90 sekundi
SAD2,17
Engleska (UK)2,09
Australija3,73
Evropa2,30
Južna Amerika3,32
Afrika6,33
Azija7,30
Gugl Analitika poaci za mart, april i maj
Tabela 3

– T.O.C. –


6. Analiza podataka i poređenje

U zaključku ću se prvo baviti rezultatima testiranja pomoću HetrixTools alata, zatim rezultatima testa sa Google Analitikom. Ažuriraću rezultate testova i zaključak u junu 2021, kada pristignu statistike za mart, april i maj.

HetrixTools
Postoje dve specifičnosti koje treba znati kada je reč o HetrixTools rezultatima brzine učitavanja sajta:

  • Ovaj alat prilikom učitavanja stranica blokira reklame i analitiku. Zapravo, samo source kod stranice se učitava – dok se čak i slike i css ne učitavaju. Stoga, pri učitavanju stranica sajta bude puno manje zahteva (eng. “third party requests”) i stranice se učitavaju puno brže nego što je to slučaj za “obične korisnike.”
  • Serveri sa kojih HetrixTools testira generalno ne menjaju adresu i imaju stabilan kvalitet Internet konekcije.

Zbog toga, HetrixTools daje “dosta optimistične” rezultate brzine učitavanja, ali isto tako i dosta precizno pokazuje svaku promenu vremena učitavanja stranica sajta, u smislu uticaja brzine konekcije servera i njegovih performansi pri odzivu (generisanju strana).

Ovde je relevantan podatak apsolutna promena (u milisekundama) vremena učitavanja stranica. To je prikazano u tabeli 4:
Duže vreme učitavanja strana je sa predznakom “+”, a kraće (brže) sa predznakom “-“.

Testna lokacijaPromena u vremenu učitavanja stranica
Engleska naspram SAD
lokacija hosting servera
San Francisko
(SAD)
+ 360 ms
London
(Engleska)
– 450 ms
Sidnej
(Australija)
+ 340 ms
Moskva
(Rusija)
+ 360 ms
Razlike u vremenu učitavanja sajta sa servera u Engleskoj, u odnosu na SAD
Tabela 4

Izgleda da je za SAD, odakle dolazi većina posetilaca sajta, prosečno vreme učitavanja poraslo za 360 ms. Da li je ovo osetno? Pre izvlačenja konačnih zaključaka, da vidimo izveštaje Gugl Analitike:

Gugl Analitika
I ovaj alat ima svojih specifičnosti:

  • Gugl analitika meri posete samo onih posetilaca koji nemaju uključen AdBlocker. Tako da su prikazana vremena sa svim učitanim reklamama. Ovo redukuje broj testih uzoraka.
  • Korisnici imaju veoma različite kvalitete Internet konekcije. Ovo uvodi dosta varijabilnosti.

Iz gore navedenih razloga, zaključujem da veći uzorak daje puno preciznije informacije. Moj preliminarni zaključak, sa podacima skupljenim i upoređenim za dva perioda od po 31 dana, će zato biti dopunjen u junu 2021, kada prikupim više podataka.

Testna lokacijaPromena u vremenu učitavanja stranica
Engleska naspram SAD
lokacija hosting servera
Sve lokacije – prosek– 0,19 sekundi
SAD– 0,77
Engleska (UK)0,56
Australija0,09
Evropa0,09
Južna Amerika– 0,75
Afrika– 0,8
Azija0,25
Rezultati testa sa Gugl Analitikom
Tabela 5

Iz tabele se vidi da je, nakon premeštanja servera iz SAD u Englesku, izmereno prosečno vreme učitavanja stranica za posetioce iz SAD postalo kraće (“brže”), dok je za one iz Engleske i Evrope poraslo!?

– T.O.C. –


7. Zaključak

Na osnovu toga zaključujem sledeće:

  • Postoje puno važniji faktori od lokacije hosting servera, kao što su
    optimizacija sajta, performanse servera, a i kvalitet Internet konekcije posetilaca igra veliku ulogu.
  • Treba mi više podataka, kako bih efekat nasumičnosti sveo na minimum.
    Zato očekujem da poređenje 3-mesečnih perioda, koje će biti dostupno u junu 2021, bude relevantnije.

Najveća izmerena razlika je 0,8 sekundi u proseku (brže, ili sporije, u zavisnosti od lokacije posetilaca).

Da, za sajtove koji ljudima prodaju ono što im baš i ne treba, svaki deo sekunde može praviti razliku u odnosu poseta i kupovina. Ali čak i za takvu namenu, više bih brinuo o optimizaciji sajta i performansama hosting servera, nego o lokaciji servera.

Ja sam izmerio samo porast broja posetilaca (i smanjenje bounce-rate) – i iz SAD, Evrope, i ostalih lokacija. Biciklistički je sajt, tako da ovo može biti i sezonska fluktuacija. Opet – čekam jun za više podataka.

Moj subjektivni utisak:

Rad na sajtovima, upload/download sadržaja i bekapa, meni radi nešto brže na serveru u Engleskoj, u poređenju sa serverom u SAD (iz Srbije).

Ako gledam sajt kao posetilac, i obraćam pažnju na brzinu otvaranja stranica, mogu primetiti razliku, ali ne bih rad na serveru u SAD nazvao sporim – i tamo radi lepo i brzo, samo na serveru u Engleskoj radi još brže.

– T.O.C. –

Share...

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.